Danas putujemo svetom mislima i slikama razgovarajuci sa dva naša fotografa koji žive od lepih fotografija i putovanja. Zvuči kao savršen posao? Ovi momci su preuzeli inicijativu, te su ljubav prema fotografiji i putovanjima spojili u posao kojim se već godinama rado bave. Osim putovanja, posao fotografa u hotelu ili na kruzeru im donosi i brojna poznanstva, dragocena životna iskustva i što je verovatno najbolje, mogućnost da svojom kreativnošću promovišu zemlju u kojoj rade. Trenutno su pozicionirani na Rodosu jer, kako kažu, „dobre stvari ne treba menjati“. Za sve vas koji razmišljate da krenete u obilazak sveta s aparatom u ruci, Danilo Dimitrijević i Milan Mitić dele svoja iskustva i savete o počecima, kao i dobrim i lošim stranama ovog posla.

Šta tačno podrazumeva vaš posao i kako ste počeli?

Danilo: Već četiri godine radimo za grčku foto-kompaniju, tačnije radimo kao fotografi u dva velika lanca hotela u Grčkoj. Posao je sezonski, od aprila do novembra, i iz godine u godinu obnavljamo ugovor ako je gazda zadovoljan našim radom. Sami smo se zainteresovali i pokrenuli celu priču oko aplikacije, sastavljanja portfolia… Fotografišemo goste u okviru hotela za vreme večere ili radimo mini-sesije od desetak minuta. Zatim im prezentujemo naš rad i ako su zadovoljni ugovaramo i neka druga snimanja, na primer na plaži. Uglavnom je sve to komercijalna fotografija s jedne strane, jer ima za cilj da se proda ljudima koje fotografišemo, dok s druge strane imamo odrešene ruke da izrazimo svoju kreativnost ako su ljudi zainteresovani za neki drugačiji session. Posao je veoma dinamičan i naporan, jer stalno obilazimo hotele koji su u sklopu ta dva hotelska lanca.

Milan: Moj prvi ovakav posao bio je na kruzeru. Naišao sam na jednu agenciju i raspitao se, mada su oni bili prilično skeptični jer veoma malo ljudi dobija taj posao. Kako ništa nisam imao da izgubim, sastavio sam portfolio i sakupio preporuke što nije bilo mnogo teško jer sam već radio u Nišu kao fotograf. Takođe mi je pomoglo i to što sam završio FON-ovu školu kreativne fotografije, jer je za ovako nešto ipak potrebno iskustvo. Proveo sam jednu sezonu na brodu oko Australije i Novog Zelanda, a kasnije dobio posao na Rodosu.

Danilo: Da, ja sam takođe želeo da idem na brod nakon završetka FON-ove škole, ali kako tada nisam imao dovoljno iskustva za tu poziciju ponuđen mi je posao na Rodosu. Tamo sam prošao njihovu obuku, i već četvrtu godinu zaredom se vraćam kod njih. Jako sam zadovoljan. Jednu sezonu sam radio i u Punta Kani u Dominikani, to je bilo jedno od lepših iskustava i putovanja koje mi je ovaj posao pružio.

Kakva su vaša iskustva sa pozicije fotografa na brodu i u luksuznim hotelima?

Milan: Veoma zanimljiva. Naučio sam dosta o fotografiji i štampi, što mi je kasnije pomoglo u radu na Rodosu. Veoma su im strogi kriterijumi, pa tako ne dozvoljavaju naknadno kropovanje ili neku veliku doradu na fotkama. Bukvalno u jednom okidanju sve mora biti savršeno. Međutim, rad na brodu uopšte nije lagana avantura i puko „škljocanje“ kao što se ljudima možda čini. Radi se svakog dana, nekada i po 12 sati dnevno, i u celoj sezoni nemaš nijedan slobodan dan. Takođe, kada si na brodu svakog dana treba da fotografišeš iste ljude, i u tome se ogleda tvoja mašta i inovativnost…

Danilo: Nakon svake odrađene sezone smo bogatiji za nova znanja iz oblasti fotografije. Generalno, ovakav posao pruža ogromno životno iskustvo. Meni je veoma zanimljivo to koliko je svet zapravo mali jer, gde god da sam putovao, uvek sam čuo srpski. Ostala mi je u sećanju jedna američka porodica sa kojoj sam radio family session u Dominikani. To je zapravo bila američko-srpska svadba, i veoma je zanimljiva njihova percepcija naših običaja. Pogotovo je bilo zanimljivo videti da igraju srpsko kolo na plaži u Dominikani.

Koje su dobre strane ovog posla? Šta vam je još doneo osim putovanja?

Danilo: Meni je ovaj posao, pre svega, pomogao u pogledu putovanja, koja su mi jako bitna stavka u životu. Na njima punim baterije. Ranije to sebi nisam mogao da priuštim, ali ovim poslom sam spojio stvari koje volim, što automatski dovodi i do većeg samopouzdanja, ispunjenosti, ali i upoznavanja sebe na svakoj novoj lokaciji. Prijateljstva koja se sklope na ovaj način su nešto najdragocenije, jača su i duže traju. Pored Grčke i Rodosa, na kome sam već četiri godine, radio sam na Dominikani i uspeo veći deo nje da obiđem, obišao sam Holandiju, Češku, Slovačku, Italiju… Obišao sam i Ameriku i uvek pravim paralelu između nje i Dominikane, koja je pravi raj na zemlji. Njena netaknuta priroda i lokalne raznobojne kućice su na mene ostavile mnogo jači utisak od Tajm Skvera gde je sve veštačko. Naravno da je lepo iskustvo bilo naći se i u takvoj sredini među hiljadama ljudi, ali osetiti onakav život u Dominikani je za mene nezamenjivo iskustvo. U Evropi je Italija po pitanju energije fascinantna. I dodir sa lokalnim stanovništvom je sam po sebi značajan jer stičeš drugačiji pogled na život kroz druge kulture. Ljudi sazrevaju kroz putovanja i upoznaju sebe kroz nova iskustva.

Milan: Ja definitivno najlepše uspomene nosim sa Novog Zelanda. I slažem se u potpunosti sa Danilom da su poznanstva nešto najbolje što ovaj posao donosi. To i saznanje da usrećuješ ljude lepim fotografijama i priužaš im uspomenu sa letovanja, venčanja, prvog porodičnog odmora… Njihova zahvalnost nam je najveća satisfakcija za rad.

Koji savet biste dali mladim ljudima koji bi da se oprobaju u ovom poslu?

Milan: Pošto već pričamo o fotografiji, prvo moraju biti iskreni prema sebi da li poseduju talenat i da li ulaze u taj svet zato što vole fotografiju ili jednostavno jer je to sada popularno.

Danilo: U pravu je Milan kada kaže da svako treba da preispita sebe šta voli. Naravno da svako može biti fotograf, ali kakav – to je pitanje. Po mom mišljenju ipak je najbitnija emocija koja proizilazi iz fotografije, to treba znati preneti iz svog oka, preko objektiva do gledaoca. Moj savet svim ljudima koji bi želeli da se bave fotografijom, bilo ovde ili u inostranstvu, je da znaju šta žele, da rizikuju i ne odustaju od svojih ciljeva. Upornost je tu bitna stavka, kao i jaka želja. Moraju biti aktivni, da se raspituju i angažuju jer  ništa ne pada s neba. Jako je bitno i videti sebe u tome, na tom mestu. To je mene vodilo, pored želje za putovanjem. Krenite sami, upoznajte sebe i svaki sledeći put će biti sve lakše. Bez strahova i ograničenja, budite slobodni i rizikujte.

Obzirom da opis ovog posla zahteva česta putovanja, da li su osim znanja i iskustva u fotografiji, presudna i znanja stranih jezika?

Danilo: Danas se podrazumeva da svi znaju engleski, a inače za posao u turizmu i fotografiji najznačajniji su engleski, ruski i nemački. Sa njima se možete snaći bilo gde u svetu. Usput smo naučili italijanski, francuski… tj. sve one fraze koje su potrebne za posao radi lakšeg sporazumevanja sa klijentima, a to nije teško jer si u stalnom kontaktu sa ljudima, tako da se najosnovnije stvari brzo i lako savladaju.

Da li je ovo posao kojim biste mogli da se bavite i u budućnosti?

Milan: Naravno da bih voleo da se bavim fotografijom i dalje, ali po mogućstvu van Srbije. Ovo što radimo u Grčkoj je ipak sezonski posao, tako da je moj cilj da nađem stalan posao u ovom polju.

Danilo: Kako me putovanja čine srećnim, sve više vidim sebe u tom poslu i dalje. Cilj mi je da se dalje usavršavam na tom polju negde u inostranstvu. Ipak, žao mi je što se uspehom u ovoj zemlji smatra odlazak iz nje. Smatram da svako od nas treba da ima svoj jasan cilj, jer je to put koji te vodi napred ka uspehu. Naravno, svaki posao ima i poneku lošu stranu, a ovde je to da je teško skrasiti se na jednom mestu. Ali pošto meni ovaj posao pruža veliku satisfakciju, ne samo sa materijalne strane, već i sa duhovne, ja mu se i dalje vrlo rado vraćam.

 

Share

• Tweet
• Pin It