Uglavnom je nezahvalno pričati o nečemu što slabo poznajes, al’ niko te ne može sprečiti da pričaš o osećaju koji imaš.
Dakle, da ne dužim.
Berlin je jedan hrabar grad. Nekome i ružnjikav, al poseban. Ne znam da li ćete se zaljubiti. Ne mogu ništa da obećam, ali svakako, ravnodušni ostati nećete. To je kao kad sretneš neku devojku u koju ne možeš da prestaneš da gledaš. Pritom, nije baš bitno kakva je. Prosto, gledaš. Otvorenih usta i razrogačenih očiju. Nevažno da li ti se svidela, važno da je nećes nikada zaboraviti.
Oni, sa krutim okvirima ljudi, verovatno ništa neće shvatiti, ali i ne moraju, jer Berlin zahteva otvorenost i bezazleno dete u vama, što bi svuda išlo bosih nogu. A ko ne voli da se prlja, nek ne kreće u tom pravcu. U pravcu, gde vas niko neće gledati jer ste drugačiji, jer se tamo drugačije neguje.
Kratki recepti:
- Naći bajs, sa korpom napred. Neka bude što drndaviji, da se ne traumirate hoće li vam ga neko uzeti, dok niste na istom, ili dok jeste. Još gore.
Biciklističke staze idu duž celog grada i imate čak samo vaše male semafore, pa ćete sasvim mirno moći da se prepustite vožnji i zveranju u arhitektonske raznolikosti i u pink, a ponekad i plave cevi koje će vam sve vreme upadati u oči (nažalost, nisu nikakva misterija, već je tlo prilično močvarno, i eto, otud one tu. Al’ lepota jednostavnosti se naravno ogleda u tome što kada bilo šta ofarbaš u neku boju, bude sjajno, posebno u Berlinu).
Ako ne želite tu vrstu fizičke aktivnosti, BVG šalteri su svuda po gradu, gde imate mogućnost da dobijete sve informacije o jednokratnim/dnevnim/sedmičnim kartama i rutama gradskog prevoza.
- Muzeji. O muzeji.
Ima ih toliko da morate da napravite listu prioriteta, potom da krvnički precrtate pola tog spiska i onda ćete stići sve. Ali zijanje u Nefertiti, u radove Kandinskog, u fotke Helmuta Njutna i npr. u krila Vim Vendersovog “Neba nad Berlinom” ne smete propustiti. Naravno, pripremite se na to da će vas prošlost sve vreme gristi za nogavice i da ćete se sasvim sigurno rasplakati u Jevrejskom muzeju. I molim vas, nemojte, koliko vam god zabavno to delovalo, skakati sa kocke na kocku kad dođete do Holokaust memorijala. Je l’ treba da kažem zašto?
http://www.smb.museum/en/home.html
- Obiđite ono što drugi ne obilaze
Ne bojte se, svakako ćete videti Branderburšku kapiju, Checkpoint Charlie, Televizijski toranj, zgradu Sony centra, Reichstag (morate ranije zakazati termin), kupovati u Fridrihstrasse-u, u Ku’damm bulevaru, u Pod lipama i slikati se ispred poljupca Brežnjeva i Honekera, ali dozvolite sebi da vidite dalje, jer uzbuđenja i mistike nikad na odmet. Uzgred, možda sva ta blaga neće postojati kada se sledeći put budete vratili. Dovoljan razlog da izdvojite vreme i vidite kako se ranije živelo i što je još bitnije da shvatite da su sve strukture nestabilne.
Zato, New Balance na noge i put Teufelsberga, odnosno Đavolje planine, koja je nekada bila špijunska stanica, a danas u vlasništvu Dejvida Linča. Uzgred, sjajno mesto za piknik, osmatranje celog grada, ali i puštanje zmajeva, ako se sećate onog slobodnog deteta, sa početka teksta.
Naravno, ono što ne smete propustiti je napušteni zabavni park Spreepark, kao odraz sedamdesetih godina prošlog veka, stari sanatorijumi, dvorci, Bierpinsel zgrada i još mnogo sjajnih mesta, za sve one avanturiste sa okom za fotografiju ili barem duhom u sebi.
http://www.abandonedberlin.com/
- poSedite na travi
Ponesite svoju joga prostirku i pravac na aerodrom Tempelhof. Nekadašnji simbol hladnog rata, a danas mesto sa izuzetnom energijom i odmorištem za Berlince, gde možete uživati u windskate-u ili voziti rolere. Zvuči čudno? Pa – i ne baš. Prostori i treba da menjaju svoju namenu.
Tiergaten, Treptow park, Babelsberg i mnogi drugi, kao i za sve ljubitelje prirode, nezaoblilazna Berlinska botanička bašta, koja spada u tri najbitnije botaničke bašte sveta, sa preko 22 hiljade vrsta biljaka.
Ili jednostavno možete sesti na Amplemann stolice na Ostrvu muzeja, mirno piti svoj koktel i gledati u Spree dok sunce zalazi. To je sasvim dobar kraj dana.
Oh, zamalo da zaboravim, ubacujte evre u šesire onih što sviraju Radioheadse i zahvaljujte se što postoji muzika, koja je toliko univerzalna, da može da nas spoji. Kada dođete u stan može i Lou Reed i njegov album Berlin.
http://www.visitberlin.de/en/keyword/parks-gardens
- Ulična umetnost
Nekome vandalizam, a nekome genijalnost, remek delo, pravo na slobodu govora, na individualnost ili prosto inicijativa pokrenuta osamdesetih godina prošlog veka, koja je prerasla u turističku atrakciju u obliku 105 slika, na 1,3 km zida East side galerije (čak je i Adidas u jednom momentu napravio iPhone aplikaciju sa vodičem kroz uličnu umetnost Berlina, da ne pominjem da se održavaju i kursevi za crtanje grafita za penzionere).
Naravno, vrlo često možete naleteti na događaje kao sto je Gallery weekend, gde na 2 dana i 2 noći preko 50 galerija otvara svoja vrata za posetioce ili gde se Oberbaumbrücke koji povezuje Kreuzberg i Friedrichshain pretvara u mesto gde, kako profesionalci, tako i mladi talenti dobijaju šansu da pokažu svoju umetnost kroz slike/grafike/skulpturu ili fotografiju.
U svakom slučaju, videćete razlog zbog kojeg ga nazivaju, pored Londona i Njujorka, prestonicom ulične umetnosti.
http://www.gallery-weekend-berlin.de/index.php?id=3
- Buvljaci iliti One man’s trash, that’s another man’s come up.
Za ljubitelje starina i svega ostalog što možete ili ne možete zamisliti, videćete u ulici 17. juni, vikendima. Antikviteti, ali i nove stvari što menjaju vlasnike, i npr.otići kući sa kožnom jaknom koja je koštala 15e.
Ako se pak naježite od zadovoljstva kada čujete zvuk vinila, ili volite miris knjiga, vaša Meka i Medina će biti Boxhagener platz.
Umetnina ima i u Bode muzeju, Mauerpark-u, Fehrbelliner Platz-u i u Rathaus Schöneberg-u (gde je Džon F. Kenedi rekao one čuvene reči “Ich bin ein Berliner”).
Zapravo, možda jedini savet je da se namerno izgubite i da to radite barem jednom dnevno, jer onda ostavljate mogućnost za pronalaženje blaga, koji su neki drugi tu ostavili. Em ćete više razgovarati sa ljudima, em dopustiti osećaju da vas vodi.
I naravno, podrazumeva se da krenete sa nekim koga volite i držite ga za ruku. Ako nemate tog nekoga, uvek imate sebe. Pa prigrlite se i izađite iz zone komfora, baš u Berlinu.
