Boraveći u prirodi čovek je potencijalna meta komaraca i krpelja. Sezona krpelja traje od maja do novembra, a najveći rizik od njihovog ujeda je za vreme suvih i toplih dana u maju, junu i septembru. Navala komarca počinje sa porastom temperature vazduha, jer se oni jako brzo razmnožavaju na temperaturama iznad 20ºC. Komarci su najaktivniji u sumrak i tokom noći. I kod krpelja i kod komaraca ujedaju ženke, jer im je krv potrebna kao izvor proteina, neophodnih za produkciju jaja. Posledice njihovog uboda mogu biti od lokalnih i bezazlenih reakcija na koži, preko opštih reakcija alergijskog tipa do pojave infektivnih oboljenja sa oštećenjem zdravlja ili letalnim ishodom.
Supstance koje obezbeđuju efikasnu i bezbednu zaštitu kože od ujeda insekata i krpelja nazivaju se repelenti, a preparati koji ih sadrže nazivaju se repelentni preparati. Repelenti se definišu kao supstance prirodnog (biljnog) ili sintetskog porekla koje svojim mirisima odbijaju insekte i krpelje od domaćina (čovek, životinja) kao potencijalnog izvora hrane. Repelentni kozmetički preparati sadrže repelente u preporučenim koncentracijama i najčešće se izrađuju u obliku rastvora, sprejeva (aerosola), hidrofilnih emulzionih losiona ili kremova, stikova, gelova, vlažnih maramica i flastera za kožu. U Srbiji i zemljama EU, repelentni preparati pripadaju kategoriji kozmetičkih proizvoda, dok su u Americi lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta i isključivo se prodaju u apotekama.
Insekti koji se hrane krvlju ne napadaju svakog čoveka ili životinju podjednako. Postoje tzv. atraktanti koji emituju signale na velikoj udaljenosti. U atraktante spadaju toplota tela, boja odeće, ugljen dioksid koji izdišemo, amonijak ili mlečna kiselina koju insekti osete na koži. Komarci i krpelji imaju specifične senzore kojima detektuju ove atraktante i idu pravo prema izvoru koji ih emituje. Repelenti deluju tako što ometaju senzorni sistem insekata tako da oni ne mogu da detektuju izvor emitovanja signala. To znači da repelenti ne ubijaju insekte već ih samo odbijaju, za razliku od insekticida koji dovode do njihovog uginuća.
Za procenu biološke efikasnosti repelentnog preparata pored minimalne efektivne doze repelentne supstance, važni su i uslovi životne sredine kao što su vlažnost vazduha, temperatura i strujanje vazduha. Stoga, možemo reći da je zaštita repelentnog preparata od insekata manja kada se on primenjuje u danima kada je vlažnost vazduha veća, temperatura preko 40ºC ili kada duva vetar. Pored ovih faktora, aktivnost repelenta zavisi i od površine kože na koju se preparat nanosi, zdravstvenog stanja kože, debljine kože i obima znojenja.
Repelentne supstance koje se koriste u preparatima za zaštitu od insekata su supstance različite hemijske strukture. Mogu biti prirodnog ili sintetskog porekla. Imaju osobinu da isparavaju na sobnoj temperaturi i karakterističnog su mirisa. Kako bi bile efikasne potrebno je da deluju dugo i na većem broju insekata. Ne smeju da iritiraju kožu, ne smeju da budu toksične i koža ne sme da ih apsorbuje.
Repelenti prirodnog porekla kao kozmetički aktivnu supstancu sadrže najčešće biljna etarska ulja. Monoterpeni iz etarskih ulja, kao što su citronelal, geraniol, limonen i dr. imaju repelentnu aktivnost. Najčešće korišćena etarska ulja u repelentnim preparatima su etarsko ulje limunove trave (Cymbopogon nardus), etarsko ulje lavande (rod Lavandula), etarsko ulje geranijuma (Pelagonium odorantissimum), etarsko ulje “Neem” (Azaridachta indica), sojino ulje (Glycina max). Sva ova etarska ulja imaju znatno kraći period zaštite u odnosu na sintetske supstance. U njihove nedostatke se ubraja i to što deluju samo na određenu grupu insekata i to što mogu da iritiraju kožu ili da dovedu do alergijskih reakcija na koži. Prema tome “prirodan preparat” ne mora obavezno da znači i bezbedan preparat za korisnika. U Americi su, od etarskih ulja koja se primenjuju na kožu, registrovani samo etarsko ulje limunove trave i etarsko ulje jedne vrste eukaliptusa (Eucaliptus citriodora).
Repelenti sintetskog porekla su supstance različite hemijske strukture i ima ih mnogo. Najviše se koriste dietiltoluamid (DEET), etil-butil-acetil-aminopropionat (EBAAP) i Pikaridin. Sintetski repelenti imaju prednost nad prirodnim jer, ako se koriste u propisanim koncentracijama (koje su inače niže od koncentracija prirodnih repelentnih supstanci), deluju duže od prirodnih, deluju na veći broj insekata, nisu štetne po zdravlje i manje izazivaju iritaciju kože.
DEET je sintetisan 1953. godine, a na tržištu se našao tek 1957. godine. On je najviše korišćen repelent u poslednjih 50 godina. Duga upotreba i dokazano dejstvo doveli su do toga da se može smatrati “zlatnim standardom” repelentne supstance sa kojom se porede i novije supstance iste namene. Na primer, ovom supstancom izlečeno je milion ljudi obolelih od malarije. Međutim, prijavljeni su i neželjeni efekti, kao što su iritacija kože i smetnje u kardiovaskularnom i nervnom sistemu. To je nateralo Američku Agenciju za zaštitu životne sredine (EPA) da izvrši naknadnu procenu bezbednosti DEET-a. Utvrđeno je da deklaracija na proizvodima sa DEET-om treba da sadrži uputstvo da se ovaj preparat opere sa kože po povratku iz prirode i da se ograniči broj i učestalost nanošenja preparata na kožu u toku dana. DEET se nalazi u preko 230 komercijalnih preparata na tržištu, u proizvodima za odrasle i decu. Vreme zaštite koje pruža iznosi 4-8 sati.
Na razvoju supstance EBAAP je radila Nemačka kompanija Merck. Na tržištu se nalazi pod zaštitnim imenom IR 3535®. Na evropskom tržištu i u Australiji se nalazi od 1980. godine, a na Američkom tek od 1999. godine. Danas je ova supstanca aktivna komponenta u repelentnim preparatima Avon korporacije. Obezbeđuje zaštitu od insekata u periodu od 10-60 minuta. U poređenju sa DEET-om ova supstanca pruža kraće vreme zaštite, takođe je manje efekasna, ali je koža bolje podnosi i praktično je netoksična za sisare, za čoveka i pre svega za bebe i decu, prema istraživanjima EPA.
Pikaridin pripada grupi novijih repelenata. Vodi se još i pod nazivom Ikaridin, KBR 3023 i Bayerpel®. Dobijen je u laboratoriji Korporacije Bayer AG u Nemačkoj. Prva istraživanja ove supstance pokazala su njenu veliku efikasnost, a potom je usledilo desetogodišnje istraživanje da bi se ispitala njena neškodljivost. Potvrđeno je da je pikaridin veoma efikasan repelent koji pruža višečasovnu zaštitu, a potpuno je bezbedan. Može se koristiti kod beba starijih od dva meseca. Danas su preparati sa ovom supstancom dominantni na tržištu i pod zaštićenim su imenom Autan®. Daju zaštitu od insekata u trajanju od 4-8 sati.
Istraživanja su pokazala da su proizvodi za zaštitu kože od insekata veoma efikasni, ali isto tako mogu biti i rizični po zdravlje čoveka. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) predložila je sledeće mere bezbednosti i zaštite:
PRE SVAKE UPOTREBE PAŽLJIVO PROČITATI UPUTSTVO ZA UPOTREBU!
- Nanositi repelentni preparat u tankom sloju i samo na otkrivenu kožu (ne nanositi na kožu prekrivenu odećom)
- Ne nanositi preparat na rane, iritiranu kožu, posekotine ili ekcematoznu kožu
- Ne nanositi preparat na oči, usta i blizu ušiju. Kada se koristi sprej ne raspršivati ga direktno na lice (već na dlanove, pa nakon toga naneti na lice)
- Ne koristiti repelentni preparat u zatvorenoj prostoriji, ne udisati repelentni sprej i ne koristiti preparat u blizini hrane
- Po dolasku u zatvoreni prostor kožu oprati sapunom i vodom
- Ukoliko postoji sumnja na pojavu neželjenih reakcija odmah isprati preparat sa kože, a ukoliko se simptomi ne povuku kontaktirati lekara i obavezno poneti korišćeni preparat sa sobom (neželjena reakcija na repelent se obično manifestuje iritacijom kože)
- Ne koristiti repelentni preparat koji nije odobrila EPA
- Proveriti da li spektar dejstva repelenta odgovara potrebama (neki proizvodi su efikasni kod velikog broja insekata dok su neki efikasni samo kod komaraca ili krpelja)
Kod dece, pri upotrebi repelentnog preparata treba se pridržavati svih prethodno pomenutih opštih preporuka za bezbedno korišćenje, ali i dodatnih mera predostrožnosti:
- koristiti preparate na kojima je označeno da su za decu ili se mogu primenjivati kod dece
- deci do deset godina ne treba dozvoliti da samostalno nanose preparat
- roditelji preparat nanose prvo na svoje ruke pa tek onda na kožu deteta
- preporuka je da se deca do dve godine starosti ne štite od insekata repelentnim preparatima već nehemijskim metodama (postaviti mrežice za zaštitu od insekata preko nosiljki i kolica)
- ne nanositi preparat na lice i dlanove deteta
- držati preparat van domašaja dece
- ne koristiti preparat koji sadrži etanol
Imajući u vidu navedeno može se zaključiti da se pravilnom upotrebom repelentnih preparata obezbeđuje efikasnost i sigurna zaštita kože od uboda komaraca i krpelja određeno vreme, dok njihova nepravilna primena predstavlja potencijalni rizik po zdravlje čoveka.
