Tokom 2014. godine, Danska je oborila svoj dosadašnji rekord u izvozu energetskih tehnologija. Tokom 2014-te tehnologije i oprema iz 500 danskih kompanija specijalizovanih za energetsku industriju i energetsku efikasnost izvezeni su u vrednosti od 12% ukupnog izvoza, dok je istovremeno (prema Wikipediji) 44% električne energije u Danskoj proizvedeno iz obnovljivih izvora. Budući da ovaj uspeh danske ekonomije nije neočekivan, već predstavlja rezultat višedecenijskog iskustva, potrebno je da se vratimo nekoliko decenija unazad.
Tokom prve naftne krize 1973. godine, Danska je 92% energetskih potreba obezbeđivala iz uvozne nafte. Tada je njena energetska samo-dovoljnost bila na nivou od 2%. Shvativši da nešto krupno mora da se menja u odnosu prema energiji, Danci su učinili mnogo toga u tom trenutku nezamislivog za druge države, od čega ćemo izdvojiti:
1. U Danskoj je uvedeno specijalno dodatno oporezivanje fosilnih goriva, čime je počelo njihovo racionalnije korišćenje,
2. Danska Vlada je preduzela ozbiljne mere u domenu razvoja tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije, što je dovelo do ekspanzije u proizvodnji električne energije pomoću vetrogeneratora.
3. Električna energija je postala najskuplja u Evropi – što je dovelo do uvećanja efikasnosti, tj višedecenijske stabilne potrošnje energije uz istovremeni privredni rast,
4. Uveden je sistem “distrikt” toplana, čime je u velikoj meri onemogućeno grejanje na struju, ali je i omogućeno da se stanovništvo greje po ceni koja je povoljnija od trošenja el. energije u tu svrhu,
5. Na kraju treba navesti i jednu srećnu okolonost, a to je da je u delu Severnog mora, koji pripada Danskoj tokom 80-ih godina počela eksploatacija nafte i gasa, tako da Danska više nimalo ne uvozi naftu i derivate iz bliskoistočnih država.
Grad Kopenhagen planira da do 2025. godine postane potpuno neutralan po pitanju emisije GHG gasova, dok Danska vlada planira da cela država do 2050. godine postane potpuno nezavisna od fosilnih goriva, i to u domenu proizvodnje el. energije, industrije, grejanja i transporta.
Sada, najvažnija pitanja:
“ZAŠTO I DRUGI NE MOGU OVAKO?
ŠTA JE NAJVEĆA PREPREKA RAZVOJU ENERGETSKE NEZAVISNOSTI (NA PRIMER) ZA SRBIJU?”
Pre svega, neophodno je napomenuti da i pored političkih, tehnoloških, finansijskih, geopolitičkih, geografskih i ko zna kakvih još razlika između Srbije i Danske, postoji jedna velika prepreka – i to po pitanju odnosa prema energiji na nivou cele nacije. Naime, u Srbiji se decenijama kupovao socijalni mir pomoću niskih cena el. energije i hrane. Da li je narod u to vreme trebalo učiti da štedi struju i samostalno gaji/proizvodi hranu, umesto da troši jeftinu struju i hranu, sada je kasno da se utvrdi. Kupovinom socijalnog mira država je navikla građane na jeftinu energiju i jeftinu hranu, kao na nešto što se podrazumeva i u šta ne mora ništa da se uloži, zanemarujući da dugogodišnja niska cena energije vodi ka obezvređivanju energetskog sektora, a niska cena hrane vodi ka uništenju srpskog sela.
Na stranu to što su se u Srbiji decenijama koristili jeftini poljoprivredni proizvodi koji su po kvalitetu bili na nivou organske hrane, na zapadu nekoliko puta skuplje od konvencionalnih proizvoda. Danas, kada se domaća proizvodnja energije i hrane suočavaju sa stranim konkurentima, razvijenim, tehnološki unapređenim, subvencionisanim i od strane matičnih država neistrošenim za kupovinu socijalnog mira, pitanje STVARNE CENE hrane, energije (i svega ostalog što je u našim očima potpuno neopravdano obezvređeno) skoro da se i ne postavlja.
Na koji način ćemo početi da shvatamo stvarnu cenu energije i svega ostalog, što ćemo u svakom slučaju trošiti, ko god da je na vlasti, na kojoj god geopolitičkoj strani da se nalazimo, kolika god da nam je plata i koliko god da smo možda i realno oštećeni, opljačkani, obrespravljeni u proteklih 6-7 decenija?
Da li će nam trebati da i mi budemo u nezavidnoj poziciji poput Danaca, pa da se tek onda setimo koliko šta košta?
Za Plezir magazin, Nikola Grujičić autor bloga Nova Paradigma.
Navikli smo da mislimo da je priroda tu zbog nas, i da mozemo da uzmemo sve sto nam se prohte. Treba menjati svest ljudi, odnos prema ekologiji i izvorima energije, i nauciti ih da cene ono sto imaju. Nemam utisak da kod nas iko razmislja na tu temu na period duzi od 5 godina.
Mi nismo dovoljno svesni koliko se prirodne energije nalazi pored nas. Energija sunca,vode,vetra i biomase je svuda samo je treba pametno iskoristiti.
Samo da dodam jednu stvar koja se zanemaruje kada se prica o ovim uspesima zemalja kao sto je danska. A to je stabilnost energetskog sistema, najednostavnije receno, koliko GW imamo u izvorima obnovljive energije, toliko treba da imamo rezevu u klasicnim elektranama, da li na gas ili na ugalj u slucajevima kada ti izvori ne mogu da rade (nema vetra, ili nema sunca). Danska obezbedjuje ovu energetsku sigurnost time sto je usko povezana sa energetskim sistemima Nemacke i Svedske. Nemacka ima dosta elektrana na gas i ugalj. Mi mozemo dosta da unapredimo nasu situaciju, ali ne moze odjednom ovakav skok, josh dugo cemo zavisiti od centrala na ugalj!