U njoj sam ponovo oživela, lebdela od sreće samo zbog saznanja da hodam istim ulicama kojim su išli Dostojevski, Puškin, Romanovi... Gledam je i u isto vreme osećam radost, strahopoštovanje, neobjašnjivu tugu. U njoj se prepuštam ritmu života koji ne staje ni na sekund, podležem njenom jedinstvenom šarmu i divim se unikatnosti. Tako sve Moskva utiče na pojedinca. Nema svrhe opirati se. Mesec dana provedenih u ovom gradu nije bilo dovoljno za videti sve lokalitete. Za osetiti ruski duh i život njihovim tempom, da. Vodim vas u šetnju Moskvom…udobne patike na noge, čeka nas mnogo pešačenja.
Krećemo iz samog srca grada, sa Crvenog trga. Kada posmatrate Hram Vasilija Blaženog (da, da, to je ona crkvica koja ima šarene kapkejke na vrhovima) sa leve strane se nalazi GUM („državna robna kuća“), sa desne Kremlj i Mauzolej Lenjina, a iza vas Istorijski muzej. Za Hram Vasilija Blaženog mogu reći da je mnogo lepši spolja nego iznutra, iz razloga što je unutrašnjost veoma skučena i imate osećaj da ste u lavirintu. Crkva inače ne radi godinama već je otvorena samo za turiste, te ako ste ograničeni vremenom nema potrebe da čekate red za ulazak u nju. S druge strane, GUM treba obići. Ne zbog dizajnerskih butika, već zbog same arhitekture zgrade i veoma dobrih i pristupačnih restorana na poslednjem spratu.
Kremlj, opet, ostavite za drugi put ako ste u stisci s vremenom. Jedan njegov deo je otvoren za turiste, ali su veoma rigorozni po pitanju ulaska. Istorijski muzej je priča za sebe i osećam kao da ovim opisom od svega par rečenica skrnavim njegovu vrednost. Velelepno zdanje, u kome vam se pred očima smenjuju periodi čitave ruske istorije, od pronalaska prvih ljudskih ostataka pa do današnjih dana.
U neposrednoj blizini Crvenog trga nalazi se Hram Hrista Spasitelja. Prvobitni Hram podignut je u čast pobede ruskog naroda nad Napoleonom, međutim, srušen je posle Oktobarske revolucije tako da je ovo danas novi Hram koji je izgrađen za vreme Jeljcina prema prvobitnim planovima.
Preko puta Hrama nalazi se Puškinov muzej likovnih umetnosti, koji predstavlja najveći muzej evropske umetnosti u Moskvi i može se pohvaliti kvalitetnim postavkama.
Idemo dalje niz Bulevar Gogolja i dolazimo do Starog Arbata, jednog od najstarijih delova Moskve i pešačke zone u kojoj se, između ostalog, nalazi i Dom-muzej Puškina.
To je jedna od najlepših zgrada koje sam posetila tamo i koja je ostavila jak utisak na mene. Tu će vam veoma predusretljivi vodiči pričati o životu i radu Puškina, rekonstrukcija kuće i nameštaja u njoj je urađena prema istorijskim spisima i prepiskama, a takođe možete pročitati i originalna Puškinova pisma koja je slao voljenoj ženi ili prijateljima pesnicima.
Ako krenete od Crvenog trga, u pravcu suprotnom Hramu, stižete do Boljšoj teatra. Na ovo zdanje ne bih mnogo trošila reči jer sam sigurna da ste već upoznati s njim, samo ću vam preporučiti da pogledate bilo koji balet, makar na maloj sceni. Vredi svaku kopejku!
Prelazimo na drugi prsten bulevara, a u njemu valja posetiti Patrijaršijske ribnjake koji su ljubiteljima Bulgakova dobro poznati. Upravo na ovom mestu počinje roman “Majstor i Margarita“, a na ulazu u park se nalazi znak na kome piše „Zabranjeno je razgovarati sa nepoznatima“ – naziv prve glave pomenutog romana. U neposrednoj blizini se nalazi i Dom-muzej Bulgakova, u kome je pisac živeo i stvarao tokom 30-ih godina, a koji je sada otvoren za turiste.
Južno, preko reke, idemo do Tretjakovske galerije koja zbog svoje veličine ali i kvalitetne postavke iziskuje dobar deo, ako ne i ceo dan za obilazak. Ljubitelji umetnosti ne bi nikako smeli da propuste ovu lokaciju. Vredi videti i zdanje MGU-a (Moskovskog državnog univerziteta), koje pleni svojom veličinom i arhitektonskim značajem. U njegovoj neposrednoj blizini je ogroman park pod nazivom Vorobjovi gori (u bukvalnom prevodu Vrapčeva brda) sa kojeg se pruža neverovatan vidikovac na grad. Ovo je ujedno i mesto na kome se završava „Majstor i Margarita“ Bulgakova. Tu je, preko puta reke Moskve i olimpijski kompleks Lužnjiki u kome su se održavale LOI 1980.godine.
Nekoliko metro stanica dalje nalazi se Novodevičanski manastir koji se ostao skoro netaknut još od 17.veka, te se nalazi pod zaštitom UNESKO-a. Ova lokacija je takođe dosta prisutna u ruskoj književnosti – samo kod Tolstoja se pominje i u „Ani Karenjinoj“ i u „Ratu i miru“. U sklopu manastira nalazi se bajkovito jezero i groblje na kome se, među ostalim velikanima, sahranjeni i Čehov, Gogolj, Bulgakov, Majakovski, Ejzenštejn.
I još jedna lokacija koja je verovatno ostavila najdublji utisak na mene – Dom-muzej Dostojevskog, u kome se on rodio i živeo određeno vreme. Dom je kompletno restauriran i sređen prema spisima i sećanjima rođaka i prijatelja, a zahvaljujući udovici Dostojevskog ovde se mogu naći i originalni predmeti koje je pisac koristio. Najvredniji eksponat je svakako piščev radni sto iz sredine XIX veka. Prema broju eksponata koji su u direktnoj vezi sa piščevim životom, ovaj dom-muzej je najvredniji u celom svetu. Ako volite da obilazite domove-muzeje, posetite i dom Čajkovskog, Gorkog, Gogolja…
Od parkova definitivno najpre treba videti Park Pobede sa Trijumfalnom kapijom, memorijalni kompleks pobede u Drugom svetskom ratu na zapadu Moskve; Caricino, dvorsko-parkovski kompleks na jugu grada ustrojen po zahtevu carice Katarine Velike; i Gorki park, koji je zapravo prvi park kulture i rekreacije u Rusiji. Naravno, nikako ne treba zaboraviti i Moskovski Metro, čije su pojedine stanice prava umetnička dela za sebe koja svedoče o ruskoj istoriji i kulturi.
Super stranica