Odelo ne čini čoveka. Ali je svojevrstan prikaz vremena u kojem živi. A i umnogome prikazuje odraz ličnosti samog nosioca. 1960-ih, pojavljuje se neka vrsta uniseks mode. Iako je danas reč uniseks, barem kad je moda u pitanju, više privržena ženama jer uprkos savremenim shvatanjima, jedino u Škotskoj muškarci nose suknje, a da ne izazivaju zbunjene poglede, mada postoje svojevrsna odstupanja i kod ovog pravila. Dzajneri na svetskom nivou sve više favorizuju rodno neutralnu modu ali i dalje dominiraju podele.
Danas ništa nije demode, sve je moderno.
Svaka odeća iz svakog doba danas je svima na raspolaganju.
(Maršal Maklaun, Harpers Bazar, 1968)
Počev od kreatora koji su bili ispred svog vremena poput Pjera Kardena i Andrea Kureža, šezdesetih i sedamdesetih godina prethodnog veka, žena su masovno počele da nose pantalone. Ovo ima veze i te kako sa seksualnom revolucijom i jednakošću među polovima (što nas vraća na to da očekujemo muškarce u suknjama). S obzirom na to da su počele da se zapošljavaju po većim firmama, samim tim su morale mnoštvo toga da „pozajme“ iz muškog ormana. Prvi je stvorio elegantan, ali kontroverzan smoking za žene francuski kreator (a čiji bi drugi bio) Iv Sen Loran 1966. godine. Ovaj trent je prihvaćen kao alternativa suknjama jer su žene nosile uz njega pantalone. Svakako danas se može kombinovati uz sve. Hipi pokret dece cveća doneo je izbldele farmerke, a početak disko ere blistava pripijena odela sa širokim zvonastim pantalonama i za muškarce i za žene.
Muškarci su, nasuprot tome, u ovom periodu, nosilil štikle. Suknje ne, ali interesantan komad obuće jesu. Zanimljivost je da su žene ostale pri tome da nose i pantalone, a da su se iz muškog odevanja štikle izgubile (očekivano bi bilo da potpetica još poraste, ali desilo se neočekivano).
Počev od 1976. kreatori masovno vraćaju visoku potpeticu (koja je pre toga bila zamenjena ravnim đonom) u modu, kako za žene, tako i, ovog puta, za muškarce. Takav izgled je bio popularan i četrdesetih godina. Britanski muzičari su ovaj ženstveni stil uspeli da načine novim brendom muškog šepurenja te smo u ovim kombinacijama (govorimo o zvonsatim pantalonama i potpeticama) mogli da vidimo Dejvida Bouvia ili Eltona Džona.
Ovi modeli, ako se uzme u obzir da su muškarci viši od žena, podrazumevali su neke pristojne srazmere, ali su neke platforme imale i do 18 cm. Bile su načinjene od najraznovrsnijih materijala poput plute, razne reljefne tkanine, kanapa, pa čak i kožom presvučene plastika ili drvo. Takve cipele (ili čizme) su se obično slagale uz zvoncare.
