Autorka popularnih internet stripova Avanture Đoleta, Kordelije, Miju i Kaće Gaj,  Katarina Gaj  ugostila nas je u svom domu i upoznala sa glavnim junacima stripića. Vesela četvoronožna družina pristala je da pozira pred našim objektivom i oživi neke od dobro poznatih scena iz stripa.

1. Crtaš stripove, pišeš blog, fotografišeš,  praviš nakit, šiješ odeću ,držiš časove engleskog jezika. Koliko sam mogla da primetim talenta i ideja ti ne manjka.  Odakle crpiš inspiraciju i na koji svoj talenat si najponosnija?

U principu, najponosnija sam na svoj posao. Posao profesora engleskog jezika.  Sve ostalo je samo neka vrsta hobija.

2. Mnogo ljudi rado čita avanture i ja verujem da je razlog tvoja neposrednost i otvorenost. Svako od nas se barem jednom prepoznao u situacijama koje opisuješ. Da li je to bila ideja kada si počinjala da crtaš ili je koncept došao spontano?

Našla sam stari tablet koji sam mislila da bacim i jednostavno sam samo htela da prvo proverim da li  uopšte radi. Tako sam krenula da crtkam, ljudima se dopalo i jednostavno sam nastavila. Nije nikakva grandiozna ideja ili koncept, nešto mi padne na pamet ja nacrtam, okačim na net i to je to.

3. Da li imaš uzore u svetu stripa? Šta je  uticalo da avanture Đoleta, Miju, Kordelije i Kaće Gaj izgledaju onako kako danas izgledaju?

Na sam crtež najviše je uticalo to što ja ne znam da crtam, oni su jednostavno nacrtani i obojeni i mislim da je to ono što se ljudima i dopada. Mnogo volim Gastona i verovatno je to dosta uticalo, ali mislim da je ipak najvažnije to što je moj otac bio veliki kolekcionar stripova i pa smo i moj brat i ja odrasli čitajući ih. Nikada mi nije ni padalo na pamet da bih mogla tim da se bavim ili da bi tako nešto imalo ikakvog uspeha, prvenstveno jer ne znam da crtam, a drugo, priče su po mom mišljenju pomalo ”nebitne”, ”svakodnevne” nisu ništa specijalno drugačije, samo su obične i simpatične. Valjda su se zato i dopale ljudima, a možda je svima dosta visokobudžetnih filmova, rijalitija, politike i novina pa eto nešto malo, nebitno, šareno i simpatično im prija.

4. Da li karakteri protagonista stripa imaju dodirnih tačaka sa veselom ekipom četvoronožaca ili su ljudi iz tvog okruženja inspiracija za neke od likova?

Likovi stripa su definitivno povezani sa karakterima mojih ljubimaca. Kordelija je hladna, možeš da je maziš samo kada ona dođe da se mazi i užasno je zaljubljena u Đoleta. Kupa ga svako jutro, sklanja mu krmelje. Takođe, zaljubljena je u mog momka, a njih dvoje imaju specijalan odnos, iako je on neko ko ranije nije imao mačke. Đorđe je zaljubljen u sve, on je  kuče koje svakoga voli i prihvata. Miju je čudna. Umiljata je veoma, strašno je povezana sa mnom ali nije takva i sa ostalima. Nekada ima ispade, dođe do Đoleta pogleda ga direktno u oči i lupi mu šamar bez ikakvog razloga. Ovo radi i Kordeliji ali onda dobije batine. Manje više ovo se sve vidi u stripićima kroz Avanture. Kada je u pitanju povezanost likova sa ”stvarnim” ljudima iz mog života, rekla bih da je Kordelija delimično inspirisana mojom mamom, glas razuma itd; Đole je samo Đole, a Miju, bojim se da nikada nisam upoznala nekoga kao Miju i iskreno nisam ni sigurna da bih želela da upoznam takvo ljudsko biće. Trudim se da ubacujem nove likove, to mi je užasno zanimljivo i mislim da ih imam već podosta. U principu svima dodeljujem neke ljudske osobine ili karakteristike, glas razuma, romantik, revolucionar, džiber, hipster itd.

5. Tvoji stripovi duhoviti i zabavni, a često i vrlo pronicljivi i pogađaju u centar. Kako izgleda proces nastanka priče? 

Već rekoh, proces nije mnogo komplikovan, napravim kafu (sada čaj jer ostavljam cigare pa mi kafa smeta u tome), razmislim o tome šta me je nasmejalo ovih dana i nekako to ukomponujem u jednu vrlo kratku šarenu pričicu, okačim na internet i odem da spremam kuću ili tako nešto. Naravno uvek mi je drago ako vidim da se ljudima dopalo, onda sve to nekako ima smisla ali čak iako nisu ukapirali ili se nije nekome dopalo, u principu, nije mi krivo jer je to samo jedan mali deo mog dana dok stvaram nešto i uživam u tome. Od toga ja nemam ništa drugo, niti finansijske prirode niti bilo koje druge prirorde, osim tog uživanja uz topli napitak – koji god.

6. U poslednjim stripovima si sama spominjala „vruće teme“, „ politička pitanja“ i  teme koje su u trenutku „popularne“ a posle nekog vremena vise nikog ne interesuju. Pretpostavljam da te ljudi često pitaju zašto retko komentarišeš dnevne događaje? Da li se na taj način distanciraš od loših vesti i crnih misli?

Od crnih misli se ne distanciram -NIKAKO. One su stalno tu i imaju veze sa stanjem cele planete. Međutim ne volim kada ljudi ismejavaju ili komentarišu stvari o kojima ne znaju dosta toga. Hoću da kažem svi mi imamo svoja lična mišljenja, ali možda ne moramo baš svako mišljenje da izbacujemo u javnost (internet) pa čak i ako je to privatni profil. Nekako mislim da zbog interneta koji pruža  veliku mogućnost  lakog izražavanja svako od nas treba da sebi postavi filter koji treba da mu govori šta treba pričati javno kako ta data loboda ne bi otišla u svoju krajnost i postala beskorisna pa i nestala. Videla sam i pročitala stvari na internetu, mišljenja, od ljudi koji da su seli i popričali sa nekim informisanijim, u sekundi bi promenili mišljenje. Stoga jako retko komentarišem ”aktuelne” teme osim kada je u pitanju nešto u šta sam 100%  sigurna. Takođe, ono što ide uz aktuelne teme često može da podrazumeva i ismevanje, što se ja, iskreno, trudim da izbegnem, ne zato što sam specijalo pravedna ili tako nešto, već smatram da je to najprimitivniji i najgluplji, a i najlakši oblik komedije te ga jako retko ili skoro uopšte i ne koristim. Ako postoji neko koga ismevam u stripovima to sam onda isključivo ja sama. Takođe, ne volim generalno ”mišljenja”, čini mi se , ponekad, da svi misle da znaju sve o svemu a to je nemoguće. Ne bih nikada želela da zvučim  kao neko ko laje u prazno a ima jako slabu potporu sa informacijama. Hoću reći, o onome u šta se ne razumem dovoljno, ako me mrzi da sednem i k’o čovek prostudiram i naučim neću ni da „lupetam“ tek tako na internetu.

7. Stekla sam utisak da si svojim kreativnim pritupom stripu i likovima doprinela popularizaciji stripa u trenutku kada je poprilično marginalizovan. Redovno pratim avanture,  a čak i nisam bila ljubitelj stripa ranije. Kakvi su ti planovi za strip u buducnosti? Da li razmišljaš o nekoj izložbi u perspektivi?

Pa ja nešto i ne mislim da je strip marginalizovan, mi imamo fantastičnih crtača i pisaca kada je strip u pitanju, samo treba potražiti. Pre bih rekla da je sve u svetu marginalizovano, sve što nije instant poput rijalitija ili sličnog. Ne verujem da sam ja lično nešto doprinela stripu kao stripu u Srbiji, pogotovo ako ste videli pravi strip kako izgleda. Ovo što ja radim jeste neka varijanta web comic-a, i jeste, nema puno ljudi koji se bave tim kod nas. Ne bih se ni ja bavila ovim da moram od crtanja da živim i jedem. Bila je u planu jedna izložba stripića gde bi se oni prodavali kao plakati, a novac bi išao u dobrotvorne svrhe za životinje. E sada, da li će biti nešto od toga, videćemo.

8. Da li si dobijala neke ponude da crtaš za novine na našem tržištu? Kada bi mogla da biraš, gde bi volela da se publikuješ?

Nisam i ne verujem da bi mi to iko ikada ponudio, te iskreno i ne znam šta da kažem. Volim „Politikin Zabavnik“ i samo njega i dalje kupujem i čitam, tako da pretpostavljam eto kada bi morala da biram to bi bio izbor, ali to se neće desiti.

9. Kao mlada umetnica u Srbiji koja koja se oprobala u različitim oblastima šta savetuješ mladima koji bi da pokušaju da se kreativno izraze?

Pa ja sebe ne vidim ni kao mladu, (imam 30 godina-to su ozbiljne i lepe godine ali nisu baš mladalačke nit’ treba da budu) a ni kao umetnicu, jer mislim da je to nefer prema ljudima koji su svoj školovani vek posvetili završavajući umetničke fakultete, ali sebe vidim kao nekoga ko je ceo svoj život koristio umetnost za izražavanje, u bilo kojoj formi, i ono što mogu svima da predložim , ne samo mladim umetnicama, jeste da stvaraju šta god da im se stvara. Vreme će prolaziti lepše, leđa će manje boleti, vazduh će biti čistiji, a i glava. U mom slučaju internet se pokazao kao fantastična alatka za prikazivanje onoga što ja radim tako da to mogu i da predložim, a što se tiče nekih ozbiljnijih saveta u vezi sa biznisom i stvaranjem, bojim se da sam najgora osoba koja može dati savet. Tu se  jednostavno ne pronalazim.

Foto: Aleksandra Skorupan

Tekst: Teodora Kovrlija

 

Share

• Tweet
• Pin It