Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Danas nam je u gostima Jelena Jaranović, fotografkinja, avanturistkinja, autorka bloga Tako nekako. Ukoliko ste nekad tražili impute šta obići po Srbiji, Instagram pretraga vas je sigurno dovela do njenog naloga @jelena.jaranovic koji je prava riznica informacija o prirodnim lepotama Srbije koje Jelena dokumentuje proteklih godina. Putovanja, aktivan odmor, crtice iz života kroz vizuru jednog zaljubljenika u prirodu i zelenilo, siže su onoga što možete pročitati na Jeleninom profilu i sajtu. Za #mojeekonavike govorile smo o tome šta za nju danas znači živeti održivo i u skladu s prirodom, kakve su njene eko navike i na kojim izazovima u pravcu zelenijeg života će raditi u narednom periodu.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Na žalost, prvo na šta pomislim jeste odsustvo istih među ljudima sa kojima dolazim u kontakt, odnosno, u društvu u celini. Neke od stvari koje primećujem i koje mi smetaju, mogu (relativno lako) da se promene ali je potrebno da pojedinci osveste da neke stvari mogu da rade drugačije, tj. da za određena ponašanja postoji alternativa, koju možda ne uviđaju. Primeri mogu biti banalni poput toga da u kupovinu nosimo ceger a ne uzimamo plastične kese svaki put, da užinu koju spremamo deci ili mi nosimo na posao ne uvijamo u najlon ili alu-foliju, već papirni ubrus, voskirane krpice i sl; da kada kupujemo odeću ne biramo komade napravljene od plastike, da uvek čistimo za svojim ljubimcima i sl. Takođe, ne tako banalan primer bi se odnosio na navike u saobraćaju. Beograd je apsolutno postao grad vozača, i najčešće kada pogledate kola u saobraćaju u njima vidite samo jednu, ređe dve osobe. Alternativa bi bila promovisanje drugih prevoznih sredstava poput bicikala (da, nije uvek izvodljivo i zbog infrastrukture i terena u Beogradu, ali sigurno možemo imati više biciklista), trotineta pa čak i skuteri bi u ovom slučaju bili bolje rešenje od vožnje automobila sa jednom osobom. Dakle, kada pomislim na održivi razvoj i ekologiju, pomislim koliko mnogo prostora imamo za napredovanje.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Budući da smo se pre dve godine preselili u kuću sa dvorištem, jedna od prvih stvari koju smo počeli da radimo jeste da kompostiramo organski otpad nastao u kuhinji i dvorištu. Tek kada sam u posebnu kantu počela da odvajam otpad od čišćenja voća i povrća, papirne ubruse, ljuske od jaja, kesice čaja… shvatila sam koliko se toga na dnevnom nivou sakupi! Umesto da bude na nekoj deponiji, zarobljen među drugim đubretom, za 5-6 meseci će ovaj otpad da bude pretvoren u kompost i ponovo upotrebljen u dvorištu.
Trudim se i da u kuhinji što više plastike zamenim nekim drugim, eco-friendly ili trajnijim materijalima. Na primer, dugo sam koristila plastičnu dasku za seckanje (evo, nemam pojma zašto), sada sam se prebacila na drvene. Plastične činije za mućenje/mešenje sam skoro zamenila čeličnim (koštaju zanemarljivo skuplje od plastičnih!), plastične slamčice (za onih nekoliko prijatelja koji ih jako vole) sam zamenila višekratnim silikonskim, umesto da kupujemo flaširanu vodu i onda bacamo gomilu plastičnih flaša, već godinama koristimo bokal sa filterima za vodu (topla preporuka svima). Takođe, prilikom kupovine uređaja za kuću, jedna od bitnih stavki mi je i energetski razred uređaja. A onda, ako uređaj ima opciju ECO programa (poput sudo ili veš mašine) uvek koristim njih. Jedina mana je što ovi programi znaju da traju i duplo duže od regularnih programa, ali troše značajno manje energije. (Zanimljiva je anegdota u kojoj me je ovlašćeni serviser za sudomašinu obeđivao kako „nema potrebe da koristim taj program od tri sata“ kada i onaj za sat vremena opere sudove podjednako dobro. 🙂
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Iako već dugo obraćam pažnju na razne aspekte održivosti i implementiram ono što mi je dostupno i moguće u svakodnevicu, rođenje bebe je intenziviralo ovaj proces i naterao me da promislim o nekim navikama koje ranije nisam dovodila u pitanje. Najviše promena sam uvela po pitanju kozmetike i kućne hemije, a posebno bih izdvojila to što sada koristim eko deterdžent za pranje veša i čudno mi je kad pomislim zašto to nisam i ranije radila. Takođe, jako sam osetljiva po pitanju bacanja hrane. Mislim da bi baš trebalo promovisati ponašanje koje bi motivisalo ljude da kada god imaju višak hrane umesto da je vrate u frižider i bace nakon 3 dana, podele sa nekim kome je potrebna. Jedna od stvari koja se kod nas u kući ne događa jeste bacanje hrane. Uglavnom spremam male porcije i kupujem hrane za maksimalno nedelju dana unapred. Jednom je Valentin duhovito primetio kako otkad živimo zajedno, i ja idem u nabavku „nikad nije bolje jeo, a frižider nikad nije bio prazniji“.
I, naravno, biljke! Em lepo izgledaju, em prečišćavaju vazduh u zatvorenom (svi znamo koliko nam je to potrebno poslednjih godina!). Čak i ako imate severno okrenut stan ima biljaka koje tolerišu malo svetla, ako imate mali stan, ima biljaka koje jako sporo rastu, ako zaboravljate na biljke, ima onih koje su jako izdržljive i tvrdoglave. Uzmite biljku, jer stvarno nema razloga da u svakom stanu na planeti ne bude makar jedna.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Ultimativni izazov je obrazovanje. Trebaju nam generacije ekološki osvešćenih učitelja i nastavnika koji će deci postaviti temelj odgovornog ponašanja i razviti im sposobnost da promišljaju o svojim akcijama, njihovim posledicama i znaju da gotovo uvek postoje manje štetni izbori po planetu koje mogu praviti. Trebaju nam učitelji koji će svaku priliku koristiti da sadržaje koje sa decom rade povezuju sa svakodnevnim iskustvima i tako kod dece stvaraju sliku u kojoj je čovek samo delić planete Zemlje i da je zato odgovoran i obavezan da je svojim ponašanjem čuva najbolje što može. Ovo bi praktično značilo da obrazujemo decu koja bi, kada postanu odrasli ljudi i budu u mogućnosti da prave izbore, birali npr. hibridna ili električna kola umesto kola na naftu ili gas; da ako imaju mogućnost koriste solarne panele i razumeju zašto je to bolje od korišćenja električne energije nastale u toplanama, da sortiraju otpad, da recikliraju, da se makar promil odupru slepom potrošačkom načinu života. Da odeća koju koriste bude od prirodnih materijala ne samo zato što je „prirodna“ već da im je jasno da inače mikroplastika iz poliestera sa naših majica završava u našim tanjirima. Da onda te generacije budu model svojoj deci. I ako se to dogodi, polako ćemo hvatati zalet ka globalnoj promeni.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Reciklaža! Jedno vreme smo koristili one EKO kese iz Zelenila, koje služe za sortiranje otpada, ali to je sve stvarno loše organizovano. Em imate ograničen broj kesa za pola godine, em kese samo posebnim danom možete iznositi pored kontejnera, pa ako promašite dan, niste kod kuće ili zaboravite, imate kese pune đubreta još nedelju dana… Dakle, plan mi je da probam negde u kraju da nađem one kontejnere za sortiranje otpada, kojih od pre nekih godinu dana ima po centru, pa da makar staklo i plastiku odlažemo tamo. Takođe, od ove godine planiram da i deo povrća za nas, uzgajam sama u dvorištu, potpuno prirodno i bez ikakve hemije! Wohoo!
