Pozvali smo Maju Milocanovich, slikarku, fotografkinju i blogerku iz Pule, za koju znamo da gaji veliku ljubav prema thrift i vintage šopingu da sa nama podeli nekoliko svojih omiljenih odevnih predmeta koje je nosila protekle nedelje i ispriča filozofiju iza ovakvog načina kupovine. Maja je neko ko će radije potrošiti nekoliko sati u prodavnici koja nudi polovnu odeću u potrazi za komadom koji će dugo voleti i nositi nego ugrabiti krpicu na sniženju u nekom od lanaca koji proizvode „brzu modu”, odnosno odeću veoma lošeg kvaliteta, koju nose i kupuju ljudi na bilo kojoj tački zemljine kugle. Zahvaljujući ovakvim lancima, čije postojanje je veoma negativno po životnu sredinu i izrazito neetično prema ljudima koji rade u ovoj industriji i za svoj rad bivaju plaćeni ispod svake mere dostojne čoveka, došli smo i do toga da se individualnost potpuno izgubila i da svuda u svetu možete videti „vojske” ljudi identično bezlično odevenih. Osobena i kreativna kakva jeste, Maja na pravi način koristi modu i odevanje kako bi potcrtala svoja interesovanja, izrazila stav i još jednom pokazala kako se stil ne može kupiti.
Pitali smo je kako je počela da kupuje second hand odeću i kako pronalazi sve te fantastične komade?
U thrift shopovima kupujem već nekoliko godina. Iako ih u Puli ima samo tri, od kojih se moj najdraži i nedavno zatvorio – ipak sam u njima uspjevala naći više od 60% svog ormara. Bitno je samo uzeti si malo više vremena i stvarno potrošiti koji sat da bi našli komade koji nam pašu. Onaj koji traži, tamo će sigurno i naći pravo blago! (smeh) Ja jako volim modu devedestih, pa si tamo stvarno mogu naći puno toga, no čak i netko tko jako prati trendove može naći nešto slično onome što je trenutno u Zari.
Tako sam ja godinu i pol dana tražila i čekala „oversized“ crveni džemper i napokon ga i našla – u savršenoj nijansi i kroju, za samo 15kn! Obično tražim haljine, muške košulje i muške majice, te jeans visokog struka koji -također većinom nađem na muškom odjelu. Zadnje dvije zime našla sam i dvije prekrasne eko bundice iz kojih se ne skidam sve do proljetnog sunca.
Veličine koje su na raspolaganju u thrift i vintage šopovima često mogu biti zbunjujuće, a ponekad i faktor odvraćanja od kupovine ukoliko niste preterano vični šivenju i prekrajanju, ali Maja ima svoj način da reši ovaj problem!
S obzirom na to da volim da su mi topovi malo širi i lepršavi, nemam problema sa nalaženjem točno svog broja, jer mi skoro svi pašu. Isto je i sa haljinama, obično ih kupim čak i ako su broj 46, kao ova tirkizna sa fotografija. Sa remenom u struku (koje sam također baš sve thriftala) bilo koji broj haljine se pretvori u moj i super izgleda.
2nd hand dućani su i prava riznica za sakoe/ blejzere, a ja sam sve svoje kupila tamo, doslovno nijedan ne posjedujem iz „klasične” trgovine. Tako sam tokom godina našla bijeli, crni, nekoliko sivih, crveni, a ove zime i jako trendovske sa kariranim uzorkom. Meni osobno je još bolje što ta odjeća ima taj vintage/starinski look i daje poseban šarm outfitu. Odeću pronađenu ovakvim kreativnim, alternativnim radnjama Maja znalački kombinuje i prilagođava svom stilu. Nekada sam od glave do gležnja (cipele ipak ne kupujem u 2nd handovima) odjevena u thriftanu odjeću i stvarno sam ponosna kada složim outfit koji dobro izgleda, a košta 60 kuna i ne promiče brzu modu. No, obično te komade miksam sa nekim novijima i onima kojima stvarno nisam mogla odoljeti iz novijih kolekcija. Ipak, jako rijetko kupujem odjeću i stalno se riješavam iste. Nešto što si zato priuštim je da svakih dva, tri mjeseca odem u 2nd hand i potrošim 100-200 kuna. Nekada to znači i 20 komada odjeće. Onda kasnije vidim koje ću baš zavoljeti, a koje ću proslijediti dalje mami, prijateljicama itd. Ljubav prema odeći koja poseduje istoriju za Maju je još jedan razlog zašto ne podržava lance trgovine koji produkuju brzu modu i nekvalitetnu odeću. Primjetila sam da gotovo sve komade koje godinama nosim i baš jako volim kupim u 2nd handu. Tamo stvarno nađem nešto posebno, zanimljivo, što neće imati skoro nitko drugi i što već ima neku svoju priču.
Strategija za snalaženje u second hand radnjama?
Kada kupujem, odem sa popisom onoga što mi treba, ali se na izlazu uvijek ipak nađem i sa nečim skroz desetim u vrećici, a to obično budu ti neodoljivi komadi za koje mislim da me savršeno predstavljaju, ako ćemo pratiti onu „odijelo čini covjeka”. U svakom slučaju, posebna je čar u toj potrazi i nadam se da ću jednog dana imati ormar u potpunosti lišen brze mode i prepun osobnosti i povijesti.
