Izazovi u smanjenju otpada i zagađenja kome svakodnevno doprinosimo najčešće počinju doslovno od kuće. Pa hajde onda da krenemo da raspremamo nered, prostoriju po prostoriju, počevši od kuhinje.
Sredstva za čišćenje
Ako bacite i letimičan pogled na sastav proizvoda koji se koriste za čišćenje radnih površina od kamenca, odmašćivanje, poliranje i slično, videćete zabrinjavajuće dugačak spisak sastojaka i obavezno upozorenje da pomenuto sredstvo nikako ne upotrebljavate bez zaštitnih rukavica, u blizini dece i kućnih ljubimaca, da izbegavate kontakt sa kožom i očima i obaveštenje da je sredstvo izuzetno toksično po živi svet. Pa kako je onda dospelo do prodavnice iz koje ga svako, uz određenu svotu novca može doneti u svoj dom i ugroziti svoj život i životnu sredinu u koju iz minuta u minut sipamo ovakve gadosti. A jel to zaista neophodno? Mi bismo rekli da nije, i da i na našem tržištu na kome potrošači i dalje ne pokazuju preveliku zabrinutost za životnu sredinu postoje eko brendovi koji proizvode kućnu hemiju, ali i da mnoga sredstva za čišćenje možete i sami napraviti. Uštedećete novac i poštedeti životnu sredinu toksičnih materija.
Da li ste znali da je od brojnih sredstava za čišćenje koji su dostupni za kućnu upotrebu (u Americi) samo 30% testirano u pogledu rizika po zdravlje ljudi i životne sredine? Evropska pravila su u tom smislu nešto strožija, ali najpre u pogledu činjenice da proizvodi budu obeleženi kao opasni po životnu sredinu, ne i povučeni iz upotrebe.
P.S. Ukoliko u domaćinstvu imate nepotrošenih „ozloglašenih” sredstava za čišćenje, nemojte ih sada prosuti u kanalizacioni odvod jer će tako završiti u rekama i zagaditi vodu, već se informišite gde u vašoj okolini postoji mogućnost odlaganja toksičnog otpada.
EKO SAVET: Soda bikarbona i vinsko sirće efikasno čiste većinu mrlja u domaćinstvu.
Papirni ubrusi
Povoljni su, lako dostupni i zgodni za mnoge situacije kada treba nešto hitno pokupiti, obrisati ili upiti višak masti. Problem sa većinom ubrusa je što dolaze upakovani u plastiku, a ako ste u misiji da smanjite upotrebu plastike u vašem domu, ovo svakako remeti vaše planove. Ukoliko vam nisu lako dostupni papirni ubrusi koji su od recikliranog papira i bez plastične ambalaže, bolje je koristiti platnene, ubruse sačinjene od starih stolnjaka, čaršafa i slično. A i ukoliko jesu i ako koristite reciklirani papir, treba imati na umu da ovo jeste proizvod za jednokratnu upotrebu, čijim se dnevnim korišćenjem pravi mnogo otpada, a zbog ovakvih proizvoda za jednokratnu upotrebu najvišu cenu plaćaju šume. Dakle, znamo da nije jednostavno, ali probajte da se vratite korišćenju platnenih krpa.
Plastična folija
Još jedan mnogima omiljeni rekvizit iz kuhinje, koji se koristi u mnogim situacijama, bi ukoliko pokušavate da smanjite količinu otpada koji proizvodite, trebalo izbaciti. Alternativa njemu jesu DIY krpice impregnirane pčelinjim voskom, koje su zabavna (za izradu) i višekratna alternativa. Možete ih kupiti onlajn ili napraviti sami uz pomoć jutjub tutorijala.
Čuvanje hrane
Bacanje neiskorišćene hrane je jedan od vodećih ekoloških izazova u svetu danas. Prema nekim istraživačima, food waste je problem koji je po opsegu štete i ozbiljniji od zagađenja plastikom. Zašto? Bacanje hrane na deponije koje su do te mere pretrpane da jednom listu zelene salate treba nekoliko meseci da bi se razgradio, jer nema dovoljno prostora niti kiseonika, zbog čega se u tom dugorajnom procesu oslobađa veoma štetan gas – metan, ogroman je izvor zagađenja životne sredine. A ironija čitave ove priče je što problem možemo relativno lako rešiti, informisanošću, dobrom organizacijom, edukacijom kako neke namirnice možemo sačuvati duže ili ih upotrebiti u različite namene. Od obroka koji su sastavljeni od čuvenih ostataka iz kuhinje na kojima su mnogi slavni kuvari napravili uspešne karijere, do pravljenja različitih pripravaka koji se mogu koristiti za čiščenje domaćinstva (kore od jabuke i jabuke od kojih možete sami napraviti sirće), hrane za životinje, pravljenje komposta ili pretvaranje ostataka hrane u energetski resurs.
Primera radi u Koreji mnoge zgrade imaju mašine u koji odlažete svoje otpatke od hrane i na taj način zagrevate stan ili vodu u zajedničkom bojleru.
EKO SAVET BR. 1: Paradajz, krompir, luk i krastavac nikada ne treba držati u frižideru. Čuvajte ih na sobnoj temperaturi, odvojeno, u odgovarajućim staklenim činijama.
EKO SAVET BR. 2: Konzerviranje, dehidriranje hrane (suvo voće), zamrzavanje ili pretvaranje u soseve, namaze, marmelade i džemove učiniće da se svaka namirnica mudro iskoristi i sačuva.
