Zahvaljuljući svojim jedinstvenim vizijama koje je pretočila u brojne kreativne ideje, Ana Vintur (Anna Wintour), se danas sa razlogom smatra jednom od napoštovanijih ikona modne industrije. Na mestu glavnog urednika Voga nalazi se od 1988. godine, a prošle godine proglašena je za umetničkog direktora kompanije Conde Nast, medijskog magnata sa sedištem u Njujorku koji ima ogroman broj čitalaca zbog svojih publikacija, među kojima su Vog, Veniti Fer, Njujorker, GQ. Njeno ime i autoritet načinile su od Voga pravu modnu imperiju koja sa razlogom nosi epitet modne Biblije.
Ana je rođena u Londonu i od malena je bila okružena izdavačima i uspešnim novinarima. Njen otac, Čarls Vintur bio je urednik londonskog dnevnog lista Ivning standard, a majka Elenor Bejker, ćerka profesora prava sa prestižnog Harvard univerziteta. Njeni roditelji su se rano razveli. Njena maćeha Odri Sloter, takođe je bila urednik i osnivač magazina Honey i Petticoat. Ana se školovala u elitnoj, privatnoj North London Collegiate školi za devojke, koju je sa 16 godina napustila. Od malena otac joj je govorio da treba da se bavi modom i sa 15 godina obezbedio mesto u čuvenom londonskom Biba butiku, a sledeće godine zaposlila se u Harodsu.
Karijeru modnog novinara započela je sedamdesetih godina kada je postavljena na mesto urednikovog asistenta, magazina Harper’s & Queen. Već tada je svojim kolegama rekla da želi da radi za prestižni Vog. Zahvaljuljući svojim dobrim vezama i oštrom oku, otkrila je manekenku Anabel Hodin i obezbedila mesta za inovativne foto seanse fotografa Helmut Njutna i Džim Lia, a potom i za mnoge druge. Ubrzo je zapažen njen rad u kojem kombinuje slike Renoara i Monea i go-go čizme. Međutim, zbog svađe sa svojom rivalkom Min Hog, napušta ovaj magazin i seli se u Njujork gde postaje dobra prijateljica sa američkom dizajnerkom Verom Vang.
Njen prvi posao u Velikoj jabuci je bio za američko izdanje magazina Harpers Bazar, gde je postavljena na mesto modnog urednika, ali posle samo devet meseci urednik Toni Mazola ju je otpustio ocenivši njen rad ”suviše Evropskim”. Nakon toga prihvata ponudu izdavača Boba Gučonea, koji je postavlja na mesto modnog urednika magazina Viva. To je bio prvi posao koji joj je omogućio da zaposli ličnog asistenta, od kada i kreće njena reputacija zahtevne i teške šefice. Zbog neprofitabilnosti, Gučone je bio primoran da ugasi ovaj magazin i Vintur se zapošljava u ženskom magazinu Savi gde na mesto modne urednice zamenjuje Elsu Klenč, a potom željna uspeha svoju karijeru nastavlja u magazinu Njujork.
Zahvaljuljući svom dobrom i cenjenom radu postavljena je na mesto kreativnog direktora američkog izdanja Voga, gde je često zbog drugačijih pogleda bila u sukobu sa tadašnjojm uredncom Grejs Mirabelom. Nakon tri godine ratovanja koji je trajao izmeđju Ane i Grejs, Ana je dobila mesto glavnog urednika britanskog izdanja Voga, zamenivši Beatriks Miler. Čim je stupila na tu poziciju počela je da radi na redizajnu magazina, učinivši ga pristupačnijim za sve starosne grupe. U jednom intervjuu za Dejli telegraf, Ana je rekla: “Imamo novu vrstu žene danas. Nju zanimaju biznis i novac. Ona nema više vremena za kupovinu. Ona želi da zna šta i zašto, gde i kako”. Zamenila je veliki broj zaposlenih i preuzela veću kontrolu nad magazinom što do tada nije bilo uobičajeno, čime je dobila nadimak Nuklearna Vintur. Posle samo 18 meseci provedenih u Britaniji, Conde Nast je vraća u Njujork kako bi preuredila još jedan časopis, ovaj put House & Garden.
Ona mu je, kao prvo, dala naziv “HG” i izbacila fotografije i tekstove vredne dva miliona dolara koji su već bili plaćeni. Fotografije prekrasno uređenih prostora zamenila je slikama kuća i stanova slavnih ličnosti, dodavši toliko mode da je postao poznat pod nazivom “House & Garment“. To je izazvalo bes kod čitalaca koji su odlučili da otkažu svoje pretplate i Conde Nast je bio primoran da refundira novac.
Ubrzo se Anina najveća želja ostvaruje i postaje glavna urednica američkog izdanja magazina Vog zamenivši na tom položaju Grejs Mirabelu, koja je na mestu glavne urednice bila 17 godina. Čelnici Conde Nasta postali su nezadovoljni Mirabelinim radom koji je bio usmeren više na životni stil nego na modu i bili su u strahu da će izgubiti borbu sa tada novoosnovanim američkim izdanjem magazina Elle.
Vintur je odlučila da promeni naslovnu stranu u korenu i umesto do tada uobičajenih koje su krasili krupni kadrovi lica manekenki, ona se odlučila da prikaže više tela i kadrove u studijima zameni sa onima fotografisanim u prirodi. Koristila je manje poznate modele i prva počela da kombinuje skupocenu odeću sa high street brendovima. Njeno prvo izdanje je bilo za novembarski broj 1988. godine. Naslovnu stranu je krasila tada 19-godišnja Mihaela Bersu, uslikana od strane Pitera Lindberga. Mihaela je nosila par izbledelih farmerki vrednih 50 dolara uparenih sa skupocenom jaknom Kristijana Lakroa vrednom 10,000 dolara. To je bilo prvo izdanje u istoriji Vog magazina, u kome je model na naslovnoj strani nosio džins. Vintur je odlučila da predstavi i tri nova izdanja magazina Vog.
Tako su ubrzo nastali Teen Vogue, Vogue Living, koji nažalost, nije bio dugog veka i Mens Vogue koji je u svom prvom izdanju imao čak 164 reklame, što je do tada najveći zabeleženi broj za neko prvo izdanje u Conde Nast industriji. U filmu The September Issue reditelja R.Džej Katlera, zabeležen je Anin rad na septembarkom broju iz 2007. godine i brojni sukobi sa kreativnom urednicom Grejs Kondigton. Septembarsko izdanje je ujedno i najveće, a u slučaju ovog (2007) na naslovnoj strani se našla Siena Miler, a broj strana je iznosio 820.
Pored Aninog karakterističnog oštrog boba sa dugim šiškama i velikih sunčanih naočara, Anu karakteriše njen perfekcionizam, oštar pa i pomalo grub karakter, samouverenost koja prelazi u aroganciju. Sa svim tim osobinama je povezana samodisciplina, rad i stalno usavršavanje. Svojim uticajem je uspela da ubedi i modnu kuću Kristijan Dior, da zaposle mladog dizajnera Džon Galijana, a takođe i izvan modnih krugova uspela je da ubedi Donalda Trampa, da obezbedi balsku salu u hotelu Plaza za reviju Mark Džejkobsa, a Bruks Braders da unajme dizajnera Tom Brauna.
Priča se da njena godišnja plata iznosi oko 2 miliona dolara, a takođe, Ana ima i brojne povlastice koje uključuju stalnog šofera, budžet od 200,000 dolara na odeću i uvek spreman Koko Šanel apartman u hotelu Ritz u Parizu tokom trajanja nedelje mode.
Lauren Vaisberger, bivša lična Anina asistentkinja, napisala je bestseler knjigu Đavo nosi Pradu, o modnoj urednici Mirandi Prisli za čiji lik se veruje da je upravo baziran na životu i delu Ane Vintur. Ova hit knjiga pretočena je i u čuveni film, a poznatu urednicu odigrala je Meril Strip. Na premijeru filma, Ana je došla obučena u Pradu.
Sredinom osamdesetih godina udala se za dečijeg psihologa Dejvida Šafera sa kojim ima dvoje dece, Čarlija i Katarinu, ali od njega se krajem devedesetih godina razvela.
Ana je i poznati filantrop i kurator Metropolitan Muzeja u Njujorku, za koji organizuje brojne svečanosti na kojima je do sada prikupila više od 50 miliona dolara za Costume Institute koji je i dobio ime po njoj i pun naziv glasi: Anna Wintour Costume Center. Prva dama SAD Mišel Obama odala je početkom maja priznanje legendi magazina Vog, Ani Vintur presekavši vrpcu na renoviraom centru za kostim u Metropoliten muzeju, vrednom 40 miliona dolara, koji je nazvan po čuvenoj urednici ovog ženskog magazina.
Mišel Obama je inaugurisala Ana Vintur centar za kostim na svečanosti u njujorškom muzeju posle koje je usledio sada beć tradicionalni Met gala bal kome su prisustvovale brojne ličnosti iz sveta šou biznisa i koji je ove godine protekao u crnoj i beloj i smelim, isečenim haljinama. Čuvena Met Gala održava se svake godine i označava početak otvaranja izložbe Costume Instituta.
Osim toga, Ana je pokrenula je i CFDA, Vogov fond, iz želje da podstakne i podrži mlade dizajnere u njihovim karijerama.
Kraljica Elizabeta II dodelila joj je titulu reda Britanskog carstva (OBE- Order of the British Empire).
