Zoran Ristanović je poljoprivrednik koji se proizvodnjom organskog voća i povrća bavi od dvehiljadite godine, od trenutka kada je odučio da život u gradu zameni životom na selu. Moto kojim se vodi je zdrava hrana = zdrava i srećna nacija. Ono po čemu je njegova organska farma specifična je jedinstven edukativni centar koji je usmeren na besplatnu edukaciju mladih ljudi koji žele da proizvode organsku hranu. Naime, Zoran svakog proleća deo svoje zemlje odvoji za tu namenu i preda u ruke 10 mladih dobrovoljaca volontera, a potom ih u periodu od proleća do jeseni obučava kako da uzgoje organsku hranu od semena. Tako će biti i ovog proleća, i ukoliko vam ideja da naučite jednu novu veštinu zvuči primamljivo, iskoristite priliku i prijavite se da u dobrom društvu na komadu zemlje nadomak Čačka naučite kako da proizvedete organsku hranu!
Na društvenim mrežama ste nedavno objavili oglas: „Svi koji žele da nauče i primene, a nemaju svoju zemlju, dobiće je besplatno na korišćenje gde mogu da primenjuju znanje i proizvode hranu za sopstvene potrebe. Sve što proizvedu je lično njihovo.“ Možete li da nam kažete šta vas je motivisalo da nesebično stavite na raspolaganje ne samo svoje znanje o organskoj poljoprivredi, već i zemlju i seme potpunim strancima?
Da, objavio sam i ne prvi put već svake godine takvu akciju pravim, a svake druge godine mediji primete. Moram priznati da je to po meni sasvim jedna obična i normalna stvar i jako me čudi da privlači toliku pažnju, ali smo mi zaboravili da smo ljudi da treba da se družimo, delimo znanja, razmenjujemo iskustva, unapređujemo ono što imamo i umemo, a što se tiče zemlje koja je netaknuta. Uslov je samo da se radi organskim principima, jer mnogo decenija je to čuvano i raznih „neprijatelja” hemije i svakakvih semena, a semena ne poklanjam već sam dao ideju da neko ko želi pomogne njima da donira da se kupe semena za njih kojih srećom i dalje kod nas mogu da se nabave.
Uslov je, kako ste u oglasu naveli, da ljudi koji vam se jave budu u starosnoj kategoriji između 18 i 25 godina. Budući da se u komentarima javilo nekoliko ljudi koji su tražili da podignete gornju granicu, da li ste promenili ovaj uslov za prijavu?
Pomerao ja granicu ili ne, stariji ljudi se ne javljaju, retko neko od tridesetak godina, ali baš retko, a pošto je preteško edukovati uopšte mlade ljude, dodatni napor je edukovati nekoga od 50 godina, jer ako do sada nije naučio verujte neće ni sada. Iskustvo mi je pokazalo da su oni samo znatiželjni i ništa više.
Pored već spomenutog uslova koji se tiče godina, možete li da uputite naše čitaoce malo više u to kako će obuka izgledati i koje su obaveze potencijalnih učesnika?
Obuka će trajati 3 dana ovde, a 3 dana na zemlji koja je za njih odvojena. Primenjivaće stečeno znanje i proizvoditi za sebe. Što više budu prisutni to je bolje po njih, meni zaista ne remeti, jer postoji plan i program. Obaveze prema meni nemaju nikakve materijalne, ni za edukaciju ni za zemlju, utrošak vode i slično, a ako budu hteli da nešto pomognu jer ako ih ne povuče samo od sebe da nešto pomognu onda verovatno nisu za tu priču, a čisto sumnjam da će im biti zanimljivo da 8 sati drže ruke u džepovima.
Koliko dugo obuka traje?
Od 15 aprila do 15 oktobra.
Kako ćete izvršiti proces selekcije ukoliko se prijavi više od očekivanog broja učesnika?
Jednostavno, svima sam naglasio da će probnih 7 dana biti i onda će se prepoznati ko je najozbiljniji i najodgovorniji.
Da li ste možda i dalje u kontaktu sa nekim od učesnika iz akcija prethodnih godina?
Svi koji su bili započeli su svoju proizvodnju, naravno sa svima sam u kontaktu.
Bavite se organskom poljoprivredom za koju od 2013. godine posedujete sertifikat. Šta je za vas u trenutku kada ste počinjali da se bavite organskom umesto konvencionalnom proizvodnjom bilo presudno za donošenje te odluke?
Nikada se nisam bavio konvencionalnom tj. drogiranom proizvodnjom, niti pomislio na to, već sam namenski u svojoj dvadeset petoj godini prešao iz grada u selo i zasnovao veliku porodicu sa idejom da živimo što zdravije i opuštenije. Priroda, zdravlje, zdrava hrana..
Uprkos činjenici da u našoj zemlji postoji zabrana uzgoja u komercijalne svrhe genetski modifikovanih organizama, genetski modifikovano seme sve češće pronalazi svoj put do zemlje. Kako se ovo odražava na kvalitet tla i na koji način se proizvođači organske hrane mogu zaštiti od kontaminacije?
Zaista je kako kažu stručnjaci svetski velika šteta za čovečanstvo postojanje GMO semena. Kod nas ih verovatno ima dosta, ali ljudi pored toga što imaju mašinu i zemlju smatram da treba da imaju i znanje i prođu ozbiljnu edukaciju na temu proizvodnje hrane, jer pola njih nije ni svesno šta seje i sa čim prska, a druga polovina to radi svesno, a za svoju decu ima posebne parcele gde tu hemiju ne koriste. Proizvodnja hrane je omogućena svakome. Svakome je dato na volju da proizvodi i prodaje hranu, a rezultat toga je poražavajući jer skoro da ne postoji zdrav čovek u Srbiji.. Hemija i ostale gluposti, izgleda da će nam naštetiti previše.. Ne verujem da grešim i zato apelujem na ljude da se probude na vreme!
Gde vi nabavljate semena koja koristite?
Ja imam sortnu listu svojih organskih semena i nje se pridržavam, a čuvam i semena, domaća i stara…
Ukoliko se neko i dalje premišlja oko toga da li da se upusti u uzgajanje hrane po principima organske poljoprivrede kako biste ih motivisali da se upuste u ovu avanturu, makar za sopstvene potrebe?
Iskreno, ako nemaju sami motiv, nema te sile koja ih može motivisati. Ovo je jedna posebna priča i filozofija životna koja može biti i za svoje potrebe ili za dobrobit i drugih ljudi.
