Verujem da je većina vas upoznata sa terminom organska hrana i da nije potrbno dodatno objašnjavati njene prednosti u odnosu na klasično uzgojenu hranu. Biodinamička proizvodnja, takođe spada u proizvodnju koja produkuje zdravu hranu. Ako bismo grubo poredili biodinamičku i organsku proizvodnju, mogli bismo reći da je biodinamička proizvodnja ekstremnija verzija organske proizvodnje.
Uzroka za razvoj i sve veću popularnost organske i biodinamičke proizvodnje ima mnogo. Konvencionalni pristup poljoprivredi pokazao se kao izuzetno loš. U želji da se postignu veći prinosi s’ godinama potrebna je sve veća količina pesticida i hemikalija. Kvalitet hrane rapidno opada jer veliki prinos ne znači nužno i dobar kvalitet proizvoda. Biljke zbog sve većeg uticaja hemikalija postaju otporne na štetočine i stvara se višak robe slabog kvaliteta. Taj višak hrane se ne može prodati, opada mu i vrednost, a dolazi do gomilanja i propadanja velikih količina hrane. Ovo je posebno izraženo u razvijenim zemljama koje kao jedini način odlaganja ovog viška vide u poklanjanju te hrane, već sumljivog kvaliteta, zemljama trećeg sveta kao vid humanitarne pomoći.
Za to vreme zemljište se toliko iskorišćava da zbog upotrebe pomenutih sredstava postaje sve nekvalitetnije i neplodnije i potrebno mu je više veštačkih stimulansa da bi nastavilo da proizvodi istim tempom. Ovo sve zvuči kao začarani krug zagađenja, međutim , rešenje ipak postoji. Jedno od mogućih je i biodinamička proizvodnja koja se izmeđuostalog bavi „izlečenjem“ takve toksične zemlje kako bi se stvorili uslovi za zdravu proizvodnju.
Biodinamičku proizvodnju je prvi počeo da praktikuje dr Rudolf Štajner (1924.). Štajner je tvrdio da je način uzgoja i proizvodnje hrane koji u to vreme bio u upotrebi previše moderan i agresivan za tlo. On je obučavao austrijske zemljoranike kako da tretiraju zemlju koju su po njegovom mišljenju, još tada, zagadile „savremene agrotehničke mere“. Štajner je zemlju posmatrao kao živi organizam koji kao i svako živo biće može da oboli ukoliko se sa telom loše postupa. Biodinamička proizvodnja tako pristupa zemlji kao bolesniku koga određenim metodama treba lečiti i detoksikovati.
„Terapija“ najčešće traje od četiri do pet godina. Umesto pesticida koriste se isključivo biljni preparati pripremljeni prema homeopatskim principima, a domaćinstva koja se opredele za ovakav vid proizvodnje trebala bi da sama proizvode sve što im je potrebno za uspešno funkcionisanje. Budući da se teži da se vrati prirodi, osluškuju se ritmovi prirode i usklađuju sa Mesečevim menama koje imaju veliki uticaj na period setve i žetve.
U svetu postoji veliki broj farmi koje se bave ovakvim načinom proizvodnje, dok u Srbiji postoji svega nekoliko domaćinstava koja praktikuju ovakav vid poljoprivrede, ali je broj u porastu posebno imajući u vidu strance koji sve češće dolaze i donose ovakav vid uzgoja. Ovakav način proizvodnje hrane potiče iz 19 veka ali je uslovno rečeno u svetu „poslednja moda“.
Ostatak teksta pročitajte u 2. broju Plezir magazina na stranici br. 63.
Odlicno☺