Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u gostima nam je Katarina Milačić, ESG & Communications Specialist i osnivačica agencije za komunikacije Strategist, koja je fokusirana na projekte iz domena društveno odgovornog poslovanja kompanija i održivosti uopšte. Za #mojeekonavike razgovarale smo o zagađenju vazduha, odsustvu opcija za reciklažu i loše organizovanom javnom prevozu na Primorju Crne Gore, zemlje koja se deklarativno u Ustavu izjasnila kao ekološka, ali na tom planu i dalje ne čini dovoljno za svoje građane. Uz pomenute nedostatke, Katarina se trudi da kako u svom privatnom, tako i poslovnom okruženju svojim primerom neguje ekološke navike, kao jedan od eko koraka ka istinski zelenijem društvu.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Voljela bih da između ekologije, održivosti i eko navika, s jedne strane, i svakodnevnog života, sa druge, stavimo znak jednako. Da to jedno drugo podrazumijeva. Ali, živim u gradu, u kojem, nažalost, nemam mogućnost ni za sortiranje smeća, koji nema reciklažni centar, a jedan je od centara crnogorskog Primorja. Živim u zemlji, koja je Ustavom ekološka, čiji Premijer dolazi i zelene partije, a čiji stanovnici udišu zagađeni vazduh, u nekim opštinama i toliko zagađen da je opasan po život, da se savjetuje ostanak kući, da škole i vrtići ne rade. Tako da, umjesto da budem vesela i pozitivna, moram reći da je moja prva asocijacija na to što ste rekli, a imajući u vidu aktuelni kontekst u kojem živim, utopija i želja da bude makar za nijansu bolje.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Mi u Strategist-u smo posvećeni održivosti i sa tom premisom je kompanija i osnovana, pa smo se tako prošle godine, kao vjerujem prva comms agencija u Crnoj Gori sertifikovali za ISO 14001. To znači da smo kao kompanija odlučni da vrlo vodimo računa o našem carbon footprint-u. Da bismo svoje klijente podstakli na zeleni put, moramo početi od sebe. U svakom aspektu našeg poslovanja važi — practice what you preach, a naročito u ovom.
U svom svakodnevnom životu trudim se da maksimalno živim zeleno, i to je vrijednost koju njegujemo u okviru porodice – sa djecom i kućnim ljubimcima – da manje koristimo auto, da kupujemo generalno manje, ali kvalitetnije u svakom aspektu, da vodimo računa o utrošku električne energije i vode u domaćinstvu, da pažljivo biramo garderobu koju kupujemo, da više koristimo cegere i refil boce, itd. Svakako, ovo je samo po sebi veliki izazov, naročito kad alternative nisu dovoljno prisutne.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Manje vožnje autom, više šetnje ili vožnje bicikla, kafa za ponijeti u sopstvenom termosu, umjesto u papirnoj čaši sa plastičnim poklopcem, domaća i organska hrana, više namirnica biljnog, a manje životinjskog porijekla, ručak/užina donijeta od kuće, manje bacanja hrane, “domaća” ili organska hemija. Zahtijeva više vremena i promišljanja, ali je u mnogim aspektima ekonomičnije, održivije i zdravije. Uz to, itekako vodimo računa o utrošku električne energije i vode u kući, da ne držimo upaljeno svijetlo u prostorijama koje ne koristimo i da nisu baš svi aparati u kući stalno uključeni, da se ne toči voda dok peremo zube i slične stvari koje su na prvi izgled male i zanemarljive, ali su ono na šta suštinski možemo da utičemo u svom mikro-prostoru.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Živimo u društvu koje je duboko materijalno i u doba koje karakteriše izuzetno visok nivo konzumerizma i brzog života, pa je odricanje od materijalnog i njegovo smanjenje na minimum izazov sam po sebi, jer je sistem napravljen tako da ne podstiče i ne nagrađuje taj vid ponašanja. Uvijek sa oduševljenjem pratim što se dešava u zemljama Skandinavije i kako je održivost i ekologija zapravo jedina opcija u svakodnevnom životu i sanjam o danu kada će to biti slučaj i na Balkanu.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Željela bih da u narednom periodu još više radim na tome da auto kao prevozno sredstvo manje koristim. Nažalost, nisam sigurna u kojoj mjeri će to biti moguće, s obzirom na nedovoljno razvijen sistem gradskog i međugradskog saobraćaja u Boki. Sanjam o danu kada ću subotom na pijacu u Kotor (moja omiljena subotnja aktivnost) ići i vraćati se javnim prevozom, brodom na solarni ili električni pogon. Iako sam korištenje plastičnih kesa svela na minimum, i dalje se potkrade koja. Želim da u narednom periodu plastiku za jednokratnu upotrebu u potpunosti eliminišem iz svoje upotrebe.
Ovo je klasičan “zagrebala sam površinu i fino se promovisem” članak. Malo sistemskog razmišljanja ne bi skodilo pa da se ta kafa za ponijeti ne svede samo na papirnu času nego da se razmisli o uslovima gdje se proizvodi, kako se transportuje itd. Održivi razvoj nije koncentrisan lokalno i u tome je njegova suština! Ipak, za amatere je ovo dovoljno