Odavno Netflix doživljavam kao jedan od onih loših kafea na autobuskoj stanici gde uz tugaljivi espreso dobijete još tužniju plastičnu kašičicu s čajnikom na dršci. Ako niste sigurni kakva je ovo nespretna metafora – samo svratite do obližnjeg kafea na bilo kojoj glavnoj autobuskoj stanici i naručite espreso. Najzanimljiviji deo u sličnim ugostiteljskim objektima je iščekivanje porudžbine. Pretpostavka je da ćete sasvim sigurno u najvećem broju slučajeva dobiti baš ono što sam rekla: loš espreso sa vrelim mlekom čija pena liči na vazdušastu zaštitnu foliju, a plastičnu kašikicu možete da koristite za skidanje vazduha između slojeva polietilenskog filma.
S druge strane, nekada može da vam se dogodi potpuno suprotno – pitanje je jeste li voljni da rizikujete? Tako biva svaki put kada uđem u gigantsku Netflixovu ponudu. Tumaram u meniju ruskih lutaka, španskih trilera, koreanskih joiđu loptica i američkih loših devojaka. I taman kad sam već bila spremna da se prepustim nekoj sledećoj priči o lepoj Kijohime, naletim na drugu sezonu švedske serije Love & Anarchy.
Ako niste imali prilike da pogledate prvu sezonu, priča je sledeća: Sofi je konsultantkinja u izdavačkoj kući Lund & Lagerstedt u Stokholmu. Njen zadatak je da unese promene i modernizuje princip poslovanja. Ona započinje bezopasan flert sa Maksom, daleko mlađim IT kolegom. Bezazlen kancelarijski flert transformiše se u zonu oružane borbe gde je jedino dozvoljeno oružje provokacija. Igra počinje potpuno bezazleno, ali kako epizode odmiču, posledice se srazmerno povećavaju. Njihov odnos pretvara se u zavodnički turnir podvala gde je povlačenje obarača smela serija izazova na lepljivim kancelarijskim papirićima. Šta ima toliko revolucionarno u nekakvim budalastim i detinjastim izazovima u kancelariji (ili van nje), ostavljam da sami pogledate.
Druga sezona donela je novi talas uvrnutih izazova i još uvrnutijih međuljudskih odnosa. Ali ne dajte se prevariti – jer Love & Anarchy nije samo šaljiva, ljupka, humoristička serija. Sastojak koji je čini neprocenljivom je upravo onaj gorak ukus vremena u kojem živimo: osećaj nepripadanja, griže savesti, sputanosti, neostvarenosti i licemerja. Lisa Langeseth je sve ove sastojke združila i upakovala ih u 8 epizoda koje su pravi rolerkoster na šinama britkog humora i gorkog sarkazma. Brojni likovi koji su smešteni u nekoliko kancelarija izdavačke kuće Lund & Lagerstedt (Ida Engvoll, Bjorn Mosten, Carla Sehn, Reine Brynolfsson, Grizem Erdogan, Ruben Lopez i Lars Varinger) vodiće svoje minijaturne, intimne revolucije u svetu koji se sada već, čini se, zagrcnuo u sopstvenoj brzini.
Glavno pitanje koje postavlja ova serija je u kojim to moralnim igrarijama svakodnevno učestvujemo, kako nam ide vožnja u savremenoj, kapitalističkoj kulturi i koliko često ’prodajemo’ svoja uverenja i svetonazore pod izgovorom da smo samo realisti? Objektivno, verno i trezveno prihvatamo uloge na pozornici kapitalizma: profit je glavni motiv i primarna svrha kapitalističke proizvodnje a umetnost je prilagođena trendu komoditizacije – jedini cilj i jeste da bude prodata. Ni književnost, naravno, nije pošteđena, pa će tako u izdavačkoj kući Lund & Lagerstedt uslediti brojne promene koje će predvoditi i sama Sofi koja u drugoj sezoni postaje direktor. Baš kao i u svakoj savremenoj bajci, naći će se tu i oni pravedni borci, kao što je Fridrih Jageršted – pravedni izdavač koji ima stroge svetonazore u vezi sa popularizacijom književnih dela i vrlo kruta uverenja. Njegova koleginica Deniz Konar, s druge strane, predstavlja izdavače novog doba: veruje u sve nove mogućnosti koje nudi digitalizacija. Fridrih je glavna pretnja u ovom izdavačkom mikrokosmosu i njegova kruta uverenja ozbiljno narušavaju nove principe poslovanja koje ova izdavačka kuća planira da uspostavi.
Kada Vivijen Ivarsen, proslavljena spisateljica, dobije Nobelovu nagradu za zbirku kratkih priča, ispostavlja se da su Fridrihova vizija i uverenja bila jedina ispravna i iskrena. Važno je spomenuti i poslednju epizodu sezone – „Art, love, capitalism and the courage to change their conditions“ gde Sofi daje izjavu brojnim novinarima povodom velikog uspeha izdavačke kuće i novoosvojene Nobelove nagrade. Ta njena izjava postaje pravi manifest i intimna ispovest:
„Naše celo društvo izgrađeno je na vrlo racionalnom konceptu da bi finansijska dobit trebalo biti ono što je najvažnije. I ja se, baš kao i svi drugi, bojim snažnih emocija koje idu u drukčijem smeru od toga. Ima i drugih vrednosti u životu, rekao bi moj otac. Bio je socijalista. Govorila bih mu ’Budi to ako želiš, ali kako bi bio deo savremenog sveta, moraš biti realista’. Pa u skladu s tim potpuno logičnim zaključkom bilo bi očekivano da kao direktor prisvojim sve zasluge za Nobelovu nagradu, uprkos tome što nisam imala ama baš nikakve veze s tim. Problem u vezi s tim je što život postaje tako neverovatno jebeno dosadan ako uvek moraš taktizirati. S toga danas biram drugačiji put i govorim tačno onako kako stvari stoje.“
Baš kao što i sam naziv govori – druga sezona Love & Anarchy govori o poništavanju baš svakog oblika nametnutog autoriteta. Postoji li univerzalni odgovor ili savet za oslobađanje od ovih okova? Svaki od likova nudi svoj – Sofi bi vam posavetovala da probate da odbacite sve nametnute kanone ponašanja, da hodate unazad ceo dan u kancelariji, ili da naprosto usred poslovnog sastanka ispljunete gutljaj kafe. I baš kao i ona, svaki pojedinačni lik u seriji ima sopstvena „hodanja unatraške“. Zato, pre nego što se zapitate da li bi vam ikada palo napamet da usred poslovnog sastanka ispljunete kafu ispred klijenta, ili da prosto svog nadređenog izvređate onako kako to radite među svoja 4 zida – možda je bolji savet da pogledate novu sezonu Love & Anarchy.
Ako nakon ovih 8 epizoda shvatite da je hod unatraške jedini ispravan metod kretanja u ovom munjevito brzom, savremenom životu, setite se da je vaš život jedina slobodna teritorija za sopstvene ideologije.
