Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka nam je u gostima arhitektkinja i autorka Instagram bloga posvećenog biljkama Anja’s plants, Anja Milojević. Za #mojeekonavike razgovarale smo o održivosti, reciklaži i apciklaži, odgovornoj kupovini, nezi i uzgoju biljaka, izazovima i planovima da svoju svakodnevicu učini još zelenijom.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Uvek prvo pomislim na snimke ljudi koji čiste plaže od plastike i đubreta kako bi kornjače kad se izlegu mogle da pronađu put do mora. Prilikom upotrebe bilo kakve plastike, dobro razmislim gde će ta plastika završiti. Nadam se da će baš eko navike u svakodnevnom životu doprineti tome da će spasiti kornjače i svet od plastike i đubreta.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Trudim se da ambalažama nakon korišćenja nađem novu namenu. Tako na primer plastične čaše i kutije koristim za pelcere, dok kartonske kutije uvek iskoristim za slanje biljaka. Čak i stare staklene čaše ili šolje koje su naprsle ne bacam već koristim za pelcere. Kada presađujem biljke, staru zemlju nikada ne bacam, već deo ponovo koristim i mešam sa novom zemljom, a deo nosim kod bake na plac i tamo mešam sa prirodnim đubrivom, a ona to kasnije koristi za baštu i sadnju semena. U kući uvek imamo domaća jaja i ljuske od jajeta koje su se pokazale kao sjajan izvor kalcijuma za biljke, njih čuvam, drobim i stavljam u zemlju. Stare plastične saksije nakon što ih biljke prerastu, čuvam i poklanjam ljudima koji se bave uzgojem biljaka. Vrlo često vodu nakon kuvanja povrća sačuvam i njima zalivam malo otpornije biljke kao što su drvo života i zamija. Jako retko poručujem biljke iz inostranstva, uvek se trudim da ih uzimam od ljudi koji se bave uzgojem tropskih biljaka iz pelcera.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Naravno, pored trikova koje praktikujem prilikom održavanja biljaka i u svakodnevnom životu se trudim da vodim računa. Uvek nosim sa sobom cegere, staklenu flašicu koju iznova koristim, metalne slamčice za koktele i kafu, odvajam „čep za hendikep“, čak i „color cather“ nakon pranja veša odvajam i čuvam i od njih mama pravi umetnička dela. Ne mogu baš uvek da izbegnem kupovinu u supermarketima, ali je nedelja prepodne rezervisana za odlazak na pijacu i kupovinu od malih proizvođača. Ne sećam se kad sam nakit kupila u nekom velikom poslovnom lancu, obožavam da kupujem „handmade“ nakit i „handmade“ stvarčice.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Sećam se osećaja pre nekoliko meseci kada sam ugledala da isti kamion skuplja đubre iz običnih kontejnera i reciklažnih kontejnera. Iskreno se nadam da to više ne rade. Mislim da to jako demorališe ljude da uopšte razdvajaju đubre. Treba urediti sistem reciklaže i pod hitno podići svest o tome! U arhitekturi je pre par godina bila baš aktivna tema održivi razvoj, ali mi se čini da je u Srbiji slabo prihvaćena. Od toga da zgrada koristi obnovljive izvore energije, do toga da se prilikom izgradnje objekata koriste održivi i trajniji materijali koji kasnije mogu da se recikliraju, da se stvara manje otpada i manji transportni otisak. Mislim da će u budućnosti u Srbiji i svetu ovo biti jako važna tema i o tome treba razmišljati.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Volela bih da smanjim upotrebu plastičnih flaša i plastične ambalaže uopšte i da nađem alternativni način za zalivanje biljaka i smanjim upotrebu vode sa česme.
