Predstavljamo vam Milijana Drndarevića, tvorca stvaralačkog centra u povoju jednostavno nazvanog RAST i čoveka koji je na Savincu, nadomak Požege, stvorio idiličnu, mirnu luku u kojoj između ostalog uzgaja sopstvene biljke, životinje i proizvodi organsku hranu u čiji su se kvalitet uverili čak i u dalekoj Kini.
KAO VRSNOM KARATISTI I IZUZETNOM STUDENTU MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, DA LI JE POVRATAK PRIRODI I ŽIVOTU NA VAŠOJ OČEVINI I DEDOVINI BIO PRIRODAN SLED STVARI?
Treba slediti intuiciju. Još kao student, ali i tokom karijere, zaključio sam da je život u domu na sopstvenom imanju saglasan mojim navikama i stilu života.
DA LI VERUJETE U PRIRODNO PRAVO NA RAZLIČITOST I ŠTA SE, PO VAŠEM MIŠLJENJU, POD TIM PODRAZUMEVA?
Rođenjem nam je data sloboda i pravo na izbor. Možda će zazvučati pomalo grubo, ali nad većinom čovečanstva se ostvaruje nasilje time što se ono stavlja u nekakve kalupe i što mu se ograničava stanje svesti.
GDE TRAŽIMO ZDRAVLJE I KAKO GA ČUVAMO?
Zdravlje tražimo u svojoj duši i u prirodi, a čuvamo ga neprestanim istraživanjem i radom na sebi.
KAKO JE NASTALA IDEJA ZA STVARALAČKI CENTAR RAST I ŠTA ĆE SE SVE NAĆI U NJEGOVIM OKVIRIMA?
RAST je sistem, posledica stila života i znanja iz nekoliko oblasti. Objedinjene karike sporta, proizvodnje blagotvorne hrane i mašinskog alata (sfera u okviru formalnog obrazovanja koje sam stekao).
KAKO NASTAJE VAŠA HRANA? DA LI JE DOŽIVLJAVATE KAO LEK ILI PREVENTIVU?
Moja hrana nastaje prvenstveno iz ljubavi. One za koju smatram da treba da postoji prema svakom poslu koji radimo. Smatram je pre svega preventivom, mada ona svakako može biti i blagotvoran lek. Proizvodim je u potpunosti sam bez ičije pomoći na sopstvenom imanju. Ne prodajem je na konvencionalan način, jer moja idejna zamisao teži tome da se kod ljudi vrati razmena u naturi. Tako smatram da bi trebalo raditi sa hranom. Posebno jer kako kažu, zdravlje na usta ulazi i shodno tome, taj dodir sa zemljom i onim što nam ona pruža – ne može imati cenu. Ne pravim je prema nekom ustaljenom receptu. Nakon opsežnog istraživanja, jednostavno objedinim sva stečena saznanja sa velikom željom i zadovoljstvom da njom prokrčim taj neki kanal koji nas povezuje sa Bogom, kao što kaže Šakti Gavain, dok se sva znanja univerzuma svakako nalaze u nama samima. Nemam ništa protiv da se moja hrana nađe periodično na lepim događajima poput ovogodišnje Ulice otvorenog srca. Na taj način se širi reč “od usta do usta”. Nedavno je tako moj sir dospeo čak u daleku Kinu. Opet kažem, težim da blagodet zdravlja i ljubavi koji nam pruža hrana nema cenu u nekoj svetskoj valuti. Tu su ljudi koji sad već redovno konzumiraju moje brašno, sir, meso, mast i proizvode od aronije, zahvaljuju recimo teglom meda, mada i to nerado prihvatam. Na kraju, najveća radost i zadovoljstvo nalaze se u ljubavi i davanju drugima.
KAKO SHVATATE POJAM SPORTA? DA LI ON ZAISTA PREDSTAVLJA JEDNU OD OBAVEZNIH KARIKA ZDRAVOG ŽIVOTA?
Sport je bitan i potreban, ali nije dovoljan u svom sadašnjem obliku. Sportu treba da se vrati igra, jer takmičenje u izvesnoj meri poseduje i element agresije. To bi iz sporta svakako trebalo potisnuti.
KADA SE POSMATRA ZDRAV ŽIVOT I ŽIVOT UOPŠTE, KOJE SU NJEGOVE PREDNOSTI U PROVINCIJI U ODNOSU NA VELEGRAD?
Život u prirodi omogućava ostvarenje visokog stepena slobode i saglasnosti sa univerzumom. Kada su komunikacija i povezanost dobri, za kratko vreme se možemo naći u gradu i prisustvovati manifestacijama koje nas interesuju, a koje nam sigurno nekada nedostaju.
DA LI IMATE NEKE UZORE KOJE BISTE NAM PREPORUČILI?
Naravno, svesrdno bih preporučio praćenje rada i izučavanja Grabovoja, Pavela Žirinovskog, Danice Cvetković, Margite Milenković, Draga Smiljanića i Ljubodraga Simonoviča, prilikom učenja tehnologija za razvoj svesti i ličnosti, kao i bio energije, zatim reikija i kundalini joge.
ŠTA BISTE PORUČILI MLADOM ČOVEKU, ENTUZIJASTI, KOJI JE JOŠ UVEK SPREMAN DA POKUŠA I OSTVARI SE U OKVIRIMA SVOJE ZEMLJE, PRE NEGO ŠTO ĆE OTIĆI PUT TZV. ODLIVA MOZGOVA?
Poručio bih mu da treba videti i dobro i loše u svetu, ali da sreća leži u nama samima bez obzira gde se mi nalazili, a da opet, niko nije spokojniji nego kad je svoj na svome.
MISLITE LI DA JE KLJUČ SVEGA U LJUBAVI? KOLIKO LJUBAVI MANJKA ILI PRELIVA KOD NAS U SRBIJI?
Kako je Grabovoj lepo napisao: “Ljubav, to je život – a život, to je ljubav”. Stvoreni smo da volimo, naše delovanje na ovaj svet i to je ljubav. Celom čovečanstvu, pa i Srbiji nedostaje ljubavi. Vreme je da se naša srca otvore, kao što je majka Zemlja otvorila svoje srce i da ljubav bude beskonačna, kako bi nastupilo večno stvaranje i vaspostavljanje matrice Tvorca.
