Earthship je poseban tip gradnje ekoloških objekata upotrebom prirodnih, otpadnih i recikliranih materijala. Sama reč earthship se doslovno na srpski jezik može prevesti „zemljobrod“. Oni su specifični po tome što se za izradu zidova koriste automobilske gume kao kalupi i ispunjavaju se zbijenom zemljom. Upotrebom isključivo prirodnih materijala iz okruženja i otpadnih materijala pri gradnji ovakvih kuća umanjuje se negativan uticaj na životnu sredinu.
Earthship objekti se dizajniraju da funkcionišu kao autonomni objekti koristeći konstrukciju kao termičku masu i prirodnu poprečnu ventilaciju za regulisanje unutrašnje temperature. Oni su uglavnom vanmrežni objekti, tj nisu priključeni na elektrodistributivne i javne komunalne mreže.
Ovi objekti se zidaju tako da iskorišćavaju lokalne resurse, a posebno solarnu energiju. Na primer, zid okrenut ka Suncu je ceo zastakljen čime se obezbeđuje prirodno osvetljenje i toplotna energija za zagrevanje. Unutrašnji prostor oko ovog zida se najčešće koristi kao staklenik u kome se uzgajaju razne biljne kulture. Earthship objekti se najčešće grade u obliku potkovice kako bi se maksimalno iskoristile dobrobiti prirodnog osvetljenja i osunčanosti tokom zimskih meseci. Debeli spoljašnji zidovi su odlična termička masa koja prirodno reguliše unutrašnju temperaturu za vreme toplih i hladnih dana.
Tvorac earthship-a i čovek koji je 1970. godine izradio prvi je Majkl Rejnolds. On je kasnije osnovao kompaniju Earthship Biotecture koja je specijalizovana za projektovanje i izgradnju ovih objekata. Rejnoldsovi objekti se oslanjaju na 3 principa. Prvo, treba da zadovoljavaju principe održive arhitekture i da budu izgrađene od materijala koji se mogu pronaći svuda na planeti ili od recikliranih materijala. Drugo, oslanjaju se na prirodne izvore energije, nezavisni su od komunalnih mreža i treba da budu otporni na prirodne katastrofe. I poslednje, treba da budu ekonomski prihvatljivi i laki za gradnju običnom čoveku koji nema iskustva u zidanju.
Za gradnju većine earthship-a se koriste automobilske gume napunjene zbijenom zemljom, ali se mogu koristiti i drugi materijali sa potencijalom za termičku masu, kao što su beton, čerpić, vreće napunjene zemljom ili kamenom. Ipak, deponije su pune automobilskih guma, pa se one lako i jeftino mogu nabaviti, a sam metod gradnje je jednostavan za svakog, bez obzira na iskustvo u gradnji, ali je fizički zahtevan posao. Guma se prvo napuni zemljom (koristi se zemlja koja se već nalazi na placu), a zatim se čekićem ili maljem udara i sabija. Ovako napunjena guma može biti teška i do 130 kilograma. Dodatne prednosti guma ispunjenih zemljom jesu velika nosivost i otpornost na vatru.
Earthship objekti se dizajniraju tako da prikupljaju i skladište energiju iz radnih izvora. Električna energija se uglavnom dobija od Sunca i vetra. Fotonaponski paneli i vetrenjače se postavljaju na objekat ili u njegovoj blizini i generišu energiju koja se skladišti u različitim baterijama. Prostor u koji se smeštaju baterije je namenski izgrađena soba smeštena na krovu. U idealnim uslovima, ova električna energija se ne upotrebljava za grejanje i hlađenje.
Unutrašnja klima u earthship-u se stabilizuje korišćenjem prirodnih fenomena. Uglavnom, ovi objekti se dizajniraju tako da maksimalno koriste svojstva termičke mase i pasivno – solarnog zagrevanja i hlađenja. Tu su i veliki prozori sa integrisanim zastorima, Trombovi zidovi, krovni svetlarnici i druge tehnologije.
Noseći zidovi od guma punjeni zemljom imaju dve funkcije. Prvo, oni drže krov, a drugo daju termičku masu koja upija toplotu tokom dana, a noću je ispušta održavajući unutrašnju temperaturu relativno stabilnom i prijatnom tokom celog dana.
Pored termičke mase, neki earthship objekti se ukopavaju u zemlju, a njihova prednost je velika. Zemlja koja okružuje objekat pruža dodatnu termičku masu, a ako je on ukopan dovoljno duboko, omogućava iskorišćenje zemljine konstantne temperature.
Kako bi Sunce zagrevalo masu earthshipa, solarno orijentisan zid se naginje pod određenim uglom. Ovo osigurava maksimalnu izloženost sunčevim zracima tokom zime, kada su oni i najpotrebniji, a manju izloženost tokom leta kada se toplota izbegava.
Svež vazduh dolazi prirodnim sistemom ventilacije. Na gornjim delovima staklenika nalazi se deo koji se po potrebi može otvoriti, a ustajali vazduh izlazi kroz krovne svetlarnike koji se takođe mogu otvarati.
Zidovi koji nisu noseći se mogu zidati od raznih materijala, a praktikuju se staklene i plastične flaše, limenke i drugi zanimljivi materijali u kombinaciji sa betonom. Graditelji ovde mogu biti veoma kreativni i formirate zanimljive oblike od raznobojnih flaša.
Earthship je objekat koji sam sebe greje i hladi, prečišćava svoju vodu i ponovo je koristi. Ovi objekti uživaju u svim vremenskim uslovima. Kada je napolju kišovito oni prikupljaju vodu, kada je vetrovito oni generišu besplatnu energiju, a kada je toplo i sunčano, oni prikupljaju besplatnu električnu i toplotnu energiju.
Objekti građeni ovom metodom se mogu videti u gotovo svakoj američkoj državi, Kanadi, a sve ih je više i u evropskim zemljama.
Prva kuća u Srbiji izgrađena earthship metodom
Primer prelepe earthship kuće se može videti i kod nas i to u selu Brusnica, na 3 kilometra udaljenosti od Gornjeg Milanovca.
Vlasnici ove kuće su dvoje umetnika, Bojan Jovanović i Smilja Ignjatović. Značajan deo njihovog rada je zasnovan na ponovnoj upotrebi materijala i reciklaži. U tom smislu, earthship metod gradnje je za njih bio otkrovenje i od trenutka kada su ga otkrili, nije bilo dileme kako će izgledati njihova buduća kuća.
Kuća je nastala kao proizvod dvogodišnjeg proučavanja svih dostupnih metoda alternativnog graditeljstva sa posebnim akcentom na earthship.
Plac su zakupili 2011. godine, a već u decembru iste godine počeli da sakupljaju odbačene materijale, staklene flaše, gume, prozore, vrata… U junu 2012. godine su počeli da grade kuću, a očekuju da će je kompletno dovršiti do jeseni ove godine, kada će biti useljiva.
Ceo projekat, od crteža do izvođenja je delo Bojana i Smilje. Kako je dodatni par ruku tokom gradnje i više nego dobrodošao, njihovi prijatelji i brojni volonteri sa svih strana sveta su im pomagali. Do sada je u pomoć priteklo oko 20 ljudi iz Nemačke, Engleske, Poljske, Hrvatske, Danske i Amerike, koji su došli do njih putem mreže organizacija – WWOOF i organizacije koja pomaže volonterima da pronađu i rade na gradnji earthship-a u Evropi – EEBU.
Za gradnju su, osim guma, koristili staklene flaše, limenke, zemljani malter, slamu, drvo, beton, cigle, ali cigle nisu kupovali već su se potrudili da pronađu stare koje su ponovo iskoristili. Bilo im je potrebno oko 300 automobilskih guma koje su dopremili iz Beograda. U Beogradu se gume na deponijama mogu nabaviti besplatno, za razliku od šumadijskog kraja gde postoje fabrike za reciklažu guma, pa bi u tom slučaju morali da ih kupuju.
Za izgradnju zida od guma dugačkog 25 metara i visokog 2 metra bilo je potrebno mesec dana i puno napornog fizičkog rada.
Bojan i Smilja još uvek ne žive u ovoj kući jer ona nema neophodni staklenik koji služi za regulisanje temperature, a i enterijer još uvek nije sasvim završen. I pored toga, unutrašnja temperatura je, zahvaljujući ukopanosti i termičkoj masi zida od guma, izvanredno izbalansirana u ekstremnim spoljašnjim uslovima. Izgradnja staklenika se planira za ovu godinu, a staklo će biti ponovo iskorišćeno.
Ova zanimljiva earthship kuća ima zeleni krov i kompostni toalet, tj wc šolju bez vodokotlića, a to znači i bez septičke jame. Sva otpadna voda iz kuće se reciklira.
Bojan i Smilja su osnovali i nevladinu organizaciju sa ciljem i željom da realizuju projekte iz oblasti edukacije o održivoj gradnji. Pored toga, bave se i permakulturom koju takođe promovišu i za koju su već organizovali dva PDC sertifikovana kursa za oko 50 polaznika, koliko ih je prošlo kroz ove kurseve.
Njihov cilj je da budu potpuno samoodrživi i nezavisni od komunalnih i elektro mreža, da sami uzgajaju svoju hranu i životinje.
Earthship kuća u francuskoj
U francuskoj pokrajini Bretanji izgrađena je kuća koja je odličan primer kreativne upotrebe automobilskih guma za gradnju. Kuća je smeštena na placu površine 1.5 hektara, okružena je hrastovima koji stvaraju savršen ambijent za opuštanje i organskom baštom gde se uzgaja hrana.
Za gradnju zidova upotrebljeno je oko 1.000 automobilskih guma i 150 tona zemlje. Kao rezultat su nastali zidovi koji zadržavaju toplotu zimi, a leti održavaju unutrašnji prostor hladnim.
Kuća se lako zagreva zahvaljujući termičkoj masi i sunčevoj energiji. Tome pomaže i južno orijentisan dvostruko zastakljen staklenik, koji omogućava i visok stepen osunčanosti.
Kuća poseduje sistem od 14 fotonaponskih panela nominalne snage 2.3kW, a ovaj sistem na godišnjem nivou proizvede više električne energije nego što ukućani troše, pa se višak prodaje elektrodistributivnoj mreži.
Na krovu je smešten solarni sistem za zagrevanje potrošne vode koji se sastoji od dugačkih crnih creva kroz koje protiče voda. Creva su prekrivena staklenim pločicama, vodu zagrevaju sunčevi zraci i tako zagrejana voda se skladišti u velikom bojleru i ukućanima je uvek dostupna.
Ova kuća nije u potpunosti bez kontakta sa mrežom. Naime, u njoj se nalazi dvojni sistem za snabdevanje vodom. Na vodovodnu mrežu su povezane slavine za pijaću vodu u kuhinji i kupatilu. Sva ostala voda koja se koristi je filtrirana kišnica, koja se sakuplja u dva velika rezervoara kapaciteta 10.000 litara. Ako je potrebno, ceo sistem se vrlo lako može povezati samo na vodovodnu mrežu, što može biti korisno u slučaju čišćenja cisterni ili dugih sušnih perioda.
