Ime Luj Viton je već više od 150 godina sinonim za luksuz i kvalitet. Od svog osnivanja 1854. godine do danas brend se uspešno nosi sa plagijatorima i stvara nove trendove uspevajući da zadrži veoma visok kvalitet proizvoda.
KAKO JE SVE POČELO?
Luj Viton (Louis Vuitton) se rodio 1821. godine u seocetu u istočnoj Francuskoj. Njegova porodica je živela u ovom delu Francuske proteklih 600 godina. Pilana koju je kupio jedan od njegovih predaka Pjer Viton izdržavala je generacije potomaka. Shodno tradiciji i mladi Luj je od detinjstva uz oca učio kako da obrađuje drvo. Sa nepunih četrnaest godina zaputio se u Pariz sa željom da postane samostalan ali i majstor svog zanata. To je bilo vreme kada je svaki šegrt morao nekoliko godina da izučava zanat kod različitih majstora. Luj je na svoj put usavršavanja krenuo kao pravi avanturista, pa kako nije imao novca da putuje kočijom putovao je peške a usput se snalazio radeći svakakve posliće (od čišćenja štala do pomaganja u kuhinji). Ta velika avantura se ispostavila kao veoma korisna za njegov život kasnije budući da je usput izmeđuostalog naučio i kako da obrađuje bukovinu i topolu, jer će njegovi koferi i kovčezi biti izrađeni od najfinijeg drveta. Luj u Pariz konačno stiže posle 3 godine, 1837. godine. Mladi zanatlija se našao na pravom mestu u pravo vreme budući da je osvajanje kolonija bilo u punom zamahu, Pariz se rapidno razvijao a počinjala je i industrijska revolucija. Zašto je ovo značajno? Zato što će Luj Viton svoje ime izgraditi na životnom stilu koji podrazumeva luksuzna i avanturistička putovanja. Svet u kome se on tada obreo bio je svet u kome se nosila bogata, raskošna odeća izrađena od skupocenih tkanina i regularna odeća koja se sastojala od podsuknji, korseta, šešira, luksuznih odela.
Kada je trebalo transportovati odeću radi putovanja, gospoda i dame su imale problem da spakuju sve što im je potrebno i obezbede da se pomenuta roba ne uništi u transportu. Odeća je zauzimala isuviše mesta i nije je bilo lako spakovati. Tako Luj počinje svoju revoluciju izrađujući kovčege i kofere od topolinog drveta. U početku je radio kod vodećeg proizvođača takvih kovčega M. Marechala. Vrlo brzo Luj se svojim talentom izdvojio pa počinje da dobija lične porudžbine, a listi zadovoljnih klijenata pridružuju se i uticajni i moćni ljudi iz visokog društva i sveta mode koji će još više podići njegov ugled. Supruga francuskog vladara, carica Eugenija odabira ga za ličnog dobavljača 1853. godine. Luj se specijalizovao i izveštio za pravljenje različitih vrsti kovčega. Bilo je tu naravno, prvenstveno onih za odeću, ali i onih za nakit, porcelan, kozmetiku i svaki je imao posebne pregradice prilagođene svojoj nameni. Posle samo dve godine rada kod Marechala, Luj je prevazišao svog učitelja i odlučio da sam otvori radionicu. Iste godine se oženio, a tri godine kasnije rodio mu se sin Žorž. Stalno je uvodio novine koje bi damama omogućile veću udobnost prilikom putovanja jer bi nosile manje prtljaga koji su i bili lakši za nošenje. Svoju radionicu je smestio u ulicu des Capucines 4. u srcu Pariza. Tokom čitave karijere vodio je računa o praktičnosti i stalno dolazio do novih rešenja. Kovčege od topole počeo je da presvlači nepromočivim platnom sive boje, poznatijim kao trianon. Kovčezi su obično bili opremljeni pregradama za vešalice, nakit, rublje, odeću, obuću, a o velikom uspehu ovakvih modela svedoči činjenica da se i danas nešto slično nalazi u katalogu, u redovnoj ponudi.
Luj se 1859. godine sa porodicom seli u Asnieres sur Seine (danas predgrađe Pariza). Tamo otvara radionicu, studio i porodični dom. Danas se na ovoj adresi nalazi studio za specijalne porudžbine,
Muzej kreacija Luj Vitona i Muzej putovanja, a čitava ulica nosi ime po slavnom brendu i zove se Rue Louis Vuitton. Posao se velikom brzinom širio a sa velikom popularnošću nastao je problem zaštite autorskih prava i postavilo se pitanje kako se zaštititi od plagijatora? Platno trianon je počelo da se masovno koristi i među drugim proizvođačima koji su kopirali Vitona pa on 1876. godine uvodi u upotrebu bež-bordo prugasti uzorak, a dvanaest godina kasnije ovaj uzorak zamenjuje uzorak damier.
O kompaniji brigu preuzima Žorž Viton koji nastavlja tradiciju ali i rast i raspon brenda. Ubrzo se otvaraju novi butici, a otvara se i predstavništvo u Londonu. Inovacije i unapređenja se nastavljaju i u godinama koje slede, pa tako jedna od značajnih inovacija koje su veoma dobro prihvaćene biva i numerisana brava sa ključićem. Ono što je bilo interesantno je da je jedan ključić bio taj koji otvara čitav prtljag. Otprilike u tom periodu nastaju i polu-meke torbe za piknik i toaletne torbice. Toaletni kovčežići su se prodavali pod punom opremom opremljeni četkama, češljevima od slonove kosti ili kornjačevine sa kristalnim bočicama koje su imale srebrne ili zlatne zatvarače. Osnivač i otac modne imperije, Luj Viton, umro je 1892. godine. Nekoliko godina kasnije, u porodični posao ulazi i Vitonov unuk Gaston kao šegrt u radionicama. Posao je nastavio da se širi i razvija a samim tim rastao je i broj plagijatora. Kompanija je pokušavala da izađe na kraj sa falsifikatorima sudskim putem, ali bezuspešno.
Kako je geometrijske uzorke bilo lako kopirati, 1896. godine je osmišljen danas čitavom svetu prepoznatljiv monogram, zaštitni znak ovog luksuznog brenda. Ovim simbolom su u Japanu označavane kutije robe proverenog kvaliteta. Iako je patentiran, ovaj uzorak je verovatno najkopiraniji monogram na svetu. Danas se imitacije ovih torbica prodaju u bezmalo čitavom svetu a sve je uzelo tolikog maha da se procenjuje da je možda tek 1% robe koja se može videti na ulicama zaista original. Na Tajlandu i Hong Kongu se prodaju veoma verodostojne kopije a postoji mogućnost da se urežu i vlastiti inicijali na bravi baš kao i kod originalnih primeraka. Istina je da se danas najveći deo proizvodnje originalnih proizvoda odvija u Francuskoj i to u 7 fabrika, a sitna galanterija se proizvodi u fabrici nedaleko od Barselone. Drugi pogon je smešten u Americi ali se tamo uglavnom izrađuju proizvodi koje Evropa i ostatak sveta retko pazari, poput novčanika sa pregradicama za čak dvadeset kreditnih kartica. Na ovaj način kompanija i proizvodnja ostaju centralizovane i samim tim lakše se kontrolišu. (postoje informacije da se neprodati komadi spaljuju kako ne bi došlo do opadanja cene). Ostatak dinastije Viton je nastavio sa inovacijama i konstantnim unapređivanjem brenda. Unuk Gaston je bio blizak prijatelj sa Čarlsom Linbergom (čovekom koji je prvi preleteo Atlantik) i pretpostavljate, njegov prtljag bio je spakovan u luksuzne LV kofere (ali prevežen je brodom ne avionom).
Životni stil koji je podrazumevao luksuzna putovanja mogla je sebi da priušti uglavnom elita i poznate ličnosti, a široj prepoznatljivosti brenda veoma su doprinele filmske zvezde koje su rado koristile i koriste i danas luksuznu kožnu galanteriju brenda Luj Viton. Holivudske zvezde napravile su najbolju reklamu brendu. Pojedini modeli poput valjkaste mekane putne torbe kakvu je nosila legendarna Odri Hepbern postali su klasik.
Popularnost brenda je porasla još više nakon što je ’97. angažovan talentovani Mark Džejkobs. Spoj francuskog šika i američke praktičnosti ispostavio se kao još jedna u nizu pametnih odluka.
