Ovog ponedeljka u rubriku Pisci preporučuju nam stiže pesnik, pisac i profesor Goran Korunović. Za čitaoce Plezira izdvojio je nekoliko svojih književnih favorita.
Goran Korunović (1978) je pisac i profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjige: Gostoprimstva (2011, poezija), Reka kaiševa (2012, poezija), Literatura i opasnost (2013, komparativni ogledi), Crvena planeta (2014, poezija), Usta bez kapaka (2019, poezija), Muze ideologije (2020, komparativna studija), Manastir (2023, poezija, proza), Gostoprimstva: pesnička trilogija (2024, poezija).
Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov
Veliki roman moderne ruske književnosti, podjednako uzbudljiv sa svakim novim čitanjem, istovremeno zastrašujuć i duhovit, mračan i plemenit, originalne fantastike i filmičnog pripovedanja, duboko utemeljen u kritici sovjetskog društva i inovativno, nedogmatski metafizičan. Malo je dela svetske književnosti u kojima je Zlo predstavljeno tako višeslojno, uz ukrštanje specifičnog šarma i horora. Majstor i Margarita je i veliki roman o ljubavi i književnom stvaralaštvu, knjiga koja nas uvek podseća da, u koliko god komplikovanom i teškom vremenu živimo, rukopisi ne gore.
Čevengur, Andrej Platonov
Još jedan snažan roman moderne ruske književnosti. Verovatno najpoznatije delo Andreja Platonova, autora čija je slava postupno rasla posle njegove smrti. Sva njegova originalnost i snaga imaginacije prezentovani su u Čevenguru, delu koje prikazuje život u udaljenim tundrama mlade sovjetske države, u vreme još uvek nezavršene revolucije. Teme pravednijeg društva i novog, boljeg čoveka oblikovane su na način koji se ne sreće nigde u svetskoj književnosti. Platonov uspeva da predstavi čoveka kao biće duboke, neizlečive tuge, te da sam život predoči u gotovo mističnom saodnosu čoveka, flore, životinja i mašina. Roman neprolazne topline i razumevanja ljudske prirode.
Krvavi meridijan, Kormak Makarti
Jedan od najznačajnijih romana američke književnosti druge polovine XX veka. Izrazito slikovita vizija Divljeg zapada, precizno i istovremeno jezički razbokoreno napisana. Makarti uspeva da nas u Krvavom meridijanu natera da zaboravimo na našu humanu, empatičnu stranu, ili bar da spoznamo koliko nam je neophodna. Svet lovaca na glave i skalpove, svet bandi i nemilosrdnih indijanskih ratnika, svet prerija, pustoši, vrleti, prirode koja se u gotovo uzvišenom vidu izdiže nad čovekom kao bićem nasilja, može potpuno da vas opčini, do mere da ne želite da se knjiga završi. Iako pri tome znamo da Makarti nudi malo svetla u svojoj predstavi čoveka.
Beli hotel, D. M. Tomas
Mnogo je načina da se originalnost pokaže u književnosti. Ipak, ako bih mogao da izdvojim jedno delo za koje verujem da je izuzetan vid književne imaginacije i invencije, to bi bio roman Beli hotel D. M. Tomasa. U jednom tumačenju ovog dela zapisano je da je Beli hotel „uznemirio mnoge, ako ne i sve svoje čitaoce“. Reč je o romanu koji uspeva da u nekoliko katarzičnih preokreta spoji priču o individualnoj unutrašnjoj patnji sa zastrašujućim ratnim stradanjima i nadempirijskim poretkom stvarnosti. Činjenica da je niz velikih reditelja bilo blizu ekranizacije ovog romana (Dejvid Linč, Dejvid Kronenberg, Pedro Almodovar, Bernardo Bertoluči, Emir Kusturica), dovoljno govori koliko je ovo delo intrigantno.
Kosmos, Vitold Gombrovič
Način na koji Gombrovič piše ne može se naučiti. Ovaj poljski pisac piše ponorno i mračno duhovito, vitalistički vijugavo i lako, nijansirano i valovito. Njegov roman Kosmos primer je kako se kroz jednu uvrnutu, atipičnu detektivsku priču može mnogo toga sugerisati o ljudskoj prirodi i opštem poretku postojanja. Roman o kontingenciji, o krivim interpretacijama stvarnosti koje nas vode u nove i nove nevolje, o prirodi naših fantazija i opsesija. Sve što je Gombrovič napisao vredi uzeti u ruke.
Rani odlazak, Silvija Plat
U mnoštvu knjiga moderne poezije koje bih rado preporučio, ovaj put izdvajam Silviju Plat. Dve asocijacije imam kada pomislim na njenu poeziju: čist talenat i osetljivost, osetljivost, osetljivost. Gde god da otvorite knjigu njenih pesama, nalazite talenat i osetljivost. Nasumično otvaram njenu knjigu dok pišem ovaj tekst i nalazim: „Iscrpljena sam, iscrpljena –/ Beli stub u pomračenju noževa“.
Luča mikrokozma, P. P. Njegoš
Mnogo toga iz epohe romantizma bih rado preporučio. Ovaj put sam se odlučio za Njegoševu Luču mikrokozmu. Njegoš, kao najveći pesnik srpskog romantizma i južnoslovenskih književnosti XIX veka, nema „praznog hoda“ u svom stvaralaštvu. Svaki njegov red je krcat smislom i lepotom jezika. Da je Luča mikrokozma napisana na nemačkom jeziku, verovatno bi bila šire percipirana kao jedno od najupečatljivijih dela evropskog romantizma. Kad god nas preplave pojedini savremeni pristupi pisanju – da su metafizičke teme prevaziđene, da moramo biti „skeptični“ i „subverzivni“, da moramo biti u toku sa aktuelnim „književnim strujanjima“ – vratim se Luči mikrokozmi. Dok čitamo ovo Njegoševo delo, nekakav nas „sveti magnet tegli“.
