Razne vrste manjih povreda, posekotina i opekotina mnogo su češće tokom leta, nego zimi. Zato ne čudi što svake godine, baš u ovo vreme, bilo da idete na put ili ostajete kod kuće, dopunjavate svoj neseser ili policu za „prvu pomoć“. Ali, ovog leta, pri tome, imajte na umu da vaše mališane, možete obradovati i Hansaplast® flasterima sa popularnim Star Wars junacima i Frozen princezama! Šta više, ove flastere, sada možete pronaći i u pakovanjima „dva po ceni jednog“, koja sadrže Star Wars i Frozen Hansaplast® specijalne kutijice sa 16 flastera i Univerzal Hansaplast® (10 flastera) ili Hansaplast® Aqua Protect (16 flastera)!
Nije neophodno da budete zaljubljenik u ekstremne sportove da biste primetili da su razne vrste povreda, i kod odraslih i kod dece, češće tokom leta, nego zimi. Počnimo samo od kuhinje, u koju tokom toplih dana ulazimo u odeći kratkih rukava i nogavica, te je naša koža mnogo izloženija opasnosti od opekotina. O vremenu provedenom napolju da i ne govorimo – najnevinija vožnja bicikla, ako ne nosite štitnike i kacigu, kao posledicu može imati bolne, često veoma duboke ogrebotine. Šetnja po travi ili pesku sada naravno podrazumeva bose noge, a stopala su u permanentnoj opasnosti, kako od zaostalih komada stakla, tako i od bodlji uspavanog ježa. Sve ove, i mnoge druge situacije, utiču na to da leti, mnogo više obraćamo pažnju da li pri ruci imamo sredstva za prvu pomoć, poput joda i flastera. Ipak, često se nađemo u nedoumici koja i kako ta sredstva upotrebiti. Iz Hansaplast® vodiča kroz mitove o zarastanju rana, saznaćete kako da izbegnete pogrešna uverenja u tretiranju manjih rana.
Mit 1: Rana zarasta brže ako nije pokrivena
Pogrešno! Posekotine i ogrebotine je važno prekriti i time ih zaštiti od infekcija koje usporavaju proces izlečenja rane i mogu povećati mogućnost nastanka ožiljaka. Flaster sprečava mehaničke iritacije, mogućnost zaraze prljavštinom i bakterijama, a istovremeno dozvoljava koži da diše.
Rešenje: Na bilo kom delu tela ili kože da se nalazi povreda to jest rana, bilo bi dobro da pri ruci imate odgovarajuće flastere, prave veličine i oblika, otporne na vodu i nečistoće, koji dobro prijanjaju, lako se stavljaju i skidaju, a omogućavaju da koža diše. Ukoliko više volite tradicionalnija rešenja možete izabrati i tekstilni flaster koji se seče po potrebi.
Mit 2: Male rane ne treba tretirati
Pogrešno! I najmanja rana je za bakterije veliki ulaz u naše telo. Dakle, ranu uvek treba propisno tretirati, ma koliko mala bila. To će pomoći da se spreči infekcija i osigura optimalno zarastanje.
Rešenje: Male rane najčešće se zadobijaju na rukama i prstima, a ujedno i najteže saniraju, jer na ovom delu tela flaster često nije stabilan. Ovaj problem predupređuje specijalno dizjaniran flaster za prste koji pruža dugotrajnu zaštitu za te delove tela i omogućuju veću pokretljivost.
Mit 3: Ranu treba zaštititi flasterom samo prvog dana
Pogrešno! Rana treba da bude pokrivena i zaštićena odgovarajućim flasterom od trenutka povrede do potpunog zarastanja. Preporučljivo je da se, iz higijenskih razloga, flaster menja jednom dnevno. Menjanje flastera vam istovremeno omogućava da proverite kako rana zarasta i da li ima nekih znakova infekcije.
Rešenje: Ako se bojite da će vam flaster na duže vreme ograničiti slobodu pokreta koja vam je u ovom periodu godine veoma važna, upotrebite elastične flastere adekvatne za negu i zaštitu rana na delovima tela koji se savijaju i pomeraju (koleno, lakat…).
Mit 4: Alkohol najbolje čisti i dezinfikuje ranu, a ulje, puter i brašno pomažu da rana brže zaraste
Dva puta pogrešno! Alkohol nije dobar izbor za čišćenje i dezinfekciju povreda iz mnogo razloga – ne samo što pri nanošenju peče, što ga čini neodogovarajućim za tretiranje rana kod dece, već nije pogodan za tretiranje osetljivih tkiva. Za bezbolno čišćenje rana i smanjenja rizika od infekcija koristite formulacije bez alkohola, koje ne iritiraju i odličan su izbor za decu i odrasle sa osetljivom kožom. Takođe, puter, ulje ili brašno, koji su u prošlosti važili za kućne lekove za brži oporavak opekotine ne pomažu, već odmažu zarastanje rana, jer mogu da izazovu suprotan efekat – infekciju, sporije zarastanje rane i otežavanje uspostavljanja dijagnoze radi daljeg lečenja.
Rešenje: Kada su u pitanju rane koje zahtevaju posebnu pažnju, preporučuje se flasteri sa dezinfekcionim sredstvom. Ovi flasteri imaju jastučić za rane koji sadrži antiseptički sastojak, koji sprečava razvoj infekcije i štiti ranu. Postoje flasteri ovog tipa koji su istovremeno i vodootporni. Ukoliko je vaša koža posebno osetljiva izaberite specijalne vrste flastera namenjene osetljivoj koži, koji se lako primenjuju i bezbolno uklanjaju. Kada su deca u pitanju, najbolje rešenje uvek su flasteri sa motivima njihovih junaka jer ih deca mnogo lakše prihvataju i radije nose.
Mit broj 5: Otvorene rane brže zarastaju ako plivate u moru
Pogrešno! Voda u morima, bazenima i jezerima često sadrži bakterije i zarazne klice. Hlor u vodi, takođe, može da iritira ranu. Direktan kontakt sa morskom vodom, koja je potencijalno zagađena, neće pomoći rani da zaraste. Kada rana dođe u kontakt sa vodom otiče i teško se vraća u prvobitni oblik, a pritom i gubi elastičnost. Kao rezultat imamo usporen proces zarastanja i veću mogućnost da se rana inficira.
Rešenje: Flasteri pod nazivom „aqua protect“ su otporni na vodu, dozvoljavaju koži da diše, a vama da nastavite sa letnjim aktivnostima. Ova vrsta flastera omogućava da rana zarasta i u vlažnim uslovima, zato ih treba nositi nekoliko dana da bi se obezbedili optimalni procesi izlečenja.
Važno: Ovi saveti i preporuke ne mogu zameniti konsultaciju sa lekarom. Ukoliko imate bilo kakve dileme oko nastale povrede, uvek konsultujte zdravstvene radnike kako bi ranice pravilno lečili. Nikada nemojte zanemariti lekarski savet i okrenuti se uputstvima koje ste pročitali na internetu.
