Grupa Chumbawamba je osnovana 1982. godine i to je period za koji možemo da kažemo da je pank već uveliko postao novi talas (new wave), žanr koji ponovo evoluira u različite forme alternativne i mejnstrim muzike, ali treba spomenuti da u to vreme pank nije bio mrtav, u to vreme je započinjalo nešto što je sebe zvalo anarho-pankom. Anarho-pank, pod žanr pank kulture, bio je visoko politizovan, previše društveno angažovan, kao što pank sam po sebi to i jeste uvek bio. Ali anarho-pank je odlazio i korak dalje pa bi se za taj pravac moglo reći da je bio zadrt. Bio je u svakom smislu ekstremno levi anarhistički pravac, bendovi koji su tu muziku stvarali nisu se krasili talentom i poznavanjem sviranja instrumenata, ali su imali veoma inteligentne, dobro sročene i bombastične parole.
Ako posmatramo sa ove distance, pank je zaista jedno kratko vreme bio mejnstrim, ali veoma brzo se preselio u subkulturu do čega svetlost reflektora popularnosti ne dopiru. Ipak, među njima je bilo i bendova, poput sastava Crass engleske anarho-pank grupe, koja je umela da skrene pažnju na sebe i to ne samo publike i tabloida već i službi koje su zadužene da održavaju sigurnost jedne nacije.
U duhu toga par mladih anarhista, Bof Voli (Boff Whalley) i Denbert Nobejkn (Danbert Nobacon) je osnovao sastav Chimp Eats Banana u gradu Brnliju, a onaj koji iole poznaje istoriju tog engleskog gradića zna da je bio jedna od „crnih tačaka“ na mapi Engleske, da su ljudi koji su tamo živeli bili obični šljakeri, obične radničke porodice su jedva sastavljale kraj s krajem i među kojima se veoma dobro primila fašistička propaganda u kojem je carevao Nacionalni front, partija koja je imala iste deklarisane ciljeve kao i Nacionalsocijalistička partija Nemačke tridesetih godina.
U jezgru tog zla oni su osnovali jedan ultra-levičarski i antifašistički bend, koji je u početku pokušavao da dopre do većeg broja ljudi i da proširi svoju ideju o tome kako bi društvo trebalo da igleda. Nešto kasnije su im se pridružili i ostali drugovi i drugarice pa je sastav Chimp Eats Banana prerastao u grupu Chumbawamba, koji naziv ne znači apsolutno ništa. Na pitanje šta to tačno znači, oni su davali uvek neko drugo potpuno bizarno objašnjenje, reč ima dovoljno suglasnika i samoglasnika da zvuči kao reč, a da to zapravo nije. Oni su zaista živeli sve to o čemu su pevali, bili su skvoteri (za one koji ne znaju, skvoteri su ljudi koji nasele neku nepokretnost koja se ne koristi, napuštene zgrade i tu obavljaju i zadovoljavaju sve svoje životne potrebe potpuno ili poluilegalno) oni su te prostorije adaptirali za život, tamo se nastanili i besomučno vežbali sviranje. Bili su sastav koji je zajedno jeo, živeo, spavao, želeli su da što pre kao početnici ovladaju tehnikama sviranja instrumenata kako bi mogli da promovišu svoju vrstu muzike.
Njihov zvuk od samog početka delovanja nije bio zvuk koji su furali drugi bendovi anarho-panka. Što se tiče tekstova i ideja, sve je to bilo u tom duhu ali su stremili ka tome da melodije njihovih numera ne budu „struganje“ gitare nego „pitkije“ melodije, želeli su da imaju pop senzibilitet ali sa radikalnom porukom u tekstu tih pesama. U tom smislu ako ostanete sa nama, zajedno sa grupom Chumbawamba objasnićemo vam način manipulacije mejnstrim partija kroz veoma pametnu i zabavnu numeru Always Tell the Voter What the Voter Wants to Hear!
