Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka naša gošća je Kristina Stojaković ecofashion blogerka, autorka Instagram bloga Remodiranje i članica tima FashionRevolutionSerbia. Za #mojeekonavike pričali smo ekološki osvešćenom životnom stilu, usporavanju, jednostavnim trikovima kako da se okrenemo kruženju odevnih komada, popravkama i prepravkama istih kao i pametnoj kupovini.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Usporavanje, biti prisutan u trenutku i času koji je važan za sve nas. Ukoliko je istinita rečenica koju sam jednom čula: „Vi ste poslednja generacija koja može preokrenuti stvari koje godinama činimo protiv zakona prirode, pa i nas samih.” onda i odgovornost za buduće generacije. Kada kažem usporavanje, mislim na sagledavanje stvari koje su nam važne, od onih koje nam predstavljaju sitna zadovoljstva, a skupo ih plaćamo, i to u valuti koja se zove voda, vazduh, planeta Zemlja. Sama činjenica da se za proizvodnju jedne majice potroši 2 700l vode i da odeće ima toliko da bi cela planeta bila namirena da se proizvodnja zaustavi na 100 godina, govori koliko smo prezasićeni i da nam je potreban povratak u bazu, prirodu.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Parola kojom se ja vodim je: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.” Promena kreće u našem domu, naše svakodnevne navike utiču na svet oko nas. Svaki put kada ponesemo ceger u prodavnicu, isključimo uređaje koje ne koristimo, svetlo, vodu dok peremo zube činimo promenu. Pre tačno dve godine sam pokrenula Instagram profil #remodiranje u želji da prikažem drugu stranu fastfashion industrije i ponudim održive alternative. Zajednica koju gradim je sve veća, tako da je i sadržaj proširen na #slowlifestyle. Sada iz ove perspektive mogu reći da je #remodiranje moja svakodnevna eko navika na koju sam najponosnija.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Trudim se da dan započnem bez tehnologije, uz limunadu i planiranje dana, proveravajući spisak za kupovinu. U doba konzumerizma potrebno je okrenuti se pametnoj kupovini i kada su u pitanju svakodnevne namirnice, a i velike kupovine. Pravljenje spiska mi omogućava da odolim impulsivnoj kupovini, a opet kupim ono što mi je zaista neophodno.
Kada je kupovina odeće u pitanju, trik kojem pribegavam je: sređivanje ormara, tako da osvestim da li je kupovina zaista potrebna. Obično kupujem u second hand i vintage radnjama, kod domaćih i lokalnih brendova i tako izbegavam tržne centre koji su uporni da me ubede da mi je potrebna još jedna bela majica. Ponosno nasleđujem kapute, mantile i jakne od mame, tetke i bake, a svoju odeću prosleđujem sestrama i drugaricama. Svako naselje krasi bar jedna šnajderka, koja i dalje sa ogromnim trudom iznova i iznova prepravlja omiljenu haljinu, produžavajući joj životni vek.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Kao neko ko svakodnevno govori o održivosti na svom profilu, primećujem da je veliki izazov na pravi način edukovati i informisati ljude. Da, ljudi žele da promene navike, ali svaki izlazak iz zone komfora znači tri koraka unazad. Potrebno je naći što jednostavniji način za implementaciju održivih navika u već komplikovane živote ljudi.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Svakog meseca imam izazove koji se tiču neke navike koju želim da promenim, za mesec februar su izazovi: samostalno pripremanje hrane, bez poručivanja i smanjenje kozmetičkih proizvoda. Sama dostava hrane i korišćenje mnogo kozmetičkih proizvoda stvara veliku količinu nepotrebnog otpada, i mislim da sam na dobrom putu da negu kože svedem na neophodan minimum, baš kao što su naše mame imale par proizvoda za negu i šminku.
