Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka nam je u gostima Ljiljana Maričić Grujić, novinarka, PR i autorka bloga Budi lepa. Za #mojeekonavike govorila nam je o eko koracima koji čine njenu svakodnevicu zelenijom, vožnji bicikla i pešačenju, malim promenama koje osvešćen pojedinac može da načini i svemu lepom što joj je rad u njihovoj zajedničkoj, urbanoj bašti, #BaštaDorćol doneo.
- Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Moja prva asocijacija je Rio TInto, kompanija koja je najavom svog dolaska uzburkala mnogo ekoloških strasti u našoj zemlji, pokrenula neke osobe da počnu da razmišljaju o ekologiji, a one ekološki osvešćene da se aktiviraju.
Odmah potom je „greenwashing“ koji je sveprisutan: od mašina za veš koje troše manje vode, do kozmetike koja ima preko 90% prirodnih sastojaka… pa zato često „razgovaram“ sa TV reklamama i govorim im „Ma nemoj, ma šta mi reče… „ i još neke reči koje nisu za štampu.
Treće, rečenica „Ovo povrće nije za tebe i tvoju decu“… U poslednje vreme sam nekoliko puta čula iskustva meni bliskih osoba kojima su ovo rekli pijačni prodavci, kao svojim stalnim kupcima. Rečenica koja govori o tome da su svesni da nisu ispoštovali pravila karence (vreme koje prođe od poslednjeg prskanja nekom hemikalijom do konzumiranja), ili izbora hemikalija, da su svesni da je hrana koju prodaju štetna, ali ih to ne brine ako je kupe osobe koje ne poznaju. Nedostatak empatije je strašan.
Konačno, zagađenje koje je užasno poslednjih nekoliko godina u našim gradovima i način na koji, poput „lagano kuvane žabe“ počinjemo da se navikavamo na njega.
- Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Recikliram otpad već godinama, i tek kada napuniš taj veliki džak, koji skupljaju jednom nedeljno, shvatiš koliko otpada praviš. Pa kada saznaš da se od svega toga tek ponešto reciklira, a mnogo toga i dalje završi na otpadu… baš te navede na razmišljanje. Potom smo u bašti formirali kompost za odlaganje organskog otpada iz kuhinje i dodatno smanjili otpad. Plus, imamo kompost kao đubrivo za biljke.
Smanjila sam drastično šoping novih, posebno nepotrebnih stvari, često kupujem u „second-hand“ radnjama, mnoge stvari ponovo upotrebim (navlake za jastuke pravim od starih džempera koje sam volela, posude za kuhinju od kozmetike i upotrebljenih ambalaža).
Posebno je važna bašta, naša #BaštaDorćol koja nam već godinama omogućava da, zajedno sa komšijama, imamo dvorište puno zelenila iako živimo u stambenoj zgradi. A omogućava nam i urbano baštovanstvo, pa imamo svoju blitvu, salatu, luk… a upravo se spremam da oberem višnju.:) U bašti imamo dosta medonosnih biljaka (lavanda, ruzmarin..) za pčelice, leti imamo za njih i pojilicu, a zimi hranimo ptice u hranilicama okačenim na stabla.
- Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Bicikl, od proleća do jeseni, dosta pešačenja – moja prednost je što živim na Dorćolu, centralnoj gradskoj opštini pa mi je sve blizu.
Bašta, jer nema izgovora da se nema bašta pored kuće, zgrade, ili makar na terasi. Komšinica sa petog sprata donela mi je pre neki dan rasad batata, krompira i čerija, jer kod nje više nema mesta… Kad sam je pitala gde to sve gaji, ona me je začuđeno pogledala: „Pa na terasi, naravno, ništa lakše nego odgajiti krompir u džaku ili buretu“
I još nešto: budite brži od onih prodavaca na pijaci koji vam brzinom munje upakuju voće u kesu, dok ste se okrenuli da uzmete novčanik. Dodajte im odmah svoju vrećicu ili posudu koju ste poneli od kuće.
- Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
U zahuktalom profiterstvu. U laganom razlaganju i relativizaciji vrednosti poput empatije ili solidarnosti, krizi obrazovanja i informisanja. Na raširenom uverenju da tvoj mali doprinos ne znači ništa.
- Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Nemam spisak. Prosto, kada osvestim neki problem, polako počinjem da ga rešavam. Na primer, sada krečimo stan, pa smo umesto najlona na pod razastrli karton. Nisam sebi zacrtala nikakav „zero waste“ put, jer je to prilično nemoguća misija u svetu u kom živimo, pa može da stvori nepotrebnu frustraciju. Idemo korak po korak.
