Klimatske promene niko od nas više ne može da ignoriše sve da to i želi. Previše su očigledne. Dok istovremeno naučnici, aktivisti i visoki zvaničnici vodećih zemalja sveta pokušavaju da poprave nastalu štetu i javnosti objasne šta je potrebno uraditi kako bismo spasili ono što se spasiti da, nedovoljno se priča o tome da je neophodno već danas zaustaviti krčenje šuma, eksploataciju zemlje zarad bogaćenja, zaustaviti raseljavanje i ubijanje ljudi koji žive na teritoriji koja je zapala za oko vlasnicima kapitala i korumpiranim političarima. Najčešće ćemo u masovnim medijima kada se govori o klimatskim promenama slušati o velikim investicijama u vetro-turbine, solarne panele i druge obnovljive izvore energije, ali malo ko se bavi pitanjem na lokalu, malo ko priča o stvarnim ljudima koji su proterani sa zemlje na kojoj su njihove porodice vekovima boravile da bi se ta zemlja materijalizovala. Posledica takvih delovanja dovodi do klizišta, do izumiranja biljnih i životinjskih vrsta, osiromašenja i propadanje lokalnih zajednica. Pokret koji se glasno zalaže za prava domorodačkog, lokalnog stanovništva na sopstveni habitat u čitavom svetu je pokret Land Rihts Now.
Poput dobrih i strpljivih učitelja, inicijatori pokreta Land Rights Now na svojim platformama donose brojne intervjue sa pojedincima iz čitavog sveta koji pričaju o problemima sa kojima se oni, njihove porodice i zajednice suočavaju, a na šta u najvećem broju slučajeva nadležni u njihovoj zemlji ostaju nemi. Među pričama na sajtu možete pronaći zabrinjavajući podatak da je čak 2,5 milijardi ljudi iz domorodačkih, lokalnih zajednica u konstantnom riziku da ostane bez mesta za život! U pokušaju da zaštite zemlju, reke i šume u proseku 3 čoveka nedeljno izgubi život! Pravo na zemlju ovih ljudi znači ne samo za njih, njihove porodice i zajednicu koja živi od zemlje, već ima izuzetno veliki značaj za suočavanje sa klimatskim promenama. Davanje privilegovanog prava na zemlju ovim ljudima znači sprečiti uništavanje šuma i reka, sprečiti eksploataciju i privatizaciju prirodnog bogatstva i dodatnog bogaćenja korumpiranih članova vlada i korporacija.
Zašto baš sada govorim o ovom pokretu?
Zato što će se ove godine u periodu od 15. do 26. oktobra organizovati nedelja #landrightsnow kojom čelnici pokreta žele da mobilišu što veći broj ljudi i zemalja koje će se ujediniti i tražiti prava za domorodačko stanovništvo širom planete.
Kako mi možemo da dovedemo do promene?
Organizacija je otvorenog tipa i motiviše simpatizere širom sveta da sa odgovarajućim haštagom #landrightsnow podele na društvenim mrežama priče o lokalnim zajednicama koje se bore za svoja prava i pokušavaju da spreče dodatno uništavanje životne sredine. Takođe, svako se može pridružiti pokretu i uz odgovarajuću edukaciju uz pomoć dostupnih materijala na sajtu, organizovati lokalni događaj u svojoj zemlji. U fokusu pažnje pomenute nedelje je hrana i priče koje se budu delile će biti moguće pronaći pretragom haštaga #WorldFoodDay. Hrana je tema oko koje se svi možemo ujediniti.
Da li ste znali da čak 70% hrane koju danas konzumiramo (na svetskom nivou) dolazi od malih proizvođača i da svi zavisimo od njihove sposobnosti da proizvedu hranu kako za sebe i svoje porodice tako i za distribuciju? Očekivali biste da su oni adekvatno plaćeni za svoj rad, međutim, istina je da nisu vlasnici zemlje i najčešće rade za druge (uključujući i velike korporacije), zarađujući minimalne dnevnice jedva dovoljne za preživljavanje. Najmanje što možemo da uradimo je da pokušamo da ih zaštitimo time što ćemo podržati njihovo pravo na parče obradive zemlje.
Istražujući ovu temu naišla sam na još jedan otrežnjujući podatak. Domorodačke zajednice već generacijama čuvaju čak 80% (svetskog) biodiverziteta, a imaju pravo (dakle pravo da ih neka multinacionalna kompanija ne najuri odatle jer je odlučila da tu investira) na svega 10% obradivih površina. Ovi ljudi su ključni faktor kako u hranjenju populacije tako i u zaštiti prirodnog bogatstva koje nas okružuje. U seriji video priloga koje možete pogledati na sajtu organizacije upoznaćete pojedince iz čitavog sveta koji govore o svojim problemima, korupciji, uništavanju prirode i pretnjama ljudima, ucenama, progonima čak i ubistvima.
„Kada rasprodamo svu svoju zemlju šta će naša deca dobiti u nasledstvo?“ pita se Maryeadeh Tardeh iz Liberije.
U mnogim zemljama kolektivno pravo na zemlju nije priznato, ali uvek postoje pozitivni primeri od kojih je jedan Škotska. Lokalna vlast je tako osmislila program kojim ljudima daruje zemlju koja se smatra kolektivnom, pružajući im priliku da svoje skučene gradske stanove zamene životom u prirodi i ožive lokalnu privredu uzgojem hrane, ribolovom, kao i započinjanjem različitih biznisa kojim se ekonomski osnažuju i međusobno udružuju u zdravim, lokalnim zajednicama.
