Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u gostima nam je dizajnerka održive mode i osnivačica prve koncept radnje održive mode Biro354c na našim prostorima Ana Trošić Trajković. Za #mojeekonavike pričala nam je o ličnoj i profesionalnoj tranziciji u održivu modu, povratku jednostavnom životu i svesnim eko koracima koje ona i njena porodica svakodnevno prave u pravcu zelene budućnosti.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Povratak! Često kada govorimo o situaciji u koju smo doveli jedinu Planetu koju imamo, pričamo o toj velikoj promeni svesti koja će dovesti do ozdravljenja. Mislim da bi možda ljudima bilo manje zastrašujuće kada bismo razjasnili da njihova odgovornost ne podrazumeva da usvoje neke tamo strane novoizmišljene polu-nemoguće navike. Potrebno je da se setimo, pitamo, evociramo kako smo to živeli pre 40 godina. Tada hiperkonzumerizam nije još uvek ogreznuo našu zemlju, ljudi su prilikom kupovine sokova nosili u zamenu prazne staklene flaše, voće i povrće se nije prskalo teškom hemijom već blagim pesticidima protiv svega nekoliko štetočina, žene su u svojim kućama imale hobi mašine, vadile krojeve iz Burdi, same šile sebi haljine, plele, heklale, nosili smo cegere i zembile na pijace, koristili po 3 osnovna kozmetička proizvoda. Mogu da nabrajam do u nedogled, ali poenta jeste u tom povratku starim dobrim navikama. Ta reč je moja asocijacija na ekologiju i održivost, mislim da je lakše i prihvatljiva i izvodljiva, a svakako manje uznemirujuća nego promena. Ljudi se plaše te reči.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Ja se apsolutno slažem sa vama u Pleziru. Naš porodični hobi je sakupljanje i redizajn sekundarnih sirovina. Slobodno vreme, kada se ukućani obično okupljaju ispred televizora, suprug, deca i ja obično provodimo u radnoj sobi, našem malom raju. Tu su čudnim čudom uspele dom da nađu stare fotelje, delovi od stolova, komadi drveta, plastične boce, čepovi, flaše i tegle, stari kablovi i utičnice, vazne, prazne rolne toalet papira i još mnogo toga. Vremenom smo nabavljali mašine za sečenje i obradu i sve to zajedno čini jednu redizajn laboratoriju u kojoj nastaju pokućni predmeti sasvim unikatnog izgleda, koje poklanjamo prijateljima za rođendane i slave ili krasimo naš dom.
Godine 2017. pokrenula sam Biro354c prvi koncept održive mode na Balkanu i smatram ga svojim ličnim doprinosom planeti. Biro je komuna nekoliko zelenomislećih modnih dizajnera koji iznajmljuju svoje autorske komade za svečane prilike i time sprečavaju gomilanje, a na kraju i bacanje svih onih haljina koje su bile potrebne za jednu priliku. Pored toga, imamo veliki izbor redizajniranih kolekcija odevnih predmeta, vršimo usluge redizajna na komadima koje klijenti donesu, a imamo i sektor second hand-a i vintage odeće. Takođe, u Birou organizujemo predavanja i radionice održive mode i redizajna i na taj način širimo svest u svojoj zajednici i okruženju o važnosti problema nagomilavanja tekstilnog otpada. Cilj nam je da produžimo životni vek proizvoda i proširimo ideju o tome da tekstilni otpad nije đubre, već sirovina, da je reciklaža poslednja instanca zbrinjavanja ove vrste otpada, tek nakon što je nemoguća donacija, redizajn i prenamena, jer reciklažni procesi takođe troše ogromne nenadoknadive resurse.
Lično sam, kao potrošač, a i kao dizajner, prošla veliku tranziciju od kupoholičarke fast fashion proizvoda i dizajniranja/produkcije jednokratnih uniformi za hostese do pametnog kupca i dizajnerke održive mode. Mislim da je to čestit pravac razmišljanja, sa obzirom da pripadam industriji koja jedan od vodećih zagađivača životne sredine. Trudim se da svojim primerom, redizajn kolekcijama, predavanjima o održivoj modi, radionicama redizajna, pokažem da nije teško biti zeleniji, danas više nego juče, što nam je svima potrebno.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Gasite svetlo kada vam ne treba, vadite punjače iz utičnica, koristite štedljive sijalice. Kupujte pametno kada je u pitanju roba široke potrošnje i odeća. Okrpite čarape, redizajnirajte stari kaput, donirajte stare stvari, skupljajte čepove, razvrstavajte otpad, učestvujte u akcijama čišćenja šuma i parkova. Napravite sebi kišnu kabanicu od starih plastičnih kesa koje možete spajati peglom, podmetač za šerpu od čepova topljenih u rerni, sašijte sebi pamučne maramice za nos. Osim što ćete doprineti ekologiji, provešćete super-kvalitetno kreativno vreme, što je sjajan izvor seratonina.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Iako se stvari kod nas polako menjaju na bolje, na državnom nivou, bilo zbog uslova za priključenje EU, bilo zbog prisustva svesti o problemu, mnoga pitanja su još uvek nerešena. Nemamo sistemsku reciklažu, nemamo reciklažna ostrva, dovoljno sakupljača, nemamo dovoljno adekvatnih kontejnera za razvrstavanje. Tačno je da treba svest ljudi da se promeni, ali sam lično svedočila slučajevima da ljudi odustaju od razvrstavanja suočeni sa tim da sav otpad na kraju bude pomešan i na istom mestu. Vinču da ne spominjemo, pokrenućemo lavinu. Dalje, biznis model koji razvija Biro354c nema čak ni svoju šifru delatnosti u APR-u, tako da ja ne smem u radionici da radim na nekom komadu, kupljenom na Kaleniću ili doniranom, jer nemam legalan ulaz za tu svoju sirovinu. Dakle, najveći izazov je pomiriti dve strane koje se međusobno ne čuju-ekološke organizacije, pojedince i udruženja i resorno ministarstvo, koje bi trebalo zapravo da bude iznad države, potpuno ekspertizovano i nezavisno od promena vlasti i bilo kojih izbora, kao što je i ekologija iznad svake politike.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Moram da kažem da odgajam dva mlada ekologa koji svakoga dana imaju novu ideju kako da mi kao porodica minimalizujemo naš karbonski otisak, tako da razmišljamo o zajedničkom komšijskom komposteru u dvorištu zgrade. Takođe, planiram da plastične patrone za kafemat zamenim višekratnim, punjivim. Testiram različite kozmetičke proizvode koji se ne prodaju u plastičnoj ambalaži. Kada konačno položim vozački ispit, električni trotinet ću zameniti nekim električnim vozilom, čim mi to materijalni uslovi dozvole. I nastaviću, verovatno zauvek, da emancipujem ideje održive mode i redizajna i utičem na okruženje u smislu pomenutog povratka nekim davno zaboravljenim i potcenjenim vrednostima.
