Dok užurbano korača po pisti pogled joj luta duž prostora niškog restorana Perla odmeravajući svaki detalj. U očima joj se ogleda strastvena želja da do 20h sve izgleda perfektno. Sa ogromnom predanošću posvećuje se svakoj od trinaest devojaka, koje je po sopstvenom nahođenju izabrala da budu modeli na njenoj prvoj samostalnoj reviji. Izlazi u susret njihovim željama, pomaže im da se obuku, doteraju kosu, pronađu odgovarajući par cipela.

U bekstejdžu, nekoliko trenutaka pre početka revije, vlada omamljujuće ushićenje, a ja primećujem da mlada kreatorka pokušava da obuzda suze radosnice. Vreme teče, modeli se smenjuju na pisti i uskoro se Ana Grčić u belom odelu poklanja publici i donosi Nišu, gradu koji ne pamti modnu reviju, dašak svežine. Aplauz je jak, Ana se sramežljivo osmehuje i suze radosnice ostavlja za neku buduću reviju.

„Moda je za mene bukvalno sve. Moda je za mene uživanje. Smatram da odelo ne čini čoveka, ali mnogo kazuje o njemu. Danas je problem što više ne postoje devojke kojima manjka samopouzdanja a to vodi modnim promašajima i prelasku granica dobrog ukusa”, poručuje Ana na početku našeg razgovora.

Na prvoj samostalnoj reviji Ana Grčić prikazala je svoju drugu kolekciju u kojoj preovladavaju duge, uske haljine pastelnih boja. Zanima me koju poruku kriju.

„Trudim se da moji modeli progovaraju jezikom ženstvenosti. Inspiriše me žensko telo i pre svega građa peščanog sata. Žao mi je što se danas forsira androgini izgled jer, po mom mišljenju, žena treba da ostane žena – seksepilna i elegantna. Takođe, mislim da haljina ima veću težinu od pantalona pa sam se do sada uglavnom opredeljivala za mukotrpniji posao. Moje haljine će se bez problema nositi i kroz pet godina jer su vanvremenske – nemaju na sebi nijedan detalj koji je trenutno aktuelan. Najjednostavnije rečeno, poruka moje druge kolekcije bi glasila: vratite se korenima ženstvenosti.”

Ne teži avangardnim i trodimenzionalnim kreacijama jer smatra da se scenska garderoba mora razlikovati od one koja je prilagođena stvarnom životu. „I u najobičnijoj haljini se može privući pažnja”, Anin je moto. „Od takvih haljina bolja je i zarada jer naše društvo nema razumevanja za previše ekscentričnosti”, dodaje ona.

Koliko je danas teško ostati jedinstven, pitam je, a ona odlučno odgovara da je jako teško. „Kopiranja ima mnogo, kloniranja takođe. Devojke prihvataju modne trendove koji im se serviraju bez mnogo razmišljanja i uobražavaju da su jedinstvene. Svako može da pronađe odgovarajuću garderobu za svoju građu, bitno je da ispita svoje telo i blago prikrije delove koji nisu najsjajniji a akcenat stavi na one koji su najlepši. Zato treba ulagati u vanvremenske komade garderobe jer sa njima nikada ne možete pogrešiti. Kada smo već kod jedinstvenosti, moram napomenuti da su moje haljine unikati – još uvek imam toliko ideja da nema potrebe da kreiram identične haljine.”

Anine modele nosile su devojke koje nisu profesionalne manekenke. Na taj način mlada dizajnerka naglasila je da su njene kreacije namenjene običnim devojkama, najrazličitijih tipova.

Mašta o svom ateljeu gde će raditi sa malim, ali odabranim timom saradnika. Za početak gradovi po Srbiji kao baza, a onda, zašto da ne, i prestonice mode – Pariz, Milano, Njujork i London. Zimu vidi u krznu i koži i već ima pregršt ideja za predstojeću kolekciju.

Share

• Tweet
• Pin It