Širenje pustinja je sve učestalije i trenutno jedan od najvećih ekoloških izazova pred kojim se nalaze mnoge zemlje. Širenje pustinja ili dezertifikacija je problem sa kojim se ne suočavaju samo delovi sveta sa tropskom kllimom, već i ljudi iz severnih zemalja.
Naučnici predviđaju da će se u narednih 10 godina dogoditi brojne promene koje će dovesti do toga da 50 miliona ljudi bude ugroženo i primorano na migraciju zbog očekivanog širenja pustinja.
Za razliku od prirodnog procesa širenja pustinja, koji je normalna pojava koja se odvijala i u prošlosti, dezertifikacija u ovim razmerama je posledica čovekovog nepromišljenog i neodrživog delovanja i njegove antropocentrične ideje da su prirodni resursi neiscrpni i da im je osnovna svrha da služe čovekovim interesima.
Zabrinjavajuće je što zemlja poput na primer Kine trenutno ima više od 2,5 miliona kvadratnih kilometara opustošene zemlje, a ovaj broj prevazilazi količinu obradivog zemljišta i čini 27 posto površine. Država je morala da se umeša i minitarstvo za Šumarstvo ulaže napore kako bi smanjili količinu pustošenja. Jedan od problema koji paralelno ide uz nestanak obradivih površina i opustinjavanje predela je i gubitak pijeće vode. Ovaj problem je već duže vreme prisutan u javnosti. Ljudi nažalost, brže crpe vodu iz različitih izvora, nego što se ti izvori mogu obnoviti. Sa sličnim problemima se već duže vreme suočavaju ljudi u Africi. Takođe, Koreja i Japan imaju velikih problema sa peščanim olujama koje dolaze i do SAD-a. Šumski požari su poslednjih godina veliki problem za Severnu i Južnu Ameriku, kao i Mediteranske zemlje.
Afričke i Bliskoistočne zemlje i danas imaju velike pobleme da obezbede dovoljnu količinu pijeće vode.( njih 30) Ukoliko se nastavi kao do sada, pridružiće im se 17 novih država sa ovim problemom.
Konvencija Ujedinjenih Nacija o suzbijanju dezertifikacije je usvojena u Parizu 17. juna 1994. i ovaj dan se od tada slavi kao dan suzbijanja širenja pustinja.
Uz sve veći broj ljudi, broj obradivih površina se smanjuje, zajedno sa zalihama pijeće vode. Glavni uzroci ove pojave su prenaseljenost, seča šuma, šumski požari, preterano obrađivanje zemlje i zagađenje hemijskim i bilološkim preparatima.
Kao efikasna metoda za suzbijanje ovog problema preporučuje se pošumljavanje pogođenih teritorija. Ekolozi smatraju da ova mera daje dugoročne rezultate. Na njivama se sadi drveće koje smanjuje erozijsko delovanje vetra i sprečava isparavanje vode iz tla.
Međutim, pošumljavanje nije univerzalni recept za sve zemlje jer širenje pustinja kao pojava ima svoje specifičnoti i u različitim predelima nivo dezertifikacije je različit pa se stoga preporučuju drugačije mere.
Najznačajnija mera za sprečavanje dezertifikacije je održiva poljoprivreda koja se zasniva na ekološkim principima, ekonomskoj održivosti i socijalnoj pravdi. Osnov ovakve poljoprivrede bi trebao da bude nadzor nad korišćenjem i zaštitom tla, vode i drugih prirodnih izvora.
