drvna građa bez seče drveća
Mnogi se i danas dive eleganciji japanske tradicionalnalne arhitekture. Stil gradnje poznat kao sukiya-zukuri iziskivao je uz umešne zanatlije koji su se generacijama obučavale i velike količine drveta. Međutim sirovina nije bilo ni približno dovoljno za izgradnju domova za svakog plemića ili samuraja koji je to želeo. Do 15. veka zemlja se već suočila sa ozbiljnim nedostatkom sadnica, kao i zemlje na kojoj je uopšte bilo moguće saditi dodatno drveće. Tako su došli do mudrog rešenja da upotrebe znanje iz bonsai tehnike uzgoja u svoju korist. Možemo reći da je Japance nužda dovela do genijalnog, održivog rešenja koje danas znamo kao daisugi.
Daisugi je tehnika uzgoja dodatnih stabala od postojećih stabala koja na kraju izgledaju poput džinovskih bonsaija. Reč daisufi doslovno znači kedar sa platforme, a ovakav način uzgoja drveća rezultirao je drvetom koje podseća na otvorenu palmu sa više stabala koja iz nje izrastaju.
Ova starinska tehnika uzgoja drveća može sprečiti krčenje šuma i rezultirati savršeno okruglim i pravim drvetom poznatim kao taruki, koje se često koristi na krovovima japanskih čajdžinica. Ove čajdžinice su i danas vrlo zastupljene u Kjotou, gradu koji je i dalje poznat po svom tradicionalnom kulturnom nasleđu. Izdanci se pažljivo i nežno ručno orezuju na svake dve godine, ostavljajući samo gornje grane i omogućavajući im da rastu ravno. Berba traje 20 godina, a iz starog stabla može istovremeno da naraste do stotinu izdanaka.
