Kratka istorija istoimene kragne
Da li ste se nekada zapitali zašto su male kragne sa zaobljenim ivicama, koje su pre nekoliko sezona
preplavile blogove, časopise i koje smo mogli da vidimo na mnogim poznatim ličnostima, dobile ime po Petru Panu? Kao nekoga ko je odrastao na Diznijevim crtaćima, kopkalo me je zašto bi ovakva jedna kragna dobila ime po čuvenom junaku iz Nedođije, kada svako ko je gledao Diznijev crtani zna da njegova kragna ima tipičan V izrez?
Ova vrsta kragne je u današnje vreme nazvana po junaku i istoimenom romanu Petru Panu, čiji je autor Džejms Metju Beri. U prvom izvođenju ove predstave na Brodveju ovaj junak je zaista nosio kragnu gore opisanu. Međutim, 1953. godine za potrebe snimanja istoimenog crtanog filma, Volt Dizni je ovu kragnu zamenio onom svima nama poznatom, šiljastijom, u obliku slova V i napravio potpunu zabunu (pa, makar u mojoj glavi).
Kada govorimo o još ranijim dekadama od pedesetih, Petar Pan kragna je bila poznata pod drugačijim imenom i ima prilično zanimljivu istoriju. Tokom druge polovine XIX veka zvali su je Little Lord Fauntleroy kragna, što je ime prvog dečijeg romana, autora po imenu Frances Hodgson Burnett, u kome glavni lik nosi odeću sa baš ovakvim izrezom.
U Francuskoj je oko 1900. godine objavljen roman po imenu Claudine at school (Claudine à l’école ili Klodin u školi), priča o tinejdžerki Klodin i njenim avanturama, koja je takođe nosila ovakvu kragnu, koje su iz nekog razloga bile naročito popularne u književnim delima.
U to vreme su se pravile od finog belog pamuka ili skupe čipke, i najčešće vezivale mašnom. Ekspanzija ovog detalja među dečacima nastala je 1904. godine kada je u pozorište stigla predstava Petar Pan i kada su deca želela da izgledaju kao njihov omiljeni lik koji ne želi da odraste, živi u Nedođiji i vešto izlazi na kraj sa zlim kapetanom i krokodilom. Upravo je u ovo vreme, kragna prestala da postoji pod imenom mali lord Fauntleroy i dobila ime po dečijem idolu Petru Panu, koga je glumila Mod Adams.
Mod je, da bi što bolje ušla u lik, učestvovala u dizajniranju kostima i nije bila svesna toga kakvu će popularnost on doživeti (Mod je inače na kon toga postala veoma poznata glumica i zaradila od glume više nego bilo koja žena do tad). Tokom četrdesetih je ova kragna bila uvrštena kao obavezan dodatak takozvanom Eton odelu (tradicionalno britansko odelo namenjeno dečacima, koje se najčešće nosilo na svečanostima). Tokom ere pedesetih kragna je postala zaštitni znak devojaka, kao obavezan dodatak romantičnim i ženstvenim bluzama i haljinama. Devojčice su je nosila uz kardigan, a one malo starije su na nju dodavale i bisere. Početkom šezdesetih je ponovo postala popularna među muškarcima, tačnije, u mušku modu su je ponovo uveli Tedijevci o kojima takođe imate prilike da čitate u ovom broju.
U poslednjih par godina ono što je Petar Pan kragne vratilo na velika vrata jeste oživljavanje vintage i retro stila pa su poznati dizajneri promovisali ovaj detalj, a mnogi su ga i rado prihvatili. Međutim, kao i kada je svaki trend u pitanju, tako ni ovaj nije prošao bez određenih kritika. Mnogi smatraju da se Petar Pan kragna povezuje sa sindromom večite mladosti, željom da se uvek ostane dete, neću da odrastem sindromom i infantilnim odevanjem. Odnosno, sa devojačkom željom da se u očima drugih uvek interpretira kao nevina i neiskvarena, kao neko ko nema mnogo veze sa realnošću i živi u bajci. U Nedođiji. Za kraj, moram samo da dodam da nisam sigurna koliko veze sa realnošću ima neko ko toliko učitava nečemu što je ipak samo najobičnija kragna, izrez na odeći.
I ja sam u mladosti nosila ovakvu kragnu. Tada su je zvali “bubi kragna”.