Pozvala sam Jelicu Nikolić, magistarku farmacije, specijalistkinju kozmetologije i autorku koncepta Nutrikozmetik u letnji dvobroj Plezira kako bismo porazgovarale o pravilnoj upotrebi, doziranju i razumevanju oznaka na kremama sa zaštitnim faktorom. Pored toga pričale smo i o različitim izazovima letnje nege, hiperpigmentaciji, alergiji na sunce i Savetovalištu koje je pokrenula.
Zdravo Jelice, za početak, možeš li da nam ispričaš malo više o sebi?
Ako bih trebala sebe da opišem u nekoliko reči, prvo bih istakla da sam mama blizanaca, pa onda sve ostalo. Rođena sam u Novom Sadu u kojem sam se školovala i gde živim i dan danas. Po struci sam magistar farmacije sa specijalizacijom iz kozmetologije. Osim kozmetike, uživam u parfemima, modi dok nisam neki zaluđenik za šminku. Slobodno vreme najčešće provodim sa porodicom i trudim se da iz svakog dana izvučem ono najbolje.
Sa kakvom idejom i misijom si pokrenula Nutrikozmetik?
Volim nauku, transparentnost, zdrav skepticizam i zdrav razum i zbog toga sam želela sam da podelim znanje koje sam stekla na fakultetu i specijalizaciji iz kozmetologije i pomognem ljudima da upoznaju svoju kožu, razumeju njene potrebe i izgrade dobre navike u nezi. Dodatno, u momentu nastanka Nutrikozmetik stranice, zagovornici prirodne kozmetike su bili glasniji od svakog zdravog razuma. Viđala sam preporuke za proizvode koji po mom mišljenju nisu bili najbolji izbor za većinu, ali su stekli epitet dobrih samo zato što su deklarisani kao prirodni. Razmišljala sam sa kakvim će se kožnim problemima ljudi suočiti u budućnosti nakon upotrebe takvih proizvoda. Zato sam želela da izgradim zajednicu obrazovani potrošača kozmetičkih proizvoda i mislim da sam na dobrom putu.
Koji proizvodi se nalaze u tvojoj kozmetičkoj torbici leti i kakva je tvoja bjuti rutina prilikom letnjih putovanja?
Visoke temperature utiču na povećano stvaranje sebuma i znoja i zato je moja letnja nega fokusirana na hidrataciju. Uvek biram nežan proizvod za čišćenje, hidratantni losion, esenciju ili serum i lagane formulacije poput emulzije ili fluida koji ne stvaraju osećaj težine na licu. Proizvod za zaštitu kože od sunca je nezaobilazan u mojoj dnevnoj nezi kože, posebno tokom boravka na moru. Još jedan dobar dodatak je proizvod sa antioksidansima poput vitamina C i E, ferulinske kiseline, koenzima Q10, jer dodatno štite kožu od dejstva slobodnih radikala koji mogu oštetiti ćelijske strukture naše kože. Na različitim mestima možemo pročitati različite informacije, pa bi bilo korisno da našim čitaocima pojasnimo razliku između hemijskih UV filtera i fizičkih blokatora u kremama za sunčanje. Koja je razlika i kakvim proizvodima ti daješ prednost? UV filteri su zlatni standard zaštite kože od fotooštećenja i mogu biti hemijski UV absorberi (organski filteri) i mineralni pigmenti (neorganske čestice). Hemijski UV absorberi selektivno apsorbuju UV zračenje i emituju ga u vidu dugotalasnog manje štetnog zračenja, dok mineralni pigmenti fizički štite kožu, reflektuju i rasipaju sunčeve zrake, s tim da noviji mikrodispergovani ili nanodispergovani oblici delom mogu i da apsorbuju zračenje. Organski filteri su namenjeni svim tipovima kože, ali bi osobe sa jako osetljivom i/ili reaktivnom kožom trebalo da urade PATCH test pre upotrebe proizvoda sa ovom vrstom UV filtera (način na koji utvrđujemo da li će doći do razvoja odložene alergije na proizvod i kako naša koža reaguje na isti). Mineralni pigmenti su čest sastojak proizvoda za zaštitu dečije kože od sunca ali se za ovu vrstu zaštite sve više odlučuju i trudnice. Na našem tržištu je dostupan veliki broj proizvoda za zaštitu kože od sunca sa jednom ili drugom vrstom filtera, ali i njihovom kombinacijom. Moj primarni izbor su proizvodi koji sadrže isključivo organske filtere ali volim i one sa kombinovanim UV filterima.
Da li nanošenje kreme u više tankih slojeva umesto u jednom debljem može pomoći da izbegnemo bele tragove od kreme?
Proizvod sa zaštitnim faktorom se nanosi kao poslednji korak u rutini nege, dvadesetak minuta pre izlaganja kože suncu. U tom periodu se on apsorbuje u površinskom sloju kože i postaje efikasan u zaštiti. Drugo, za nanošenje proizvoda sa zaštitnim faktorom važi pravilo kafene kašike koja predstavlja meru za doziranje ovog tipa proizvoda. Za lice i vrat je potrebna 1 kafena kašika, koja pruža približno istu količinu zaštite od sunca naznačenu na ambalaži. Ista mera se primenjuje za svaku ruku, dok je za trup i svaku nogu potrebno po 2 kafene kašike. Izuzetno je važno da usvojimo navike pravilnog doziranja ove vrste proizvoda jer sve suprotno od toga vodi do manje zaštite i veće šanse za oštećenje kože. Da li će krema ostavljati bele tragove nije pitanje količine proizvoda koji koristimo već prisutnih UV filtera. Beli trag je karakteristika mineralnih pigmenata, iako se novijim mikro i nanodispergovanim oblicima i taj problem prevazilazi.
Letnje vreme često donosi velike probleme ljudima sa kožom sklonom pegama i flekama stoga koja bi bila tvoja preporuka, na koji način je najbolje štititi i negovati kožu sklonu hiperpigmentacijama?
Nije ni malo jednostavno sačuvati kožu tokom leta od dejstva UV zraka i dočekati jesen bez fleke na licu. Dodatni problem predstavlja kumulativno oštećenje kože od sunčevih zraka u tinejdžerskim ili dvadesetim godinama života koje se ne vidi odmah ali se nakon mnogo godina odjednom pojavi na površini kože. Ukoliko se hiperpigmentacije pojave, obavezno biramo proizvod širokog spektra dejstva protiv UVA i UVB zraka, depigmentišuća sredstva koja usporavaju stvaranje pigmenta melanina u dubljim slojevima kože kao što su azelainska kiselina, niacinamid, vitamin C, kojična kiselina. Ne manje važni su i aktivni sastojci koji ubrzavaju proces obnove ćelija kože poput alfa hidroksi kiselina i retinoida, i ubrzavaju eliminaciju izumrlih ćelija u kojima je nakupljeni melanin.
Na tržištu se sve češće mogu pronaći i proizvodi sa SPF faktorom i posebnim formulacijama namenjenim nezi kože koja je razvila alergiju na sunce. Kakvo je tvoje iskustvo sa ovakvim proizvodima i da li priprema kože u ovoj situaciji igra i veći udeo od same nege?
Alergija na sunce je imunološka reakcija organizma na sunčevu svetlost, primarno na UVA zrake koji prodiru u dublje slojeve kože i dovode do oksidativnog stresa i oslobađanja značajnog broja slobodnih radikala izazivajući oštećenja ćelija kože. Najčešće se javlja na dekolteu, vratu i grudima, nadlanicama, zadnjem delu šaka i potkolenicama u vidu intenzivnog svraba uz crvenilo, sitne bubuljice ili plikove. Postoje načini kako možemo pripremiti i zaštititi kožu tokom intenzivnog izlaganja suncu a da ne dođe do razvoja alergije. Pored farmakoloških, postoje i nefarmakološke mere, od upotrebe dijetetskih suplemenata do adekvatne UV zaštite. Na tržištu postoje proizvodi namenjeni ovom stanju kože, koji pored UV filtera sadrže i sastojke koji sprečavaju razvoj alergije i štite ćelije kože od oštećenja.
Šta uraditi ako se dogodi da izgorimo? Kakvu negu bi u tom slučaju preporučila i kakva je tvoja rutina nege nakon sunčanja?
Ukoliko se dese opekotine od sunca, važno je da se pridržavamo određenih saveta kako bi se koža što pre regenerisala. Prvi korak je boravak u hladu ili zatvorenom prostoru, a ukoliko izlazimo napolje, obavezno naneti tanak sloj proizvoda sa alojom, preko toga proizvod sa zaštitnim faktorom i dodatno zaštititi kožu laganom odećom. Učestalo tuširanje hladnom vodom ili hladni oblozi mogu olakšati neprijatan osećaj zatezanja, ali ne treba koristiti kupke koje sadrže agresivne deterdžente koji mogu još više iritirati nadraženu kožu. Dodatno, unos tečnosti, sa akcentom na vodu, je jako važan za oporavak organizma od dehidratacije.
Kada pričamo o nezi nakon sunčanja, biram lagane formulacije poput losiona bogatih hidratantnim, regenerativnim i umirujućim sastojcima kao što su pantenol, aloja, ceramidi koji ubrzavaju obnovu hidrolipidne barijere.
Jedna od preporuka na tvom Instagramu koja mi je skrenula pažnju glasi: Kada je u pitanju nega kože, više ne znači bolje osim SPF proizvoda. Da li si pristalica minimalističkog pristupa nezi i koji su to, zaista, neophodni koraci i proizvodi koji vode do zdrave kože?
Uvek naglašavam da rutina nege kože koja donosi rezultate ne mora biti kompleksna. Dovoljno je svega nekoliko koraka uz odabir adekvatnih proizvoda u skladu sa potrebama naše kože da bismo videli pozitivne promene. Čišćenje, hidratacija odnosno ovlaživanje i zaštita kože od sunca spadaju u osnovne korake nege a dodatkom nekog ciljanog tretmana delujemo na razne nepravilnosti na koži kao što su fine linije i bore, hiperpigmentacije, crvenilo, bubuljice i slično.
Nedavno si na tvom profilu govorila o trendovima koji su popularni po društvenim mrežama (skin cycling, skin flooding, diy kozmetika, ph tračice…) što uz veliki broj Influensera i blogera koji svakodnevno promovišu različite proizvode i režime nege otežava pronalaženje pravih odgovora običnim ljudima. Koji je tvoj savet čitaocima koji pokušavaju da se snađu u tom obilju informacija i da li se možemo pouzdati u aplikacije poput recimo Clean Beauty i Think Dirty?
Često umem da kažem da smo u poslednjih nekoliko godina svedoci da je kozmetička industrija počela da liči na modnu. Trendovi se jako brzo menjaju i smatram da svemu tome treba pristupiti pametno, birajući samo najbolje za našu kožu, bez obzira da li je deo trenda ili ne.
Koji su to Instagram profili, blogovi, Jutjub kanali i podkasti koje ti voliš da pratiš?
Najviše pratim profile i kanale koji se bave kozmetologijom kroz stručan pristup ali i one koji prikazuju negu kože kroz lifestyle.
Osim na Instagramu, o pravilnoj nezi počela si da edukuješ zainteresovane i putem svog Savetovališta. Ispričaj nam o kakvom konceptu je reč, kakve programe nudiš klijentima i šta pripremaš u narednom periodu?
Rastom Nutrikozmetik zajednice poželela sam da se posvetim pojedincu koji želi više za svoju kožu i, kroz jedan opsežan pristup, sagledam problem i pružim konkretne smernice i predlog kućne nege. Tako je nastalo Savetovalište za negu koje obuhvata sve od analize stanja kože do predloga personalizovane rutine nege uz brojne savete kojima postižemo zdrav, lep i negovan izgled kože.
