Community gardens ili zajedničke bašte su virus koji polako zahvata ceo svet. Ljudi koji razmišljaju o svojoj budućnosti i budućnosti svoje dece ne mogu, a da se ne zapitaju o kvalitetu hrane koju svakodnevno konzumiraju. Kupovina organske hrane čini se kao logičan izbor, međutim mnoge porodice nemaju dovoljno novca da bi se hranile isključivo organski proizvedenom hranom. S druge strane, stresan život u gradu, betonski kvartovi i sve ređi dodir čoveka sa zemljom i prirodom otuđili su nas od nje. Sve veći broj generacija se rađa bez osećaja za prirodu i svoje okruženje. Upravo zbog ovih, ali i mnogih drugih dobrobiti koje proizlaze iz ove ideje, ljudi odlučuju da se samoinicijativno udružuju i pronalaze neiskorišćene parcele kako bi ih koristili za uzgoj povrća, začina i cveća.
Zajedničke bašte su se rodile kao ideja osamdesetih u Australiji i Americi, ali su poslednjih decenija rapidno popularizovane u čitavom svetu, posebno u gusto naseljenim urbanim sredinama.
Kao osnovne dobrobiti zajedničkih bašta izdvajaju se sveži, zdravi proizvodi, jačanje duha zajednice, pozitivan odnos prema ljudima i prirodi. Osim toga, ove bašte su odlične za uštedu novca, budući da sami proizvodite svoju hranu. Zajedničke bašte povoljno deluju na kvalitet vazduha, smanjenje zagađenja i uticaj klimatskih promena, ozelenjavanje grada, osnaživanje ekonomske nezavisnosti građana, podsticanje lokalne ekonomije i poboljšanje kvaliteta života u gradovima.
Dobra vest za sve one koje sam ovom pričom zaintereovala i pokrenula na delovanje, je da na sreću Srbija ipak nije decenijama daleko od ove ideje. Srećom, ljudi iz organizacije „AMA – Centar za negu čoveka i prirode“ i „BFC – Beogradski festival cveća“ su prepoznali ovu divnu ideju i poželeli da ovako nešto organizuju u Beogradu i naravno čitavoj Srbiji. Oni formiraju „Baštalište“ i edukuju građane o značaju i dobrobiti zajedničkih bašta.
Uslovi za formiranje ovakvih bašta postoje, zainteresovani ljudi su sve brojniji, a na realizaciju se čeka dok gradske vlasti ne dozvole upotrebu neke od neiskorišćenih parcela, kakvih u našim gradovima ima mnogo.
Građani koji žive u stambenim zgradama i nemaju mogućnosti da u svojim vikendicama uzgajaju povrće i začine, obično su samovoljno zauzimali neiskorišćeno zemljište u svom okruženju ili dvorištu zgrada formirajući svoje mini baštice, bez mnogo buke i dozvola.
Međutim, pomenute organizacije poželele su da ovu ideju učine vidljivijom, da angažuju sve veći broj pojedinaca i naravno sve to u zakonskim okvirima.
Za sada postoji jedna baštenska zajednica koja se nalazi u Slancima, nadomak Beograda. Napravljena je po modelu zapadnoevropskih “community gardens”, a u duhu solidarnosti i deljenja. Oni uzgajaju organsko povrće za sopstvene potrebe na parceli od 18 ari.
Međutim, ne žele da se na ovome zaustave i žele da se ideja što vise proširi, a gradovi dozvole da se na neiskorišćenim parcelama formiraju ovakve bašte. Trenutno je u toku prikupljanje potpisa putem peticije koja bi ovo omogućila. Ukoliko želite da podržite “Baštalište” ne zaboravite da potpišete online peticiju kojom će se na teritoriji grada Beograda odrediti odgovarajuće zemljište za osnivanje baštenske zajednice. Beograd je samo prvi stepenik, a cilj je da se bašte prošire i omoguće u svim gradovima Srbije.
Razgovarali smo sa organizatorima Baštališta koji su nam iz prve ruke rekli zašto je važno da svi podržimo ovu inicijativu. Katarina Milenković iz uduženja Ama – Centar za negu čoveka i prirode, je odgovorila na pitanja koja pretpostavljam, sve nas interesuju.
1. Kakva je bila reakcija nadležnih organa i gradskih vlasti na vašu peticiju?
Udruženja građana „Ama – Centar za negu čoveka i prirode“ i „Beogradski festival cveća“ pokrenula su peticiju u kojoj se od grada Beograda traži da odredi odgovarajuće zemljište za osnivanje baštenske zajednice što pre, kao i da ovaj koncept bude prepoznat od strane svih relevantnih institucija i organizacija tokom planiranja grada.To ne košta grad ništa, a radi se o jačanju lokalne zajednice čime bi grad Beograd dobio novi sadržaj koji će zasigurno doprineti poboljšanju kvaliteta života u gradu. U međuvremenu, razgovarali smo sa predstavnicima opština Savski venac, Vračar i Palilula i na naše iznenađenje, oni nisu protiv. Šta više, pokazali su interesovanje za ovaj novi koncept kod nas, kao i spremnost da podrže naš zahtev. No, opštine nemaju nadležnost da ustupaju javno zemljište na korišćenje. Zbog toga planiramo da naš zahtev sa potpisima dostavimo gradonačelniku lično.
2. Da li bilo koja napuštena, neiskorišćena zemlja može postati kandidat za baštu?
Da bi neka površina bila pogodan kandidat za baštu, potrebno je da ispunjava određene uslove koje možemo podeliti u dve kategorije. Primarni uslovi su manje više teško promenljivi. Odnose se na kvalitet odn. čistotu zemljišta na njoj i položaj u odnosu na izvore aero i drugih zagađenja u okolini. Jednostavno, ne biste sigurno jeli povrće koje je gajeno tik uz ulicu punu smoga. Sekundarni uslovi su promenljivi. Odnose se na bezbednost zasada i uslove održavanja. Na primer, da li je parcela sigurna, ograđena, ima li vode i sl.
3. Da li nameravate da uključite i ostale gradove u Srbiji ili je inicijativa lokalnog tipa?
Apsolutno da! Kao građanska inicijativa „Baštalište“ ostvarili smo saradnju sa udruženjima u Nišu, Novom Sadu i Pirotu koja su zainteresovana za osnivanje baštenskih zajednica u svojim gradovima. U ovom slučaju, slučajnost je što sve kreće iz Beograda. Želimo da koncept baštenskih zajednica zaživi širom Srbije jer smatramo da to ne sme da bude kuriozitet prestonice. Koncept baštenskih zajednica se pokazao kao dobar alat za lokalni razvoj širom sveta. Osim što građani imaju direktan pristup hrani i smanjuju svoje izdatke za istu, oni provode svoje slobodno vreme na kvalitetan način u prirodnom okruženju. To ih relaksira i bolje povezuje čime lokalna zajednica direktno jača. Istraživanja u svetu pokazuju da gradske četvrti u kojima su osnovane baštenske zajednice beleže zanačajan pad kriminalnih aktivnosti. Osim toga, tu su i ekološke implikacije tj. direktan uticaj tako ozelenjenih gradova na smanjenje uticaja klimatskih promena.
4. Kako građani koji žele da učestvuju u ovom projektu i nauče nešto o baštovanstvu mogu da vam se pridruže?
Za početak, mogu da potpišu peticiju i pozovu svoje prijatelje da učine isto. Mogu da volontiraju u Baštalištu u Slancima i/ili donacijom podrže osnivanje fonda za implementaciju i razvoj baštenskih zajednica širom Srbije. A mogu i da okupe istomišljenike i krenu sami sa sadnjom na nekoj parceli. U tom slučaju, podržaćemo novu baštensku zajednicu kroz savetodavni rad, deleći sva do sada prikupljena i stečena znanja i kontakte sa njima. Važna je dobra volja i želja. Za sve ostalo, naćićemo način, sigurno.
5. Da li držite obuke za one koji bi želeli da uzgajaju zdravu, organsku hranu?
Da. Osim što naši članovi imaju besplatnu stručnu podršku, Baštalište periodično organizuje obuke o organskom baštovanstvu. Upravo je u toku poziv za polaznike obuke u maju: http://bastaliste.org/2014/04/28/obuka-organsko-bastovanstvo
fotografije: google.com; bastaliste.org; diehardbrain.blogspot.com
