Pozivamo se da se pridružite izazovu Jedi lokalno, podržite male proizvođače i priključite se globalnoj inicijativi #ManuForChange.
Zbog toga što je važno i tiče se svih nas. Promena klime je trenutna kriza koja zahteva zajednički trud celog čovečanstva.
„Meni promene” je recept pokreta Slow Food za ublažavanje klimatskih promena.
„Tiče se svih nas. Promena klime je trenutna kriza koja zahteva zajednički trud celog čovečanstva. Svaki od naših izbora može napraviti razliku zato što je zbir svih naših pojedinačnih dela ono što će dovesti do promene.” Predsednik Slow Food-a, Karlo Petrini nije jedini koji upozorava da je globalno zagrevanje stvarnost. Promena klime neće stići u nekoj neodređenoj budućnosti, već je sadašnja izvesnost. „Dužnost Spore Hrane je da radi na promeni klime – ne može biti ni kvaliteta, ni dobre hrane bez poštovanja prema životnoj sredini, prema resursima i ljudskom radu.”
Meni promene je pokrenut širom sveta i to je prva međunarodna kampanja za oglašavanje i prikupljanje sredstava u cilju povezivanja hrane sa promenom klime. Emitovanje štetnih gasova prouzrokovanih biljnom i životinjskom proizvodnjom hrane su jedni od vodećih izvora gasova iz efekta staklene bašte.
Potrebno je mnogo mašte da bi se došlo do mogućih alternativa i da bi se sagradila nova rešenja. Sa Menijem promene, Slow Food želi da pokaže da počevši od hrane, svako od nas može i mora da napravi razliku i tako pomogne u zaustavljanju ovog fenomena čija se rešenja ne mogu više odlagati – moramo da delamo odmah. Nemamo više vremena. Uragan Harvi, pa uragan Irma, razarajuće padavine koje nas bude iz sna, prerane žetve, pad prinosa useva, nestašica sveže trave i preuranjen kraj letnje ispaše na planinama, kiselost okeana i podizanje nivoa mora, premeštanje staništa biljaka i životinja kako se prilagođavaju promenama temperature: ovako izgledaju klimatske promene. Ekstremni vremenski događaji nisu više vredni pomena već su postali nova svakodnevnica. Uzroci se mogu nalaze u ljudskoj aktivnosti.
Poljoprivreda je odgovorna za 21% ukupnih svetskih emisija gasova (FAO 2015), u poređenju sa 37% koji dolaze iz energije, 14% iz transporta i 11% iz industrije. U okviru poljoprivrednog sektora, glavni izvor ispuštanja štetnih gasova kroz efekat staklene bašte je crevna fermentacija, zbog metana koji proizvodi stoka tokom varenja. Samo ovo čini 40% ukupnih izduvnih gasova kroz efekat staklene bašte u ovom sektoru. Sledeći najveći izvor je primena sintetičkih đubriva, odgovorni za 13% svih emisija poljoprivrednih gasova (725 Mt CO2 eq.).
„Iako one spadaju u najmanje proizvođače gasova staklene bašte, Afričke i druge slabije razvijene zemlje među prvima plaćaju posledice globalnog zagrevanja,” upozorava Džon Kariuki, potpredsednik fondacije Slow Food. „Ekstremne vremenske promene pre svega utiču na poljoprivrednike, stočare i domaće zajednice povećavajući siromašnost i nedostatak hrane. U Keniji, u mojoj zemlji, stočarske zajednice su najviše pogođene i mnogi su prisiljeni da emigriraju. Ako se mere ublažavanja i prilagođavanja ne uzmu pod ozbiljno razmatranje, situacija će se samo pogoršati. Slow Food radi na ovome u Africi i u celom svetu preko promovisanja poljoprivredne ekologije i zaštite biološke raznovrsnosti, stojeći uz proizvođače. Mnogo toga ima da se uradi, i pokret Slow Food ne može da pobedi sam.”
„Smanjenje štetnih gasova ne može više biti mogućnost koja se odlaže. To je obaveza. I svako od nas mora da se umeša tako što nećemo uzalud trošiti resurse, pogotovo hranu” kaže Karlo Petrini. „Moramo pokušati da postavimo prioritet na lokalno proizvedenu hrani, da jedemo manje mesa i da izbegavamo meso sa industrijskih farmi. I moramo da se zapitamo par jednostavnih pitanja: Kako je proizvedena hrana koji delim sa mojom porodicom? Odakle potiče? Koliko je vode i energije bilo potrebno da se napravi? Slow Food radi na tome da proširi svest o ovome kao i da promoviše i podrži proizvodnju hrane koja koristi otporne i ekološke prakse, jedini su koji mogu da doprinesu ublažavanju i adaptiranju klimatskim promenama. Pomozite nam da nastavimo sa našim projektima. Čak i mala donacija napraviće razliku.”
Upravo zbog toga vas pozivamo da nam se pridružite i i sami uzmete učešće u izazovu i inicijativi #ManuForChange pokreta Slow Food.
Pravila:
- jedi barem dva obroka dnevno napravljena od lokalnih, tradicionalnih proizvoda
- ukoliko jedeš meso potrudi se da to meso bude iz slobodnog uzgoja i iz tvoje regije
- kupuj na pijaci direktno od proizvođača barem jednom nedeljno
- ne kupuj uvoznu hranu ili hranu koja je proizvedena na udaljenosti većoj od 300km
Cilj:
Zdraviji vi – zdravija planeta! Smanjenje negativnih posledica po životnu sredinu.
Vreme održavanja izazova:
Izazov je pokrenut 16. oktobra i trajaće do 5. novembra. Imate dovoljno vremena da se uključite!
Dokumentujte svoje iskustvo putem bloga, fejsbuk statusa, instagram fotografije, videa na jutjubu i pozovite vaše prijatelje da vam se pridruže. Fotografije, tekstove i videe delite na pomenutim platformama uz tagove #jedilokalno #slowfood #eatlocal #manuforchange
