Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u rubriku eko navike nam stiže Irena Dvoržak, autorka dizajn bloga Kreativice posvećenog uređenju enterijera, uradi sam projketima, dizajnu, umetnosti i strastvenom potragom za jedinstvenim komadima nameštaja po buvljacima. Za moje eko navike nam je pričala o svojim navikama, izazovima sa kojima se kao majka dve devojčice suočava i trikovima kako da svakodnevicu za sebe i svoju porodicu učini zelenijom.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
U poslednje vreme, nažalost, greenwashing tj. lažne kampanje velikih proizvođača i, da se ne lažemo, zagađivača, koje su samo upakovane u neku zelenu foliju…ali to je i dalje folija. A svi znamo koliko foliji treba da se razgradi.
Mnogo više verujem u male korake i male eko navike svakog pojedinca. Ne treba to da budu ne znam kakvi veliki pomaci kojih ćemo se nekoliko dana grčevito držati i onda do kraja godine potpuno zaboraviti na njih. Mnogo je bitnije činiti malo ali svakodnevno.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Male, gotovo, neprimetne navike: to da ne kupujem flaširanu vodu već svuda nosim bidon. Imam sreću da živim u zemlji u kojoj je česmovača i dalje sigurna i zdrava opcija. Redovno, ali stvarno REDOVNO odvajam papir, staklo, ambalažu. I tu je velika prednost to da u Sloveniji na svakom koraku imamo posebne kontejnere. I ne, ne završava na kraju svo smeće na istom mestu. To je samo izgovor za one koji ne žele da načine još dodatnih par pokreta i koraka. Ali to je samo ublažavanje posledica. Trudim se da što manje kupujem – svega! Od odeće, obuće, stvari za kuću, do hrane koja i dalje, nažalost, kod mnogih završava u kontejneru.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Imam nekoliko cegera koje držim po različitim torbama. Tako, ako zamenim torbicu, uvek imam u njoj spakovanu platnenu torbu i ne mogu da se nađem u situaciji da u prodavnici, ipak, tražim kesu. Kada kupujem voće i povrće u supermarketu, izmerim sve posebno i uzmem listiće pa ih sve zalepim na jednu kesu i u nju sve potrpam. Prilikom pranja koristim eko kuglu za pranje veša.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
U potrošačkom društvu. Sve je dizajnirano tako da stalno želimo nešto novo. Ja volim da kažem za sebe da sam ozdravljeni šopoholičar. Pre dizajnirana enterijera radila sam kao modni stilista i moj posao je bio da budem okružena krpicama. A mislim da smo sada svi dobro svesni da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača. Sada se što više trudim da kupujem second-hand i vintage odeću.
Isto važi i za nameštaj. Veoma lako odbacujemo star nameštaj koji je izrađen od kvalitetnih materijala. OK, možda ne izgleda onako kako biste vi želeli ali to sve može da se sredi jednim papirom za šmirglanje i kanticom boje. Upravo zato prilikom osmišljavanja prostora navodim klijente da zadrže neki stari komad nameštaja ili mlade koji tek planiraju svoj prvi dom, upućujem na buvljak.
Najveći izazov vidim upravo u komunikaciji sa svojim ćerkama. One već iz škole donose neke eko navike ali one brzo budu zaboravljene čim se pređe prag nekog šoping centra i posegne se za novom igračkom ili komadom odeće.
Kada ne bismo toliko kupovali, ne bi toliko ni proizvodili. A kad ne bismo toliko proizvodili, ne bi toliko bacali.
Veoma jednostavno, pa ipak se toga ne držimo.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Intimna ispovest, ali još uvek se nisam okuražila da probam menstrualnu čašicu. A kad se preračunam koliko ja mesečno odbacim uložaka pa pomnožim sa 12 meseci pa brojem žena u mojoj bližoj i široj okolini u glavi mi je samo neka plaža i more zatrpano tim higijenskim potrepštinama.
I dalje ću pokušavati da svojoj deci objasnim da će, sve ono što činimo dana, da nam se vrati. Dobro ili loše zavisi od toga kakve odluke donosimo danas.
