Sa današnje tačke gledišta, mnogim pripadnicama ženskog pola je teško da se identifikuju (samo) sa ulogom domaćice. Ipak, ukoliko se vratimo nekoliko decenija unazad, tačnije, u pedesete godine dvadesetog veka, upravo je to bila preovlađujuća uloga namenjena ženama.
Nakon Drugog svetskog rata, u kome su i one, pored muškaraca, preuzele radne uloge i izdržavale porodicu, vratile su se brizi o porodici i domaćinstvu.
Ono što ja, kao veliki ljubitelj mode pedesetih, često kažem, jeste da ukoliko će neko moj stil identifikovati sa stilom domaćice ove ere, koja sa frizurom kao pod konac, na štiklama i u raskošnoj haljini peče kolače – neka, prihvatam to sa zadovoljstvom jer su u najvećem broju slučajeva zaista izgledale besprekorno.
Za ovakav njihov izgled se zalagala i Anne Fogarty, žena koja je ostala upamćena po svojoj knjizi „Wife Dressing“ iz 1959. godine i dizajniranju odeće sa primarnom ulogom naglašavanja ženstvenosti.
Rođena je u Pensilvaniji,u februaru 1919. godine, a preselila se u Njujork u ranim dvadesetim da bi ostvarila svoj tadašnji san i postala glumica. Umesto toga, radeći kao model, Anne je odlučila da postane modni kreator.
Kasnih četrdesetih i početkom pedesetih godina radila je kao dizajner orijentisan na tržište za tinejdžere i mlade, kada je i napravila poznatu, takozvanu paper doll haljinu, za koju je dobila mnoga priznanja i nagrade.
Ova haljina nije bila ništa drugo nego pristupačnija i jednostavnija verzija haljina koje je Dior kreirao u svojoj kolekciji New Look iz 1947. godine. Veoma uzak i istaknut struk, puna baletska suknja i mnoštvo podsuknji bili su zajednički elementi ovim kreacijama, a u isto vreme ovakva silueta je u potpunosti bila u skladu sa stavom koji je Anne zastupala.
Kreirajući odeću za tadašnje mlade domaćice, jednu stvar je imala na umu, a to je ženstvenost pre svega i u svakoj prilici. Ženstvenost kao ukas, a ne kao puki prekrivač. Stoga je i u svojoj popularnoj knjizi savetovala ženama da nose svoje korsete uvek i da nikada sebi ne dozvole da ih muževi vide u farmericama ili sa viklerima na glavi.
Dok feministkinja u meni koluta očima na ideju isticanja ženstvenosti samo da bi se ugodilo muškarcu, podsećam i sebe i vas da je to bilo drugačije vreme i da moda koja ga oslikava nije ništa kriva. Anne je, uz savete koje je iznela u knjizi, dobar primer ilustracije ženskog ideala tog vremena.
Idealna žena je bila supruga, majka i domaćica. Pa čak i žene koje su imale uspešnu karijeru, poput same Anne, u najvećem broju slučajeva su prvenstveno bile skoncentrisane na privatnu sferu i domaćinstvo. One su svojim odevanjem morale da izraze ženstvenost i da, što više mogu, naglase svoju figuru, a da u isto vreme sačuvaju mističnost i zatvorenost jedne majke i supruge.
Samim tim što se žena ovako oblačila, nije samo udovoljavala svom mužu već je na taj način pomagala i da se za lestvicu, ili nekoliko njih više, podigne njihov socijalni status, pa je bila smatrana ne glavom, ali definitivno vratom kuće i njena bračna uloga je bila od velike važnosti i izuzetno cenjena. Zato je Anne u svoju knjigu, pored saveta o odevanju, kako od istih komada odeće napraviti kombinciju i za dan i za veče, na koji način stvoriti individualni moderni imidž, i tako dalje, uključila i savete za muževe. Jedan od njih se posebno isticao i savetovao je muškarcima da ako ženu obožavaju, da je i ukrase jer u tome leži suština srećnog braka. Anne se inače udavala tri puta.
Kako su se modni, ali i socijalni i ženski ideali menjali tokom šezdesetih godina, tako je i Anne sve više eksperimentisala i napredovala kao dizajner. Počela je da radi za Saks Fifth Avenue i ponovo se proslavila ležernijim, svestranim kreacijama namenjenim ženi novog doba.
Otvorila je sopstveni butik 1962. godine koji je uspešno vodila osam godina. Tokom ere sedamdesetih bila je nezavisni dizajner i kreirala odeću za zrelije tržište sve do svoje smrti 15. januara 1980. godine.
Može se reći da je ona u svakom smislu bila dizajner svog vremena sa darom da osluškuje tržište i da ljudima da tačno ono što u određenom momentu priželjkuju i što im treba. Tako je pedesetih godina bila usredsređena na kreacije u Diorovom stilu i modu namenjenu domaćicama, preovladavajućim idealom ženstvenosti tog doba, da bi se šezdesetih i sedamdesetih prebacila na drugačiju siluetu uz želju da udovolji ženskoj populaciji koja je za sebe htela nešto drugačije.
