Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka naša gošća je Branka Milovanović, pedagoškinja, pasionirana kolekcionarka vintage stvari i vlasnica šopa Štender. Kako sama kaže, voli da radi sa decom, a oduvek zaviruje u svaku fioku, orman, podrum i tavan u potrazi za blagom. Od 2018. godine putem svog Instagram šopa ljubav prema jedinstvenim komadima odeće i dekora deli sa sličnomišljenicima, vredno spašavajući od propadanja svakojaka blaga i omogućavajući da ona kruže i postanu deo vašeg garderobera ili enterijera. Za #mojeekonevike pričala nam je o održivosti života na selu i samodovoljnosti koju takvo okruženje omogućava, kreativnom korišćenju svakodnevnih predmeta i pronalaženju novih načina da se starim stvarima da nova namena kako bi se sprečilo da završe na otpadu i postanu deo problema, kao i o drugim eko koracima koje ona preduzima kako bi svoju svakodnevicu, malo po malo, činila zelenijom.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Trenutno prva asocijacija mi je selo i život van grada bliže prirodi. Iz prostog razloga jer život na selu i u prirodi dobrim delom samoodrživ. Ne kažem da je on za sve moguć (život na selu), ali tu se čovek svakodnevno oslanja na sebe, samostalno proizvodi hranu, gaji i VOLI životinje, koristi resurse koji su oko njega, voda, zemlja, šuma… Koristi se ono što se ima i što je priroda dala bez da to ostavlja neku vrstu ozbiljnih posledica. Najveći udeo zagađenja je jednokratna plastika koja je bukvalno sastavni deo svega, nažalost. Zvuči utopijski ali kada živite u prirodi i od njenih resursa nećete imati potrebe, bar ne velike, za korišćenjem ogromnog broja proizvoda koji vam realno nisu neophodni a stižu u nekom pakovanju. Stoga mi način života na selu najviše deluje kao ekološki i održiv.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Zrno po zrno pogača, baš tako. Poslednjih 8 godina sam vegetarijanka što je za mene od velikog značaja, a nadam se i za ostale (drage životinje i planetu). Volim kreativno da koristim svakodnevne predmete u nove svrhe, posebno starinske odbačene stvari, ali ono čime se najviše bavim (doprinosim) i što najviše volim jeste vintage i second hand garderoba koju godinama pronalazim i delim sa svetom da je udome i produže joj život. Pored toga podrazumeva se nošenje cegera i torbi pri posetama pijaci i buvljaku, jer tu najviše volim da pazarim. Kada pakujem pošiljke trudim se da budem praktična i da to bude u recikliranom papiru, koristim staru hartiju i kutije koje već imam od drugih proizvoda. Kupovina od malih proizvođača koji se zaista trude da budu održivi.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Da dan ako je moguće provedemo što više okruženi zelenilom, u prirodi jer je to blago za telo i dušu.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Najpre je potrebna promena svesti kod ljudi i razvijanje empatije najpre jednih prema drugima samim tim i prema prirodi, životinjama, sredini u kojoj živimo i od koje živimo.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Da pređem na korišćenje čvrstih šampona i sapuna i svega ostalog što ne dolazi u plastičnom pakovanju.
