Ksenija Celner je sopran, arheolog i kreativac, ona proizvodi prirodne i ručno rađene SenMi sapune. Ukoliko koristite prirodnu kozmetiku, a interesujete se za kvalitetne handmade proizvođače, na ove sapune ste naišli sigurno, barem virtuelno. Ako niste, tu smo da vam otkrijemo nešto novo i upoznamo vas kroz predstojeći intervju sa mladom, talentovanom i ambicioznom umetnicom koja sebe nesebično ulaže u svaki svoj hobi i aktivnost kojom se bavi
Tvoj put, interesovanja i hobiji su vrlo interesantna tema za razgovor. Završavaš studije solo pevanja na Muzičkom konzervatorijumu u Utrehtu u klasi primadone Šarlote Marhijono, nedavno si radila na predstavi u kojoj si učestvovala i kao pevač ali i organizator, a imaš i vrlo lep i kreativan hobi, praviš predivne SenMi sapune, po kojima te mnogi od naših čitalaca verovatno prepoznaju. Kako usklađuješ svoje vrlo zanimljive hobije, kažem hobije budući da si po profesiji arheolog?
Možda zvuči otrcano, ali sve je stvar dobre organizacije i jasnog postavljanja prioriteta i ciljeva. U životu možeš imati šta god poželiš, ali ne možeš imati sve što želiš, a to je ono što ljudi najčešće previđaju. Hteli bi sve i odmah, po mogućstvu uz ulaganje minimalnog truda da im se povrati maksimalni užitak. Dok sam bila u srednjoj školi, zainteresovala sam se za arheologiju i društvene nauke generalno, pa je tako bio logičan sled događaja da upišem i studije arheologije na Filozofskom fakultetu. Uporedo sa studijama, radila sam na dosta terena i završavala srednju muzičku školu, ali sam shvatila da ukoliko zaista želim da napredujem na polju muzike, moram da se posvetim tome maksimalno, sistematično i veoma ozbiljno. Muzičko obrazovanje i uopšteno muzička scena u Srbiji i šire na Balkanu, veoma je depresivna, retrogradna i uštogljena. Mene je interesovala muzika za koju većina od domaćih izvikanih imena nikada nije ni čulo, a kamoli da su o baroku nešto i znali, zato sam rano shvatila da moram da odem. Postepeno sam smanjivala poslovne obaveze i svaki zarađeni dinar trošila na nabavku nota i diskova. Dok su moje drugarice kupovale cipele, izlazile po klubovima i išle na more, ja sam skoro deset godina ulagala u literaturu, časove i master klase. Kada sam napokon otišla 2010. godine, ljudima se činilo kao da se to dogodilo preko noći, pa su me sve pitali – kako si ti to uspela? Kao da je meni nešto posebno palo sa neba što njima nije. Slična priča je bila i sa sapunima. Bez obzira na podsmeh okoline, istrajala sam, jer iskreno verujem da to što radim ima smisla. Kada bismo svi mi dodali komadić lepote ovom svetu, imali bismo mnogo srećnije i ispunjenije živote. Na kraju krajeva, bitna je odlična organizacija. Potrebno je iseckati dane na posao, školu, vežbe, vreme za odmor i lično usavršavanje, društveni život… Uvek imam u vidu koji su moji dugoročni ciljevi i želje, pa na osnovu toga kako da vreme iseckam na manje jedinice da bih postigla sve, a da ne poludim. Nekada mi uspe, nekada ne, ali i u tom slučaju redovno revidiram šta je urađeno, gde je zaškripelo, šta je moglo bolje i efikasnije da se završi, koje su mogućnosti ubuduće itd.
Spomenula sam delimično tvoja interesovanja i hobije i stekla sam utisak da te mnogo više kreativno inspirišu prošla vremena nego savremeno društvo, imajući to u vidu, kako jedna romantična duša koja uživa u baroknoj muzici, istorijskim romanima, arheologiji pronalazi svoje mesto u današnjem haotičnom, modernom društvu?
Danas ljudi mnogo žure, a kukaju kako nikada nemaju vremena. Mnogo se žale, umesto da budu zahvalni. Bez obzira na sve što se u svetu dešava, nikada nije bilo bolje vreme za život od današnjice. Kada bismo se samo malo osvrnuli unazad, shvatili bismo koliko smo privilegovani što živimo baš u ovom vremenu. Što je nauka napredna, što žene imaju pravo glasa, što svako može da ide u školu i postane pismen, što imamo pristup čistoj vodi i grejanju, prijateljima koji su daleko, pa i knjigama i znanju koje se vekovima taložilo. Sada nam je toliko toga dostupno samo na dva klika i ja mislim da je to sjajno. Ali bez obzira na to u kojem vremenu živimo, ljude su oduvek podsticale iste težnje, imali su iste muke, nedoumice, isto su voleli, tako da se svaka tema uslovno rečeno iz prošlosti, može vrlo lako aktuelizovati. Šta više, mislim da je to i neophodno činiti. Postavljati predstave i opere u savremenim produkcijama, tumačiti literaturu preko savremenih medija, graditi inspirisani neimarskim dostignućima predaka, i uopšte, stalno pronalaziti nove načine da učimo iz prošlosti kako bismo oplemenili sadašnjost i unapredili budućnost.
Nedavno si na svom blogu napisala vrlo zanimljiv tekst o predrasudima koje ljudi sa ovih prostora imaju kada čuju da živiš i radiš u Holandiji. Zaista sam se lepo nasmejala ali i iznenadila nekim stavkama. Da li je taj proces reverzibilan, tj. da li si primetila da ljudi u Holandiji imaju sličnih predrasuda po pitanju ljudi sa ovih prostora, ili jednostavno nisu dovoljno upućeni ni zainteresovani?
Naravno, imaju i oni nekih suludih ideja, ali manje jer su vrlo okrenuti sebi. Kako na individualnom, tako i na sveopštem nacionalnom nivou. Oni su jednostavno naučeni da gledaju svoja posla. Pozitivna crta kod njih jeste da ne osuđuju ništa na prvu loptu i skoro nikada ne misle da znaju nešto bolje jer su načuli od stričeve tetke. Otvoreni su za nova saznanja o svetu van Holandije, ali ponekad isuviše pretpostavljaju da je i na ostalim mestima kao i ovde, da ljudi svuda u Evropi žive kao i ovde. Teško im je dokučiti da je negde tako blizu moguće da prosečna plata bude deset puta manja nego u Holandiji. Nije im jasno kako banke mogu da bankrotiraju, da se penzioni fondovi pronevere, da se mora putovati sa vizama… Na takve priče uglavnom reaguju sa nevericom, ne shvatajući koliko su to ozbiljni problemi i koliko mogu zalaziti u svaku poru svakodnevice jednog društva.
Poznato je da država Srbija nema dobar plan niti sistem motivacije i podsticaja mladih, talentovanih ljudi da ostanu u zemlji i preduzmu nešto i unaprede ovo društvo. Da li misliš da mladi ovde nemaju puno prilika da napreduju i da je sistem vrlo zatvoren za prepoznavanje talentovanih te da je nedovoljno prilika i pružanja šanse da se dokažu i pokažu?
Mislim da sve to zavisi od struke, tj. od industrije u kojoj se nalazite. Ne volim da generalizujem jer mislim da nije sve u Srbiji tako loše kao što mi težimo da mislimo. Mislim da je problem u zastarelim zakonima koji koče privredni i kulturni poredak. Evo npr. smatram da novca u kulturnom sektoru ima sasvim dovoljno, ali je katastrofalno raspoređen. Najviše se odvaja za plate, a ne za projekte. Stalno se rotiraju jedni te isti ljudi po odlučujućim funkcijama, bez obzira na trenutnu političku garnituru i onda dolazite u situaciju da se ništa ne menja. Šira publika nema priliku da vidi ništa novo, jer određenim čelnicima to nije u sopstvenom interesu. I onda se ljudi vrlo brzo umore, kada im stalno nudite jedno te isto. Kada je opera u pitanju, čak i decenijama, što je potpuno jezivo. Sa druge strane, obrazovanje u Srbiji je i dalje vrlo jeftino, pogotovo kada su u pitanju humanističke nauke i umetnost, jer za to nisu potrebna tolika sredstva kao za opremanje modernih laboratorija i istraživačkih centara. U prirodnim naukama, kaskamo za svetom, što je velika šteta jer imamo talentovanih kadrova.
Imala si prilike da sarađuješ sa interesantnim ljudima koji su veoma poznati i priznati u svojoj struci. Kako su te ova iskustva obogatila, šta bi izdvojila kao najdragocenije iskustvo u tvojoj karijeri do sada, i šta je po tvom mišljenju najznačajnije za proces sazrevanja svakog mladog pevača i umetnika?
Kako biste stalno napredovali, mislim da je veoma bitno biti znatiželjan i skroman. Ljudi koji su zaista uspešni u oblasti kojom se bave, bezmalo uvek imaju široko obrazovanje, zainteresovani su za svet oko sebe i to je veoma bitno. Shvatiti da postoji život van uske struke. Ako se fokusirate samo na isntrument, nikada nećete zaista postati umetnik. Jednostavno, taj prostor je veoma skučen i ograničavajuć. Ljudi koji su zaista vrhunski profesionalci, veoma su skromni i voljni da podele stečeno znanje. Zahvalni su na svemu što su postigli, ali shvataju da se svet ne završava posle njih i da treba ulagati u nove generacije. Lišeni su egomanije. Za mene je do sada najznačajnije bilo to što sam ovde u Utrehtu imala priliku da kontinuirano radim sa ženom koja je zaista imala veliku svetsku karijeru. To iskustvo koje zaradite na sceni je dragocenije od svega što se trudite da naučite vredno vežbajući u učionici i vrlo se razlikuje od iskustva ljudi koji su gradili karijeru na koncertnom ili kamernom repertoaru. Mene prvenstveno zanima opera, tako da sam veoma zahvalana što skoro pet godina radim sa pravom primadonom.
O procesu proizvodnje, načinu pripreme, kombinovanju sastojaka i inspiraciji za handmade sapune koje proizvodiš često pišeš na svom blogu. Moram da te pitam kako si došla na ideju da sama počneš sa proizvodnjom sapuna i koliko je pripreme i istraživanja bilo potrebno pre nego što je nastao tvoj prvi sapun, ili barem prvi sapun kojim si bila zadovoljna?
Kako to obično biva sa najboljim stvarima u životu, odigralo se skoro slučajno. Ili se ta slučajnost desi kada priprema sretne priliku. Već sam koristila prirodnu kozmetiku i stalno se interesovala za sastojke, kada sam prilikom jednog dužeg boravka u SAD naišla na nekoliko stranih blogova sapundžija-hobista. Bila sam oduševljena, i pomislila kako bih i ja to rado probala da pravim. Od tog trenutka do mog prvog sapuna, prošlo je bezmalo godinu dana. Stotine sati čitanja, istraživanja i mukom prikupljanja para za prve materijale. Od tog prvog sapuna prošlo je pet godina, i do sada mi se nikada nije desilo da nešto ne uspe. Mislim da je to jednostavno nemoguće ako znate šta radite, a sa skupim materijalima ne mogu da priuštim da nešto ne uspe. Neprestano istražujem osobine baznih ulja i drugih sastojaka, i prepravljam recepte i po nekoliko puta dok ne budem konačno zadovoljna i upotrebim neki novi recept u spravljanju sapuna. I dan-danas, stalno se trudim da naučim nešto novo, a iz svake dobre ideje rodi se još tri, pa tako i imam svašta da predstavim na blogu.
Kakva je bila reakcija okoline i da li si naišla na odgovarajuću podršku kada je u pitanju rad na ovom hobiju? Poznato je da pre par godina kada si počela sa proizvodnjom, u Srbiji nije bilo blogova i sajtova na srpskom jeziku koji bi ti pomogli i olakšali istraživanje. Da li imaš u planu da organizuješ neke škole ili radionice, budući da sada već imaš dosta znanja i iskustva?
Uglavnom sam nailazila na podsmeh. Ljudima nije bilo jasno zašto bih ja gubila vreme na tako nešto, kad mogu sapune da kupim u prodavnici. Smešno im je bilo što se ja time zamajavam, kad bih umesto toga mogla nešto ozbiljnije da radim. Ili pak, da ništa ne radim, da blejim i izlazim u provod umesto što kuvam sapune i smišljam postove. Jedino me je moja prijateljica i u to vreme cimerka Milica, bodrila i pomagala. Uvek sam verovala da će moji sapuni naći pravu publiku, a ona mi je bila prvi fan. I stvarno je bilo tako, ljudi su počeli da se intresuju i pišu mi, pitaju za savete. Svakome ko je iskreno bio zainteresovan, uvek sam pomagala i bodrila, dok se trudim da ljude koji žele sve na gotovo, usmerim na neko drugo mesto.
Koliko je komplikovano doći do zaista kvalitetnih sastojaka i koliko je bilo eksperimentisanja sa sastojcima pre nego što si došla do dobitne formule?
Veoma je teško. Svi se nekako snalazimo, naručujemo preko rodbine i poznanika. Evo ja npr. direktno sve naručujem od uglednih proizvođača i distributera i uredno plaćam visoku poštarinu i porez. Prvu turu sam čak dovukla u koferu iz SAD. Zato i ne mogu da priuštim da mi nešto ne uspe. Inače nemam jedan recept, jer bih time obesmislila ovaj hobi. Volim da spravljam nove recepture i kombinujem sastojke, da uvek pružim nešto novo i zanimljivo. Ne valja ni sve đuture smutiti, najvažnije je znati izbalansirati sastojke, a opet ostati dosledan svojim vrednostima i kreativnoj viziji.
Danas mnogi zloupotrebljavaju kovanicu handmade, baš kao i odrednicu da je nešto organic, prirodno i slično. Kako savetuješ naše čitaoce da razlikuju zaista kvalitetne proizvode od onih koji pomenute etikete imaju zbog marketinških razloga?
Trudim se da na blogu pišem i postove edukativno-informativnog karaktera. Često se dešava da mi ljudi i pišu i pitaju me čije bih sapune preporučila. Ne volim da komentarišem druge proizvođače, jer jednostavno smatram da njihov rad govori sam o sebi, a integritet je nešto što se ne može kupiti. Poslednjih par godina pojavilo se dosta sapundžija, o čijem radu čini mi se, ne vredi uopšte ni govoriti. Sigurno nikome neću reći kupi ovo ili nemoj ono, ali jedna činjenica svakako stoji – dobićete ono što ste platili. Znači, ako se sapun prodaje za 200 rsd, očekujte proizvod koji upravo toliko i vredi i tako i izgleda. Kvalitetni, raznovrsni i sveži sastojci koštaju dosta, a to nije investicija koju je svako spreman da podnese. Takođe, pakovanje, dizajn, prezentacija isto iziskuju dosta ulaganja kako vremena tako i novca. Mislim da o nečijoj iskrenosti i posvećenosti dosta govori i to kako se izražavaju o drugima i uopšteno o zanatu. Čim primetim da neko otvoreno veliča ili pak pljuje nekog drugog, odmah posumnjam u njegove namere. Ljudi koji su iskreni, autentični i znaju nešto, nemaju potrebu da se dokazuju na tuđi račun, i rado prepoznaju tuđe kvalitete i postignuća. Ima dosta ljudi koji smatraju da će ovim hobijem doći do brze zarade podvaljujući javnosti proizvode sumnjivog kvaliteta, i pridajući im diskutabilne odlike. Smatram da se protiv ovakvog trenda treba boriti znanjem i kulturom, te se stoga trudim da imam takav nastup i kada sama pišem o sapunima.
Ljudi čini mi se često nisu dovoljno informisani o sastojcima koji se nalaze u sapunima i kupkama koje kupuju u samoposlugama. Da li i privatno koristiš prirodnu kozmetiku, i šta bi izdvojila kao osnovni benefit i prednost prirodne kozmetike u odnosu na onu konvencionalno proizvedenu?
Koristim svoje proizvode najviše, ali volim uvek da kupim nešto i od drugih hobista i na taj način odam priznanje njihovom trudu i umeću. Smatram da je to veoma bitno. Pratim i trendove u industriji i volim da isprobavam nove stvari kako bih ostala u toku dešavanja. I prirodna kozmetika može biti proizvedena u velikim količinama u komercijalne svrhe. Bitno je da znate da propisno vrednujete svaki proizvod. Naravno da neće koštati isto jedan sapun koji se proizvede u fabričkim uslovima kapaciteta od po 500 kg po turi i sapun koji prave mali nezavisni proizvođači u turama od po 10 – 20 komada. Hobisti imaju više mogućnosti za eksperimentisanje sa širim dijapazonom sastojaka i mogu čak napraviti sapun baš po vašoj meri. To je ujedno i čar ovog hobija, što predstavlja dostižni luksuz za svakog pojedinca. Meni lično bitan je i aspekt očuvanja životne sredine i ostavljanja što manjeg karbonskog traga svakog od nas. Jedan od načina je i da smanjimo ili u potpunosti izbacimo uoptrebu proizvoda u plastičnim ambalažama i proizvoda koji su derivati nafte kao što je npr. parfin koji se nalazi u skoro svakoj komercijalno proizvedenoj kremi. Ne bih nikome nametala svoj izbor i nazore, ali zato smatram da je važno imati široku ponudu, a da je na nama da edukujemo potrošače, pa će na kraju svako moći da odabere nešto po svojoj meri.
Mirisna ili esencijalna ulja, šta bi bio tvoj izbor i šta najčešće koristiš? Koliko se interesuješ za aromaterapiju?
Aromaterapija me veoma zanima i ozbiljno je shvatam. Esencije biljaka imaju snažno dejsto na žive organizme i to je nešto sa čime se ne treba igrati. Ređe pravim proizvode sa eteričnim uljima, jer je zaista teško objasniti ljudima da nije sve za svakoga, ali rado se odazivam zahtevima za porudžbine po meri. Temeljna i formalna edukacija iz oblasti aromaterapije mi je svakako na spisku želja, a za sada se kontinuirano informišem putem stručne literature. Ovde postoji i šire etičko pitanje, jer je dosta biljnih vrsta ugroženo preteranom eksploatacijom. Ne želim da pridodajem uništavanju određenih biljaka samo da bih mogla da stavim etiketu na sapun.
Na koji način kombinuješ sastojke i mirisne note? Primetila sam da često kombinuješ više različitih mirisnih nota, a uživo sam se uverila da je rezultat očaravajući. Kada praviš novu seriju da li imaš već razrađen plan i testirano kako koji mirisi idu zajedno ili voliš da se prepustiš inspiraciji i na licu mesta mućkaš sastojke?
Formulaciju nikada ne prepuštam slučaju i trudim se da uvek radim u kontrolisanim i isprobanim uslovima. Ponekad smislim dizajn prvo, pa se bacim u potragu za odgovarajućim mirisnim uljem. Ponekad smislim prvo recepturu, pa dizajn. Nekada se desi da stvari ne krenu 100% po planu kada počnem da topim ulja i dodajem boje, ali odstupanja su uglavnom minimalna od celokupne ideje. Pratim i trendove u kozmetologiji, al i dizajnu, svetu parfema, prirodi i gastronomiji. Uglavnom isplaniram oko šest meseci unapred koje ću sapune praviti, ali se nekada desi da napravim nešto i mimo plana ukoliko imam dovoljno sastojaka na raspolaganju. Mirise kombinujem uglavnom po sopstvenom nahođenju i to je mislim, pored prepoznatljivog dizajna, jedna od glavnih odlika SenMi sapuna. Volim da isporbavam različite tehnike, ali i da publici predstavim uvek ono što odgovara načinu na koji ja vidim SenMi kao brend.
Da li si razmišljala da proširiš asortiman proizvoda i proizvodiš veće serije budući da je interesovanje za sapune zaista veliko i znam da su svaki put kada najaviš svoj dolazak u Srbiju sve zalihe rasprodate?
Za mene je veoma teško i ovako da organizujem neku širu distribuciju, iako za to postoji interesovanje. Nemam dovoljno ni uslova ovde za veću proizvodnju, a mislim da bih time izgubila i jedan deo publike koja ceni tu intimnost i pažnju koju pridajem svakom proizvodu pojedinačno. To bi nestalo ako bih se orijentisala na veće ture. Meni profit nije zvezda vodilja, već se uvek trudim na svoj način da svakom omogućim da uživa u nečemu posebnom. Volela bih jedino kada bih mogla da organizujem češće dolaske, ali za sada je to nemoguće.
Kakvo je tvoje iskustvo sa izlaganjem na handmade sajmovima, da li si izlagala u Holandiji? Šta bi predložila mladim preduzetnicima i kreativcima koji žele da na pravi način predstave svoje rukotvorine?
Učestvovala sam na nekoliko malih, prijateljskih marketa i to veoma volim, jer se uvek skupe ljudi koji su veoma posvećeni i uživaju u tome što rade. Svaki ozbiljan market je veliki poduhvat. Prvo morate razumeti koji sve troškovi u to ulaze, od benzina, celodnevnog parkinga, zajma tezge, nabavke odgovarajućih rekvizita, promo materiala (vizit karte, katalozi, baneri, odeća…), dovoljno inventara koji ćete poneti (dovoljno materijala i vremena da se sve na vreme pripremi), organizovana promocija po društvenim mrežama… To je zaista dosta posla. Preporučila bih ljudima da prvo istraže tržište i procene da li će kupci imati dovoljno interesovanja za njihove proizvode na određenom mestu u određeno vreme. Tako ćete preduprediti razočarenja i ustanoviti neke realne ciljeve. Evo na primer, prilično je nerealno prodavati vunene džempere tokom leta. Mislim da je isto veoma dobro krenuti lokalno, gde imate određenu mrežu i izgrađeno prisustvo i publiku. I na kraju, nikada nemojte pristati da izlažete na događaju koji od recimo dvadesetak izlagača, ima petoro sa sličnim proizvodima. Pre prijave se raspitajte kakva su kuratorska pravila. Ljudima koji prave uspešne događaje, stalo je da imaju raznoliku ponudu, ali i da izlagačima učine boravak prijatnim i profitabilnim.
I za kraj, jedno praktično pitanje. Da li prirodni sapuni imaju određeni rok trajanja ili ne?
Uopšteno, sapuni ne mogu propasti i vremenom neke vrste sapuna postaju sve bolje. Ukoliko se čuvaju u optimalnim uslovima, dakle daleko od izvora vlage, direktne svetlosti i toplote, bez problema mogu stajati i nekoliko godina. Može se desiti da izblede boje i izvetri miris, ali glavna svojstva ostaju. Većina sapuna koju prave hobisti sadrži i taj dodatni procenat masnoće, takozvani superfat. To znači da pored količine masnoće neophodne za saponifikaciju, postoji i ekstra postotak koji dodatno neguje i hrani kožu. Opasnost da upravo zbog tog dela slobodnih masnoća, sapun može užegnuti, ali je sa funkcionalne strane on i dalje upotrebljiv. U principu, ja svima preporučujem da iskoriste sapun u roku od godinu dana od kupovine jer su šanse manje da u tom periodu dođe do ovih procesa.
Sen Mi sapuni Fb stranica
Sen Mi sapuni blog
