Kada sam imala 14 godina, prvi put sam se našminkala.

Nisam znala koji su postupci ispravni i šta se sve treba koristiti. Jutjub tutorijali tada još nisu postojali i jedine instrukcije koje sam mogla da razumem, i zatim ispratim, su bile iz knjige o pubertetu koju sam dobila na poklon. Sećam se da sam razmazala neku sivu senku koju sam ukrala od starije sestre po kapcima i onda docrtala oči crnom olovkom. Naravno, zaboravila sam maskaru. Nisam ličila na sebe, ali sam pomislila da to ipak možda i nije tako loša stvar. Svakako, kada sam posmatrala ljude u mom okruženju, krajnji rezultat šminkanja je bio da niko nije ličio na sebe. Mislila sam da je to svrha samog procesa i da sam očigledno dobro odradila posao. Pa ipak, to nije svrha šminkanja. Godinama sam eksperimentisala karminima, olovkama za oči u raznim bojama i ogromnim količinama bronzera u nadi da će mi lice delovati oštrije i starije nego što jeste. Nikad se nisam osećala na svome, ali sam se uvek divila ženama u reklamama koje su izgledale glamurozno, ostvareno i samouvereno.

Vremenom sam naučila sve tehnike šminkanja koje su u tom trenutku bile popularne. To mi je delovalo korisno, na neki način čak i edukativno, i uspela sam da dočaram sebi izgled koji me tako dugo fascinirao. Međutim, kao što sam trebala da predvidim, u tom trenutku mi više nije prijalo da ne ličim na sebe. Nije mi se sviđala činjenica da mi se zbog pudera nisu videle pegice, kao ni to što bi mi od crnog lajnera sledećeg dana oči bile crvene.

Šminka i nega za lice su fenomen, ne samo savremenog društva, već i dobrog dela čitave ljudske istorije. Kozmetička industrija je jedna od najbogatijih i najrasprostranjenijih, ali svakako ne možemo da izostavimo činjenicu da je većina kozmetičkih proizovoda namenjena ženama. Ne verujem da sam jedina žena koja je bila nezadovoljna šminkom na tržištu, kao i idejom da ću se osećati bolje što više preparata budem „tovarila” na lice. Moja suva koža se nije bolje osećala, a nisam ni ja.

Onda se proslavio Glossier. Emili Vajs (Emily Weiss), osnivačica kozmetičke kompanije Glossier, je 2014. godine prodrmala kozmetičku industriju. Naime, kompanija radi tek četiri godine i uporno krši dominirajuća pravila nege i šminke. Dok je u društvu dominirao stil Kardašijana, čineći da konturisanje mnogim ljudima postane deo svakodnevnog leksikona, Emili Vajs je predstavila pristup za publiku koja je strpljivo iščekivala alternativu. „Skin is In”. Ovaj slogan i eksplozivno prisustvo brenda na društvenim mrežama, najpre na Instagramu, je bilo sve što je potrebno da započne kozmetička revolucija. Bez ikakvih dodatnih marketinških troškova, Emili Vajs i Glossier tim su predstavili četiri proizvoda za negu lica. Jednostavni proizvodi pristupačnih cena, u privlačnom pakovanju najlepše nijanse milenijal roze boje, postali su simbol inovacije u kozmetičkom svetu. Što manje i prirodnije, to bolje. Poslednje četiri godine uviđamo period konstantnog napretka ovog brenda, sa prihodom koji se povećao za 600% u prethodnoj godini.

Dok je Glossier na početku vršio prodaju isključivo putem interneta, danas otvaraju drugu prodajnu lokaciju u SAD-u. Takođe, ograničen izbor od 4 proizvoda se proširio na čak 26 proizvoda, uključujući šminku, negu za telo i parfem. Pri opisivanju brenda, Emili Vajs koristi frazu „Beauty ecosystem”, odbacujući ideju tradicionalne kozmetičke kompanije. Dakle, Glossier zaista nije brend koji ima za cilj da diktira trendove i da nameće subjektivnu ideju lepote. Njihovi predstavnici nisu popularne manekenke našeg doba, već korisnici Glossier proizvoda, žene i muškarci u istoj meri. U tome možemo uočiti specifičnost ovog brenda, Glossier je stvorio simbiozu sa svojim kupcima. Sluša ih, sarađuje sa njima i veoma često ih zapošljava. Kada su njihovi kupci tražili kremu za sunce, Glossier  tim je ubrzo predstavio „Invisible Shield”. Kada su primili konstruktivnu kritiku od svojih kupaca da nemaju dovoljno proizvoda za ljude sa masnom kožom, nastao je „Glossier Solution”, u najvećoj meri namenjen ljudima sa problematičnom kožom i aknama.

Prvi Glossier proizvod koji sam kupila je bio „Perfecting Skin Tint”. Kada sam ga prvi put nanela na kožu, utisci su mi bili pomešani. Pokrivenost je bila blaga i nisam znala da li mi se sviđa što mi se vide podočnjaci i vene na kapcima, ali mi je koža delovala zdrava i blago se presijavala. Od tada je prošlo godinu dana. Većina mojih tadašnjih kozmetičkih proizvoda se nalazi u đubretu, koristim minimalnu količinu šminke, od koje najviše koristim upravo Glossier.

Činjenica je da su njihovi proizvodi kvalitetni i da su dobri za kožu, ali to nije revolucionarno. Postoji mnoštvo kvalitetnih brendova sa dobrim proizvodima. Međutim, Glossier je više od samog spoja svojih proizvoda. U pitanju je brend čiji proizvodi nam ne nameću stereotipičan ideal žene ili muškarca. Njihov pristup se najmanje bavi šminkom i lepotom, iako je u pitanju kozmetička kompanija. Pre svega, Glossier je brend koji nas vraća u vreme pre nego što nam je loše napisana i neistinita knjiga o pubertetu nagovestila da moramo da izgledamo na određeni način.

Zar postoji nešto lepše od svežeg početka?

Share

• Tweet
• Pin It