Zašto je tišina tako glasna je imerzivna multimedijalna instalacija koja obuhvata fotografije, zvuk, video, tekst, poeziju i arhivski materijal. Ovaj rad spaja različita poglavlja njenog istraživanja o dinamici postkonfliktnog i generacijskog traumatskog nasleđa.
U ponedeljak 12. maja u Muzeju primenjene umetnosti, Nastassja Nefjodov je predstavila svoj projekat Zašto je tišina tako glasna koji istražuje dugotrajne posledice rata i nasledne traume kroz generacije.
Kroz fragmente porodičnih priča, Nefjodov se bavi složenim nasleđem prošlosti: pričama svojih deda, koji su se borili jedan protiv drugog u Drugom svetskom ratu; sudbinom njene nemačko-jevrejske bake, koja je pobegla iz Berlina 1939. i preživela rat u Švajcarskoj; ljubavnom pričom njenih roditelja, koja se odvijala u politički nabijenom okruženju, kao i sopstvenim odrastanjem u porodici razapetoj između dva sveta Hladnog rata. U rad uključuje i priču svog partnera iz Srbije, koji je služio vojsku tokom rata u Hrvatskoj i iz njega se vratio duboko traumatizovan.
Kroz ove isprepletane priče, autorka istražuje: kakav uticaj imaju ratne priče voljenih na nekoga ko sam nikada nije doživeo rat? Kako nasleđena trauma oblikuje porodice i intimne odnose, dugo nakon što se sukob formalno završi?
Pričajući evropsku istoriju kroz lične porodične priče, Nefjodov je oslobađa političkih narativa i stavlja fokus na emocionalni sloj prošlosti. Poziva ljude da preispitaju istoriju iz perspektive njenog delovanja na pojedince, ne samo u trenutku sukoba već i kroz generacije koje dolaze. Njena misija je doprineti normalizaciji razgovora o traumi i okretanju ka isceljenju. Deljenjem ličnih priča, kojima se suočava sa sopstvenim i porodičnim bolom, ona ne želi samo da pomogne ljudima da se povežu sa sopstvenim iskustvima, već ih i ohrabruje da ispričaju svoje priče. Time vidi izlaz iz spirale nasilja i prenošenja bola, podstičući povezivanje u svetu koji često bira tišinu.
Izložbu možete pogledati do 28. maja.
