Čitajući o tome koliku štetu po životnu sredinu ima jedan tako mali odevni predmet kao što je kupaći kostim sačinjen od poliestera i najlona (99% kostima na tržištu), uz uobičajen napad griže savesti, panike i stresa, počela sam da istražujem koji su to alternativni materijali od kojih se mogu pronaći kostimi za kupanje kada dođe vreme da zamenim postojeći. Naime, ono što je problem sa našim, konvencionalnim kostimima je što se prilikom pranja otpuštaju plastične mikro čestice, nevidljive ljudskom oku, i završavaju u vodi gde ih ribe slučajno mogu zameniti za hranu. Ljubitelji vintage mode znaju da su kostimi ranije pravljeni od vune, pamuka i drugih prirodnih materijala pre nego što su tržište preplavili jeftini komadi od sintetičkih vlakana. Potraga za kupaćim kostimom od prirodnih materijala odvela me je pravo do sajta Nataše Antonić, pionirke u oblasti proizvodnje eco frinendly kupaćih kostima i osnivačice brenda NATASHA TONIĆ. Reč je o održivim kupaćim kostimima koji su napravljeni od industrijske konoplje i organskog pamuka, a svi komadi su ručno bojeni, dizajnirani i sašiveni u Los Anđelesu, od strane talentovane i uporne dizajnerke poreklom sa naših prostora koja danas živi svoj san stvarajući lepe, praktične i po prirodu neškodljive odevne komade. O njenom radu su pisali najuticajniji modni magazini iz celog sveta, a neposredno nakon prikazivanja nove kolekcije kostima na Miami Swim Week-u, Nataša Antonić je moja gošća i po prvi put govori za neki od medija na Balkanu.
Zdravo Nataša, hvala ti na vremenu koje si izdvojila za naše čitaoce. Veliko mi je zadovoljstvo što imamo priliku da tvoj rad predstavimo čitaocima Plezira i regionalnoj publici. Zamolila bih te da nam ispričaš kako je izgledao tvoj modni put, od ljubiteljke mode do kreiranja prvih (održivih) komada?
Hvala vama na ovoj prilici. Moj modni put nije bio lak. U vreme kada sam htela da studiram modu u Beogradu modne škole nisu postojale. Sama pomisao da budem modni dizajner nije nikome imala smisla. Moda je u to vreme bila striktno bazirana u većim evropskim gradovima poput Pariza, Milana i Londona. Molekularna biologija i ljubav prema nauci i istraživanju su bile moje prve studije u Beogradu na Prirodno-matematičkom fakultetu. Onda je došao rat i protesti pa sam otišla u Prag da studiram biznis i umetnost. Kad sam sve to završila otac mi je konačno dozvolio da studiram modu, ali čak ni onda modu već marketing u modi u Njujorku na Fashion Institute of Technology. Gledajući svakodnevno studente mode bila sam tužna i razmišljala o tome kako ja opet ne radim ono što stvarno želim. Polako sam počela da šijem komade ručno od vintidž garderobe i parčića materijala iz bakinog sanduka sa ostacima materijala. Pravila sam stvari koje sam želela da nosim a nisam imala gde da ih kupim ili priuštim sa svojim studentskim budžetom. Bilo me je sramota da bilo kome pokažem svoj rad jer sam tada bila strašno samokritična i po prirodi stidljiva osoba. Kad sam završila i te studije desio se September 11th i tada nisu hteli, odnosno po novom zakonu bilo je skupo i komplikovano zaposliti strane studente u Njujorku… Preselila sam se u Los Anđeles i ilegalno radila kao pomoćnica modnog dizajnera za venčanice i korsete. Tu sam naučila mnogo i pomogla u mnogim kreacijama koje su postale profitabilne za tu modnu kuću. Prvi put sam tada dobila samopouzdanje da je moda možda stvarno moj poziv. Posle toga sam radila u veleprodaji kao prodajna menadžerka za razne kreatore poput Anne Sui. Posle mnogo godina
u različitim modnim poljima uključujući grafički dizajn i fotografiju, osnovala sam svoj prvi samostalni biznis.
Kako si i zašto došla na ideju da kreneš sa izradom kupaćih kostima od organske industrijske konoplje?
Kao i uvek, htela sam nešto što ne postoji a meni treba. Nikada nisam bila ljubitelj najlona i poliestera tako da sam znala da mora da postoji nešto drugo. S obzirom na to da sam nekada svakog leta boravila u Hrvatskoj na moru, znala sam da su mnogi brodovi privezani konopcem od konoplje i to mi je dalo ideju. Shvatila sam da je konoplja moguća alternativa za standardni materijal od najlona/poliamida od koga se inače prave kostimi.
Kakve su osobenosti ovog materijala, koje su njegove prednosti ali i mane, gde ga pronalaziš i sa kojim materijalima se kombinuje kako bi nastali tvoji kostimi?
Prednosti su ogromne. Osoba koja ga nosi oseća se mnogo svežije i prijatnije u ovom materijalu. On prirodno i bez hemikalija ima određenu UV zaštitu. Za životnu sredinu je bolji jer industrijska konoplja ne samo da pročišćava zemljište na kome raste, ona takođe pročišćava i vazduh od CO2. Mi kombinujemo industrijsku konoplju sa organskim
pamukom. Mane su da svaki put zbog organskih sastojka i nepredvidljivosti debljine vlakna od industrijske konoplje ja moram da dizajniram i menjam stil u odnosu rolne materijala. Za mene je to komplikovano, ali isto tako me stimuliše na nove kreacije.
Približi nam malo tvoj pristup dizajnu/dizajniranju.
Moji dizajni su jednostavni. U suštini bazirani su na debljini materijala koji zavisi od rolne do rolne. Materijal uvek dolazi u beloj osnovnoj boji i ja ga onda ručno bojim, osmišljavam originalnu boju i dizajn koji će biti praktičan. Recimo, ako je materijal deblji ja nastavljam postavu da bi se brzo sušio. Ukoliko je materijal tanak ja obavezno stavljam postavu od istog materijala. Moj stil je baziran na klasičnim stilovima koji ističu najlepše delove na ženskom telu bez da čine ženu vulgarnom. Akcenat je na ženi koja ga nosi i verujem da za svaku ženu ima poneki model koji će pristajati njenoj građi.
Ko su ljudi uz pomoć kojih nastaju ovi komadi?
Proizvodnja je organizovana u Los Anđelesu i odvija se u fabrici koja postoji već 45 godina. Ostatak sprovodi moja kompanija i to su moji lični dizajni. Sama izrađujem sve šablone što sam naučila kroz posao, jer kao mlada umetnica nisam imala dovoljno novca da za taj deo posla platim stručnjacima u Americi.
Osim što kreiraš komade koji su u ovom momentu jedinstveni u svetu i imaju minimalan ekološki otisak, što čitaoci mogu da pročitaju na tvom sajtu u odeljku o transparentnom poslovanju, dodatan pozitivan aspekt čitave priče je i to što su komadi zaista prelepi (što potvrđuju i priznanja – 2 puta su tvoji modeli pobednici u kategoriji održivosti u Sports Ilustrated magazinu). Imaš prepoznatljivu estetiku kako u pogledu modela, boja, dezena, tako i u pogledu vizuelnog identiteta brenda – kampanja, fotografija i načina prezentovanja. Šta je osnova na kojoj baziraš estetiku brenda?
Estetika brenda je bazirana na onome što vidim u prirodi. Takođe inspirisana sam i starim modnim kućama iz vremena
kada su dizajneri bili ti koji stvarno kreiraju, radije nego čitav jedan tim za njih – što je danas u većini modnih kuća standard.
Da pređemo sada i na najsvežije vesti, naime 11. juna na Miami Swim Week-u prikazana je tvoja nova kolekcija kupaćih kostima inspirisana koralnim grebenima. Reč je kostimima koji ne samo da ne štete životnoj sredini kada se u njima kupamo (nema spiranja mikro vlakana) već oni imaju i aktivističku ulogu – budući da si se ovog puta udružila sa neprofitnom organizacijom Coral Morphologic iz Majamija, a deo novca od prodatih modela iz kolekcije biće doniran organizaciji Ocean Gardener sa Balija koja pomaže u obnovi koralnih grebena. Ispričaj nam više ovoj inicijativi, saradnjama ali i utiscima sa revije?
Coral Morphologic je organizacija koja se bavi naučnim istraživanjem korala. Oni gaje korale u akvarijumu u njihovoj laboratoriji u Majamiju. Fotografije tih korala bile su inspiracija za moje printove koje koristim u najnovijoj kolekciji. Čitava modna revija je napravljena sa namerom da se i šira javnost, ne samo naučna zajednica i eko aktivisti malo probude kada je reč o koralima i njihovom odumiranju. Lično su me kontaktirale organizacije sa mnogih strana sveta kako bih učestvovala u različitim inicijativama zaštite korala. Tada sam naučila da korale možemo obnoviti i tako što ih gajimo i sadimo na mestima gde odumiru sa namerom da regenerišemo koralne grebene koji su vrlo bitni za našu životnu sredinu. To je nešto što neprofitna organizacija Ocean Gardener radi. Reviju je pratila originalna muzika od
Kim Recor, video su radili Coral Morphologic, a moja ideja za nakit je sprovedena u delo uz pomoć Tiff Kunz. Šminka je
oponašala mimiku korala u vodi. Neki modeli su imali beli a neki narandžasti mejkap, što su boje umirućih i zdravih
korala. Modeli su zapravo oponašali izgled korala.
Nismo to do sada spomenule, ali neka vrsta zanimljivosti i dodatna komponenta u prilog održivosti brenda Natasha Tonić je i činjenica da su tvoje kreacije multifunkcionalne, kostimi se mogu nositi osim za plivanje i kao svakodnevni donji veš i kao odeća za vežbanje. Pomenutim komadima nedavno si dodala i mini kolekciju haljina od istog materijala. Kakvu ženu si imala na umu prilikom kreiranja ovih modela?
Moja žena, odnosno ona koju imam na umu kada stvaram je žena koja je stalno aktivna, voli da putuje i nema vremena da razmišlja šta da spakuje tako da je njen izbor jednostavan, a to je NATASHA TONIĆ.
Ovo nije tvoje prvo iskustvo u domenu održive mode, zar ne?
Pre ovoga i pre nego što sam rodila sina imala sam svoj drugi sustainable eco brand. Nije bilo kupaćih kostima već sve drugo što se može zamisliti poput jakni, pantalona itd.
Kako izgleda tvoj garderober i koji su tvoji najdraži odevni komadi i zašto?
Uvek više pravim za druge nego što imam vremena da kreiram za sebe. Moja garderoba i dalje sadrži mnogo stvari iz prošlosti. Volim da kombinujem vintidž sa visokom modom. Uglavnom ga čini sve što ja pravim + vintidž Acne Design.
Kako bi želela da se tvoj brend nadalje razvija?
Sve kako se razvija je baš onako kako želim. Rastem zajedno sa mojim kupcima. Sada sam dodala garderobu za trudnice, a uskoro će se u ponudi naći i odeća za decu i muškarce.
Na koji način naši čitaoci mogu da naruče neki od tvojih modela, da li postoji opcija za dostavu van SAD-a?
Vaši dragi čitaoci mogu sve poručiti online na sajtu NATASHATONIC.com. Sve stiže bez problema do Srbije i drugih delova sveta.
