PLEZIR PREPORUČUJE: Održivi modni brendovi u SRBIJI

Priča o održivoj modi se, iako stidljivim koracima, iz dana u dan razvija i u našoj zemlji. Kupci postaju sve bolje informisani i zainteresovani da saznaju odakle dolaze materijali od kojih je njihova odeća sačinjena, a preduzimljivi pojedinci koji su uvideli negativne strane modne industrije, pronalaze načine da vrednosti za koje se zalažu ugrade u moderne, sjajne brendove koji imaju potencijal da promene negativno lice modne industrije. Tim povodom izdvojila sam nekoliko brendova koje vode fantastične, talentovane, ekološki osvećene, odlučne žene koje svojim primerom pokazuju da briga o životnoj sredini nije u koliziji sa ljubavlju prema modi. Poslala sam im upitnike koji će nam pomoći da ih pojedinačno bolje upoznamo, ali i da bolje razumemo zašto je važno čitati natpise na etiketama, dobro se informisati i kupovati promišljeno. Upoznajte žene zbog kojih održiva moda izgleda tako dobro!

Amoroso

Jelena Vukosavljević i Ana Rakita su devojke koje stoje iza brenda Amoroso pod okriljem koga prave nežne, ženstvene trikoe inspirisane pokretom, koji vas mogu ispratiti u svakoj situaciji i prilagoditi se vašem stilu života i odevanja.

Zbog čega si se odlučila da pokreneš modni brend?
Amoroso je nastao iz Anine i moje želje da se vratimo kreativnim delovima naših ličnosti i iz želje da kreiramo garderobu koju naše ćerke mogu jednog dana da nađu na tavanu, i nose. Baš kao što smo i nas dve nosile garderobu naših mama.

Kada si shvatila da moda mora da bude održiva ne u budućnosti već danas?
Nisam intenzivno razmišljala o tome sve dok nismo pokrenule Amoroso, tako da sam počela da shvatam kako stvari stoje tek 2017. godine. Do tada sam, kao i većina, kupovala na rasprodajama i radovala se kada platim majicu manje od kafe u restoranu. Mislila sam da je niska cena rezultat velikog obima proizvodnje, i da je logično da veliki brendovi poput Zare mogu da ponude tako jeftin proizvod. Nisam se pitala ko pravi sve te proizvode i u kakvim uslovima, bila sam preokupirana uživanjem u svojim trenutnim šoping zadovoljstvima.

Prošle godine sam se našla u Ušću, dan je bio kao izmišljen, a Ušće prepuno dece koja gledaju u ekrane i mama koje pomahnitalo kupuju. Uhvatila me neka panika, izletela sam napolje i od tog dana sam krenula intenzivno da čitam o konzumerizmu, hiperkonzumerizmu i posledicama, neekološkoj proizvodnji. Počela sam da gledam razne dokumentarce kao što je The True Cost i Minimalism: A Documentary About the Important Things. Shvatila sam da je zbog moje majice od par stotina dinara neko dete u Bangladešu možda ostalo bez roditelja, da se zbog pamuka za moju majicu neko otrovao, razboleo, ili čak ubio i to me potpuno prodrmalo. Rekla sam sebi da možda ne mogu da promenim svet, ali mogu da utičem na svoje odluke i odluke meni bliskih ljudi. Generalno smatram da je bitno da se ljudi edukuju da bi donosili bolje odluke pri kupovini, da im se pokaže da imaju izbor, a na kraju dana, svako ima pravo da odluči onako kako oseća da je ispravno. Ja sam tada odlučila da doniram 50% svoje garderobe i od tada se trudim da kupujem od etičkih i ekološki osvešćenih brendova kad god je moguće. Ponekad je uz svu dobru volju jako teško, jer alternative ne postoje ili su vam nedostupne, ali situacija po staje bolja vremenom.

Šta za tebe znači ekološka proizvodnja, zašto je ona važna?
Ekološka proizvodnja za mene znači da je proizvodnja takva da ne utiče negativno na život. Život ljudi, životinja, Zemlje. Razloge zašto je važna bih mogla da nabrajam minimum 24 časa. Imam utisak da ljudi često ne shvataju da majica koju nose može da bude toksična i ima loš uticaj na njihovo zdravlje. Sve počinje od materijala od kog je određeni komad garderobe napravljen. Proizvodnja materijala je proces u toku kojeg se koriste štetne hemikalije, koje uglavnom štetno utiču na okolinu, život osoba koje su učestvovale u proizvodnji i živote onih koji te komade kasnije nose. U daljoj proizvodnji, koja podrazumeva modeliranje, krojenje i šivenje neretko učestvuju deca, radnici su često eksploatisani i rade u uslovima koji nisu uvek bezbedni po njihove živote. Neki od čitalaca će verovatno znati više o događaju koji se desio 2013. kada se oronula fabrika Rana Plaza u Bangladesu srušila, ubila preko 1000 i povredila preko 2000 ljudi. Takođe, mislim da je većini jasno da ljudi i deca nisu jedina živa bića koja stradaju zbog brze mode, životinje stradaju takođe.

Ekološka proizvodnja je bitna jer je u takvoj proizvodnji kontrolisana proizvodnja materijala, radnici su fer plaćeni i tretirani onako kako zaslužuje svako živo biće, životinje se ne ubijaju zbog nečije bunde, obraća se pažnja na prirodu i trudi se da se smanje štetni uticaji na okolinu.

Na koji način je tvoj brend ekološki?
Koristimo materijale koji su proizve deni u Evropi jer je proizvodnja materijala u Evropskoj Uniji mnogo bolje kontrolisana od proizvodnje materijala u Kini. Koristimo isključivo ma terijale koji su izdržljivi i procenjujemo da mogu da traju mnogo duže od jedne sezone. Što se proizvodnje tiče, proizvodnju prepuštamo šivaonici Leger iz Beograda, gospođi Dragani i njenom timu. Trudimo se da budemo korektni klijenti, ophodimo se prema ljudima sa poštovanjem i fer ih plaćamo. Takođe, trudimo se da edukujemo one koji nas prate na instagramu i fejsbuku o tome kako mogu da produže život svoje garderobe, kao i šta sve mogu da urade sa garderobom koju više ne nose. Za svaki prodat komad ovog leta, ćemo posaditi 1 drvo u Srbiji. To je onoliko koliko trenutno možemo, a nadamo se da ćemo u budućnosti moći još više.

Misliš li da tvoj proizvod ima potencijal da bude još „zeleniji“ u budućnosti? Koji su najveći izazovi u pogledu održivosti na kojima radiš?
Definitivno, imamo jako puno prostora za poboljšanje i idemo ka tome, možda malim ali sigurnim koracima. Trenutno pokušavamo da dođemo do organskih materijala. U svetu spore mode postoje mnoge šanse, ali kako smo mali brend u ovom trenutku su neke od njih preveliki zalogaj za nas. Trenutno nemamo dovoljno resursa da možemo da uvezemo najbolje organske materijale, koji imaju sve sertifikate, niti da imamo svoju proizvodnju, niti da se priključimo raznim udruženjima kojima može da se pri ključi jedna Patagonia, na primer. Ipak, trudimo se da pametno koristimo šanse koje su sada tu, i u skladu sa svojim mogućnostima, dođemo do što boljih materijala i utičemo pozitivno na svoju okolinu. Verujemo da ćemo vremenom kako budemo rasli, imati sve veći pozitivan uticaj na okruženje i modnu industriju uopšte.

Odeća malih brendova koji u svojoj agendi imaju etičnost i održivost po pravilu ima višu cenu u odnosu na onu koja je nastala u fabrikama velikih brendova. Razlozi za ovu disproporciju su nam svima jasni, ali šta možemo uraditi kako bismo pomirili ove dve, trenutno sukobljene strane, zadovoljnog kupca i zadovoljnu Planetu?
Kao što sam već pomenula, možemo edukovati ljude i uticati na njih da prave logičnije i bolje odluke. Poenta nije samo u ceni, već i u tome koliko proizvod koji ste kupili može da traje. U poslednjih 20 godina se obim proizvodnje udvostručio. Do smanjenja može doći ako se smanji tražnja. Zato je bitno da se odlučujemo za manje proizvoda koji duže traju. Što se cene tiče, ne mislim da je na kraju velika razlika u ceni. Kada kupite proizvod koji traje 2 godine i platite ga 2000 dinara, to je mnogo bolje nego da kupite proizvod koji košta 500 dinara, a traje 1 sezonu. Takođe, kupovinom garderobe koju ne morate da obnavljate svake sezone, za 2 godine potrošite 2h kupujući određeni komad. Kupovinom garderobe koja traje jednu sezonu, za dve godine potrošite 16h kupujući. Da vam ne govorim o vremenu koje potrošite svakog jutra plivajući po garderoberima da biste našli šta da obučete, vremenu koje potrošite na pakovanje garderobe koju nikada ne nosite… Kada stvari posmatrate iz ove perspektive, shvatite da kupovina majice koja košta manje od kafe u restoranu nije baš najpametnija odluka.

Kako vidiš budućnost mode i modne industrije?
Zavisi da li pričamo o budućnosti u narednih 20 ili narednih 50 godina. Recimo da verujem da je budućnost modne industrije u odgovornim potrošačima koji razmišljaju svojom glavom. Brendovi će se tu već nekako uklopiti, kao i uvek.

Ko šije odeću tvog brenda?
Našu odeću šije šivaonica Leger iz Beograda, tačnije tim gospođe Dragane za koju smo svakog dana zahvalne što smo je srele.

Šta radiš sa odećom koju više ne nosiš?
Trenutno nemam odeću koju ne nosim jer imam jako malo garderobe. Toliko malo da moj momak i ja svu našu garderobu spakujemo u jednu komodu od 6 fioka. Dok sam došla do toga uglavnom sam donirala prijateljima i humanitarnim organizacijama.

Ispričaj nam priču o svom omiljenom odevnom komadu?
Možda budem zvučala patetično, ali moj omiljeni odevni komad je Amoroso bodi Yours Truly u crnoj boji jer je najudobniji komad garderobe koji imam, i mogu da ga nosim i u pozorište i na trening. Pored toga bih pomenula i farmerke iz Lindex-a iz kolekcije Sustainable Choice, u kojima se osećam kao u pidžami. Kao što vidite, meni je izgleda ključno da se osećam kao da sam u pidžami. (smeh)

Fotografije: Miloš Manojlović @pitchwayz

Heart Core

Jelena Karović je osnivačica brenda Heart Core pod okriljem koga je stvorila zajednicu koja podržava i slavi žene i njihove različitosti, ukazuje na neophodnost brige o mentalnom zdravlju i promoviše ekološku i etičku proizvodnju. Jelena pravi male serije majica od organskog pamuka koje su mnogo više od komada odeće.

Zbog čega si odlučila da pokreneš modni brend?
Moda kao makro društveni fenomen utiče na mnogo ljudi simultano. Sa druge strane postoji veliki personalni efekat na individualno ponašanje. Sve ovo, upakovano sa mojom potrebom da stvaram i pošaljem poruku o stvarnim problemima u svetu i životu pojedinca, uticalo je na to da osnujem svoj modni brend. Ujedno sam prepoznala i velike rupe na tržištu mode, koje možda nisu toliko jasno vidljive, ili ih većina, zbog težine popunjavanja istih, decenijama preskače.

Kada si shvatila da moda mora da bude održiva ne u budućnosti već danas?
Termin održivi razvoj je široko prihvaćen zahvaljujući Izveštaju Brutland komisije, koji je publikovan 1987. godine pod nazivom „Naša Zajednička Budućnost” u kojem se održivi razvoj definiše kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja potreba budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Da su još tada bilo kakve akcije preduzimane, danas bi održiva moda bila uveliko prevaziđena tema, što nažalost nije. Budućnost je odavno postala sadašnjost kada je održivost u pitanju.

Šta za tebe znači ekološka proizvodnja zašto je ona važna?
Društveno odgovorna proizvodnja. Proizvodnja koja ima za cilj da ili uopšte ne proizvodi ili što je više moguće minimizira svoje negativne eksternalije. Važna je zbog očuvanja i životne sredine i opšteg zdravlja ljudi.

Na koji način je tvoj brend ekološki?
Svaki detalj je, počevši od samog materijala, preko omotnog papira, kutija i etiketa, biorazgradiv i podložan reciklaži. Još 2016. godine sam govorila o organskom pamuku, za vreme pauze od dve godine, shvatila sam da je priča o istom počela da gubi značaj od kada su brendovi masovno počeli da koriste GOTS sertifikat bez da njihovi proizvođači pamuka uopšte imaju licencni broj koji stoji ispod samog logotipa. Svima vrlo poznata dizajnerka luksuzne garderobe koristi prirodne ekološke, materijale, ali objavi 8 kolekcija od po 30 različitih modela godišnje, to je velika disproporcija između onoga što ekološka moda jeste i onoga što ljudi misle da ona jeste. Cilj je da kreiramo jedan kvalitetan, efektan, uduban, trajni odevni predmet koji kombinujući na različite načine, možete nositi u svakoj prilici. Tako da smo, iako su majice proizvedene od organskog pamuka, prestali da diferenciramo naš proizvod na taj način. Naši kupci, po izlasku naredne kolekcije, mogu da nam vrate proizvod koji su prethodno kupili i time ostvare 20% popusta za kupovinu garderobe iz nove kolekcije. Majice koje nam budu vraćene ćemo reciklirati i od recikliranog materijala ćemo proizvoditi nove. Mislim da ćemo ove godine imati svega 3 različita proizvoda. Tako će biti i u budućnosti.

Misliš li da tvoj proizvod ima potencijal da bude još „zeleniji“ u budućnosti? Koji su najveći izazovi u pogledu održivosti na kojima radiš?
Ima naravno, planiramo da minimiziramo i upotrebu pamuka, ujedno je to i trenutno naš najveći izazov s ozbirom na to da je jako teško doći do ostalih kvalitetnih, ekoloških materijala.

Kako vidiš budućnost mode i modne industrije?
Kao mnogo odgovorniju, što u proizvodnom procesu što u marketinškom sektoru koji nam godinama, kroz različite kampanje, promoviše poremećaje u ishrani.

Ko šije odeću tvog brenda?
Divne, talentovane žene koje žive i rade u Beogradu. Jedna od njih je i Maja Angelov, čiju smo fotografiju na radnom mestu objavili na našem sajtu kao i na našem instagram profilu. Ujedno smo prvi modni brend u Srbiji koji predstavio transparentnost svog poslovanja.

Šta radiš sa odećom koju više ne nosiš?
Letnja i zimska garderoba koju imam stane u jedan kofer. Jako se vezujem za garderobu koju nosim, prepravljam je i više puta ukoliko je potrebno. U ormaru trenutno nemam baš nijedan odevni predmet koji ne nosim ili ga neću nositi. Ranije sam ono što ne nosim, poklanjala drugaricama kojima je sve iz mog ormara bilo na raspolaganju kao i mami naravno. Inače, moram da dodam da me ljudi često viđaju u istim pantalonama ili farmericama, dobijala sam komentare još u srednjoj školi „Je l’ imaš ti nešto drugo da obučeš?”. Oduvek mi je bilo zanimljivo kako su me ljudi na osnovu toga što nosim, svrstavali u kojekakve grupe, što je ujedno i tužno. Znate, postoji posebna terapija za one kojima kažete: „Kako lepo izgledaš.”, a oni uzvrate sa: „Mnogo je skupa haljina.“ Zove se – lečenje osećaja (kompleksa) niže vrednosti.

Ispričaj nam priču o svom omiljenom odevnom komadu?
Levi’s 501 student fit farmerice koje sam kupila 2010. godine na Kalenić pijaci. Putovale smo svetom zajedno. Vremenom su postale šorts, koji trenutno čeka lepo vreme, ali mi svakako ništa nije draže od majice koju sam dizajnirala za svoj brend. U njoj se baš osećam posebno. Zapravo je kombinacija ova dva odevna predmeta moja omiljena.

Fotografije: Emilija Stanišić @emilijastanisic

PAAR

Ana Aleksandrov i Ivana Banjalić su drugarice iz detinjstva koje su pokrenule srpsko-švajcarski brend pod okriljem koga proizvode šarene, vesele čarapice od organskog pamuka – PAAR.

Zbog čega ste odlučile da pokrenete modni brend?
Brend postoji još od 2012. godine. Tada nam je cilj bio da obojimo gradsko sivilo i da šarenilom utičemo pozitivno na ljudske karaktere. Inspiracija da pokrenemo modni brend je manje bila u smislu modnom, nego više da napravimo proizvod koji će širiti pozitivnu energiju. PAAR brend činimo nas dve drugarice, Ana i Ivana. Ana živi u Beogradu, Ivana u Cirihu. Kako naše prijateljstvo datira još od malih nogu, odrastanje u različitim državama nije uticalo na našu kreativnost i želju da pokrenemo jedan srpsko-švajcarski brend, za koji verujemo da može da postane i svetski.

Kada ste shvatile da moda mora da bude održiva ne u budućnosti već danas?
Nas dve vodimo jako puno računa da što održivije živimo i tako se ponašamo prema svim resursima koje trošimo u našem svakodnevnom životu. Mi smo 2017. donele odluku u kom pravcu će se brend razvijati i tada je već bilo jasno da želimo isključivo da radimo sa održivim materijalima.

Šta za vas znači ekološka proizvodnja, zašto je ona važna?
Ekološka proizvodnja za nas prvenstveno znači da je proizvod napravljen pod uslovima koji su dobri za ljude i za Zemlju/prirodu. Takođe i za sve druge proizvode koristimo materijale koji su reciklirani i iz fabrika koje poznajemo. Ekološka i fer proizvodnja su centralni deo našeg brenda. Naše čarape možete nositi svesno i ne samo da se dobro osećate u njima nego znate da ste sa tim proizvodom uradili i nešto dobro. Uslovi u fabrici gde proizvodimo čarape su odlični, čisto je i radnici imaju dobre uslove za rad. Upoznaćete ih u aprilu na našem blogu.

Na koji način je vaš brend ekološki?
Pored karakterističnog dizajna, naše PAAR čarape prepoznaćeš i po oznakama GOTS i Oeko-Tex 100, što znači da je ceo put organskog pamuka od odgajivača do proizvodnje, pa i do potrošača, transparentan, fair trade i brz. Takođe smo deo raznih organizacija u Švajcarskoj i Nemačkoj kao što je Getchanged koji spaja održive brendove i butike u tim dvema zemljama. Šarene boje na našim čarapama treba da prijaju našem raspoloženju ali isto tako i našoj koži, i zato je bitno da je naša garderoba farbana po standardu koji garantuje da nisu korišćene toksične i štetne boje.

Svako ko nosi PAAR čarape tačno zna šta znači osećaj kada:
– podržavaš održavanje biodiverziteta agrikulture,nekorišćenjem GMO, itd.
– imaš prijatan osećaj nošenja, hipoalergijsko dejstvo organskog pamuka
– se osećaš dobro, jer utičeš dobro na sredinu
– si deo jedne revolucije za bolje sutra u modnoj industriji.

Mislite li da vaš proizvod ima potencijal da bude još „zeleniji“ u budućnosti? Koji su najveći izazovi u pogledu održivosti na kojima radite?
Naravno, potencijal uvek postoji i to nas motiviše da uvek nastavimo da poboljšavamo procese u našem brendu. Najveći izazovi su u nabavci održivog materijala. Mnogi dobavljači imaju jako striktne uslove i zahtevaju porudžinu velikih količina što nama predstavlja problem, jer su naše čarape šarene i od nekih boja nam treba jako malo prediva koje ipak moramo da kupimo po njihovoj minimalnoj količini. U tom segmentu bismo želele da manjim brendovima održiva moda ne bude prepreka zbog nabavke materijala, na primer. Imamo jako puno planova za budućnost, kako sa novim proizvodima „upcycling“ mogućnostima tako i sa alternativnim prirodnim materijalima.

Kako vidiš budućnost mode i modne industrije?
Modna industrija jedna od najkonfuznijih trenutno. Možda mnogi ne znaju, ali ta industrija je jedna od tih koja proizvodi najviše otpada na svetu. Prosto ne znamo šta ćemo sa fast-fashion garderobom koju nosimo par puta i ne sviđa nam se više i onda je bacimo. Iz ovog problema su i nastale razne organizacije poput „Fashion Revolution”, koje žele da utiču na taj problem. Mi vidimo dosta potencijala da se proizvodnja ponovo pokrene i da se mnogi brendovi odluče da proizvode svoje stvari u Srbiji, jedino ako se vlasnici proizvodnih pogona pozicioniraju na tržištu ne kao „low-cost-location“ nego kao ekološke i održive proizvodnje. Globalno gledano smo vrlo pozitivne da će se svest ljudi promeniti u dobrobit naše ideologije, da se kupuje manje, ali kvalitetno i održivo.

Ko šije odeću vašeg brenda?
Naše čarape se proizvode u Srbiji u jednoj maloj proizvodnji i jako smo ponosne na to što smo uspele da jedan tako moderan, kvalitetan i sustainable proizvod dobijemo u Srbiji i što je ova cela priča potekla baš iz Beograda.

Šta radite sa odećom koju više ne nosite?
Ana: Trudim se da kupujem malo, ali kvalitetno. Vodim računa o tome kako održavam odeću, tako da većinu svojih stvari poklanjam dalje jer i dalje bude u dobrom stanju.
Ivana: Takođe kao Ana, kupujem jako malo garderobe ali kvalitetne. Volim sebi da priuštim komade od mladih dizajnera iz Švajcarske i Srbije. Švajcarska je po tom pitanju mnogo dalje otišla nego Srbija, ovde imate puno mogućnosti da na primer zamenite neki komad za nešto drugo što vam se sviđa na „clothes-exchange“, da prodate u second hand buticima ili da odnesete u organizacije koje raspodeljuju garderobu ugroženim ljudima.

Ispričajte nam priču o vašem omiljenom odevnom komadu?
Ivana: Moj omiljen komad pored svih mojih šarenih čarapa koje svaki dan nosim je definitivno jedan crni džemper, naravno od organskog pamuka koji sam dobila na poklon od druga koji ima svoj brend garderobe. Taj džemper mogu svaki dan da nosim i uvek se obradujem kad je sveže opran pa mogu odmah da ga obučem.
Ana: Ja se generalno ne vezujem preterano za odevne predmete. Volim da uvek na sebi imam neki detalj koji je prepoznatljiv i zanimljiv, a to su svakako naši modeli čarapa.

Fotografije: Marija Timotijević; Lumina

Shash

Saša Šašić je umetnica, koreografkinja i preduzetnica sa čijim radom ste imali prilike da se upoznate ukoliko nas redovno čitate. Inspirisana plesom, pokretom, i zadojena ljubavlju prema modi od ranog detinjstva, Saša pod okriljem brenda Shash kreira nežne, sofisticirane, vanvremenske komade od prirodnih, recikliranih materijala po principima održive proizvodnje.

Zbog čega si odlučila da pokreneš modni brend?
Dugo je to tinjalo u meni i čekalo svoj čas. Odrasla sam uz baku koja je šila i imala krojačku radionicu. Ona me je naučila da pravim jednostavne suknjice za lutke. Radile su se iz punog kruga bez šivenja. Kako sam rasla moje želje su postajale veće. Počela sam da smišljam odeću za sebe. Crtala sam kreacije, a baka je svaku moju zamisao pretvarala u jedinstven i neponovljiv komad odeće. Dugo, vrlo dugo, postojala je u meni ideja da moje kreacije ponesu i drugi. A onda je ideja dobila ime i pretvorila se u SHASH. Ispočetka stidljivo, a kasnije sve smelije, jedna za drugom nizale su se haljine, a svaka je od njih pričala svoju priču.

Kada si shvatila da moda mora da bude održiva ne u budućnosti već danas?
Živimo u vremenu kada je potrošnja dostigla nivo hiperkonzumerizma, a modna industrija je veliki deo ovog lanca. Zapitajmo se gde i na koji način se pravi odeća koju nosimo, kakvi su uslovi rada i plate radnika u tekstilnoj industriji, šta se dešava sa otpadom koji nastaje u proizvodnom procesu velikih modnih kuća, koliko se vode i energije potroši za pravljenje artikala kojima se kasnije izgubi svaki trag. Pored ekoloških posledica, napomenimo i toksični otpad usled korišćenja veštačkih materijala koji su nerazgradivi i njihove štetne posledice po zdravlje korisnika. Srećna sam što mogu da budem mali deo pokretačke snage koja otvara svest i menja navike potrošača.

Šta za tebe znači ekološka proizvodnja, zašto je ona važna?
Svaki korak u proizvodnji, počevši od odabira i korišćenja održivih i recikliranih materijala, preko načina izrade, racionalnog korišćenja energije i vode, do celokupne atmosfere i uslova rada zaposlenih, je važan za celokupnu održivost zdravlja planete.

Na koji način je tvoj brend ekološki?
Održivost je jedno od osnovnih načela Shash-a. Pre svega koristimo prirodne materijale koji su biorazgradivi te ne zagađuju okolinu kada se odbace. Sami komadi se izrađuju ručno, a u proizvodnji vodimo računa o upotrebi vode, hemikalija i energije, i što je najvažnije trudimo se da omogućimo što bolje uslove našim radnicima, da budu zadovoljni u svakom smislu. Pakovanje za naše proizvode izrađeno je od eko-papira, a prilikom slanja pošiljke koristimo „zelene koverte“ koje se mogu naći u poštama. I na kraju, ni jedan naš komad se ne baca. Shash modeli ne prate modne trendove, oni su vanvremenski i večni, te ukoliko se komadi koji su proizvedeni u jednoj sezoni ne prodaju u istoj, ostavljamo ih za sledeću godinu jer smo sigurni da će ponovo biti traženi. Pored svega toga, trudimo se da im damo i emotivnu vrednost. Priča u pozadini svakog komada doprinosi tome da moda postane deo ličnog identiteta i da se kupac veže za određeni komad.

Misliš li da tvoj proizvod ima potencijal da bude još „zeleniji“ u budućnosti? Koji su najveći izazovi u pogledu održivosti na kojima radiš?
Naravno, trudimo se da neprestano istražujemo nove održive mogućnosti za budućnost. Za sada materijale nabavljamo u Španiji, Francuskoj i Italiji, ali smo konstantno u potrazi za novim ekološkim materijalima. To je jedan od najvećih izazova sa kojima se za sada susrećemo. Kako rastemo, naš cilj je da sve više težimo održivosti u svakom smislu i na svim nivoima.

Kako vidiš budućnost mode i modne industrije?
Budućnost modne industrije u mnogome zavisi od potrošača, a na nama malim brendovima koji se borimo za održivost je da istrajemo u našoj misiji i utičemo na promenu svesti potrošača. Modna osvešćenost podrazumeva zagledanost u budućnost naše planete i doprinos globalnoj ekologiji. Društveno odgovorne modne odluke podrazumevaju ređe i kvalitetnije kupovine. Stoga pozivam da reciklirate, poklanjate staru odeću, kupujete manje, ali kvalitetnije, da kupujete vanvremenske komade koji su napravlje ni od prirodnih i kvalitetnih materijala i imaju potencijal da traju dugo. Neka naša deca nose našu odeću kao što mi nosimo haljine naših majki!

Ko šije odeću tvog brenda?
Kreacije se izrađuju u našoj radionici u Beogradu. Shash tim čine ljudi koji su u njega uneli deo sebe, svako ponaosob. Počev od pažljivog odabira materijala, preko izrade, sve do finalnog proizvoda pre nego sto stigne do potrošača, svaki proizvod prođe kroz ruke svakog člana tima. Na taj način sprovodimo besprekornu kontrolu kvaliteta. Ponosna sam na svoj tim.

Šta radiš sa odećom koju više ne nosiš?
Nemam puno odeće. Uglavnom su to kvalitetni, vanvremenski komadi koji traju godinama. A odeću koju baš više ne želim da nosim, poklanjam. Ne znam da li sam ikad bacila neki odevni komad.

Ispričaj nam priču o svom omiljenom odevnom komadu?
Moje interesovanje za svet mode kreće od najranijeg detinjstva. Možda će zvučati pomalo neobično, ali moj omiljeni odevni komad oduvek je bio belo odelo. Imala sam 10 godina i imali smo takmičenje u plesu. Sve moje koleginice su nosile široke kratke suknjice. Poželela sam da budem drugačija i da obučem odelo. Zamolila sam baku da mi ga sašije. Rezultat našeg zajedničkog rada, moje ideje i njene realizacije, bilo je belo odelo – ravne, muške pantalone i sako sa našivenim džepovima. I kada sam ga već potpuno prerasla, dugo je ostalo da visi u mom ormanu, a kasnije u sećanju kao moj omiljeni odevni komad.