Slavni fotograf Sesil Biton (Cecil Beaton) ostavio je iza sebe fotografije gotovo svih značajnijih ljudi u dvadesetom veku. Fotografisao je najpoznatija lica tokom tridesetih, četrdesestih, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Tako je među mnogobrojnim zabeležio portrete Salvadora Dalija tridesetih, Pikasa četrdesetih, Odri Hepbern i Elizabet Tejlor pedesetih godina, Endi Vorhola šezdesetih godina prošlog veka.
Svie ove i mnoge druge fotografije objedinjene su u luksuznoj monografiji, tvrdog poveza Beaton Photographs. Njegova monografija sadrži čak 10 000 fotografija na 356 stranica i prava je poslastica za ljubitelje fotografije i poštovaoce Sesilovog rada.
Sesil je bio jedno od najvećih imena u svetu fotografije dvadesetog veka. Po mnogo čemu on se izdvajao od drugih fotografa, svojih savremenika. Za početak bio je brutalno iskren pema svojim subjektima. Posmatrao ih je veoma kritički bez obzira na to koliko su oni bili lepi, elegantni lii pozati. Ukoliko bi procenio da su “savršeni” više mu ne bi bili interesantni niti bi imali ikakve šanse da se nađu ispred njegovog objektiva. Posmatrao je njihove nesavršenosti, a onda razmišljao kako da ih eliminiše. Osim toga, postao je dobar prijatelj sa svojim subjektima. Imao je privilegiju da fotografiše čitavu kraljevsku porodicu.
Pored portreta, bavio se i dokumentarnom fotografijom i zabeležio je neke od grozota Drugog svetskog rata. Njegov portret povređene trogodišnje devojčice obišla je svet na naslovnici magazina LIFE iz 1940. godine. Sesil je pokazao da podjednako dobro može zabeležiti lepotu koliko i razaranje, tugu i užase rata.
