Dok mali Marko bezbrižno spava njegova mama Marta krevet u kom on sanja pretvara u pozornicu na kojoj se odvijaju predstave, o kojima će kada bude bio malo stariji, rado slušati. Marta Rojnič je neposredno po povratku iz porodilišta počela da beleži snene avanture svog Malog
princa. Danas, 17 meseci kasnije Marko je veseli dečak čije avanture na javi i u snu ne prestaju da inspirišu njegovu maštovitu majku koja pažljivo beleži objektivom i pričama posebne trenutke njegovog odrastanja
fotografija: Smiljka Boškov
KAKO SI DOŠLA NA IDEJU DA MARKOVE SNOVE OVEKOVEČIŠ NA JAVI? KADA SU POČELE NJEGOVE SNENE AVANTURE?
Zbirka Markovih snenih avantura nastala je iz želje da mom dečaku podarim što lepše i vernije zabeležene te nežne momente njegovog ranog detinjstva, da mu dočaram magiju vremena koga se on kasnije neće sećati, a u kome beskrajno uživamo razmenjujući ljubav svakog trenutka. Među mnogobrojnim fotografijama kojima sam krenula da beležim Markove dane odlučila sam da uslikam i njegove mekane snove dok ih java ne odnese. Po dolasku iz porodilišta netremice sam ga posmatrala dok je spokojno i zadovoljno spavao i razmišljala sam šta tako mala beba može lepo da sanja. Na osnovu ekspresija na licu kao i njegovog meškoljenja vizualizovala sam, uz pomoć posteljine i pokrivača na kojima je spavao, avanture u koje bi se upustio. A on je nastavljao zadovoljno da spava ploveći mirno svetom snova. Ove fotografije su spontano počele da nastaju nedugo nakon što smo napustili porodilište. Mislim da je prva slika iz opusa Markovih snova nastala sa njegove nepune dve nedelje i nastaju i dalje, evo već 17 meseci, koliko moj dečak sada ima. Fotografije prate Markovo odrastanje – od majušnog novorođenčeta do velike bebe koja sada radosno i spretno trči i istražuje svet. U ovoj foto seriji ima i jedna predstava sušenja veša gde je prikazano koliko je Marko porastao – na žici se suši odevni predmet za novorođenče, zatim potkošulja za bebu od 3 meseca, pa ona koju je nosio sa 6 meseci i na kraju je Marko u majici veličine 12 meseci. Na početku, krevet na kome spavamo i na kome nastaju ove scenografije je bio veliki, imala sam dovoljno prostora da napravim sve što sam zamislila, ali kako je Marko rastao, moje platno se smanjivalo, krevet je postajao sve manji. Sada već moram da prilagodim zamisli prema Markovoj veličini. On je već veliki dečak i ima preko 80 zabeleženih snenih avantura.
NAJLEPŠI MOMENTI OD KADA SI POSTALA RODITELJ SU SIGURNO ONI NEZABELEŽENI, ALI KOJA OD MARKOVIH SNENIH AVANTURA TI JE NAJDRAŽA?
Nisam sigurna da bih mogla da navedem ili izdvojim jedan san jer iza svakog leži neka bajkovita priča. Ima nekoliko fotografija koje opisuju moja tepanja Marku – kada je zaspao u kofici meda, igrao sa medenjacima, bio krofnica, našao se u tegli bombonica, ulepšao buket cveća… Možda mi je to najdraža – kada je snivao da je moj najlepši cvet. Planiram da mu, kada malo poraste, prepričavam te zgode kroz koje je prolazio kao sasvim mali. Nadam se da će mu te priče, propraćene ilustracijama naravno, u kojima je on glavni junak biti omiljene uspavanke. A kada bude stariji nadam se da će mu biti mila uspomena i da će ga opominjati da nikad u potpunosti ne odraste – da zauvek sačuva svoju dečju razigranost, radoznalost, pozitivnost i maštu.
KAKO OSMIŠLJAVAŠ SCENOGRAFIJE I KOLIKO VREMENA TI JE POTREBNO DA SVE PRIPREMIŠ?
Marko i njegovo detinjstvo su neiscrpan izvor inspiracije. Teme snova se zasnivaju na njegovim dnevnim dogodovštinama, aktivnostima, igrama i istraživanjima. Sanja ono što ga okružuje. Jednoga dana se igrao sa snežnom kuglom pa je prilikom popodnevnog odmora snivao da se našao u takvoj veseloj, novogodišnjoj i čudesnoj kugli. Svi Markovi snovi izgrađeni su od mekanih posteljina, toplih ćebadi, glatkih jastučnica, platnenih pelena, šarenih marama i ponekog bebećeg odevnog predmeta. Slike nastaju u ugodnom ambijentu naše spavaće sobe, a scenografija se postavlja na krevet. Razlog za to je dvostruk: ovde je polazna stanica Markovih snova – sve se dešava u mirnoj, udobnoj i toploj atmosferi kreveta na kome on inače spava, a ja imam na dohvat ruke iz našeg ormara, raznobojne tkanine koje oblikuju njegove avanture. Često me pitaju koliko je teško napraviti ove fotografije, koliko mi je vremena potrebno i kako pored svih obaveza mlade mame stižem da se i time bavim. Istina je da zaista nije toliko zahtevno – obično cela akcija traje oko 15 minuta da uz pomoć različitih tkanina predstavim njegove snove i fotografišem. Marko prespava ceo ovaj proces, a kada se probudi okružen je istom posteljinom u kojoj je i zaspao.
DEŠAVA LI SE DA SE JUNAK SNENIH AVANTURA TOM PRILIKOM PROBUDI I KOLIKO JE ZAPRAVO KOMPLIKOVANO DA SE POGODE IDEALNO SVETLO, ŽELJENA POZA I BESPREKORNA SCENOGRAFIJA U KOJOJ MAGIJA NASTAJE?
Odgovor na ovo pitanje je možda i praktična strana suštine ovakvog koncepta fotografisanja. Živahnost beba je, svakako, velika inspiracija za neposredne, autentično spontane fotografije i beleženje neprocenjivih trenutaka, a u isti mah predstavlja izazov za ostvarivanje prethodno osmišljene ideje – bebe su najdivniji nepredvidivi manekeni. Njihov odmor je jedini period kada vam pružaju mogućnost planiranja kadrova i duže ekspozicije. Marko je izuzetno razigran mali dečak, te kada dođe vreme za odmor on zadovoljno, čvrsto, mirno i lepo spava. Ali istina je da postoji preduslov za nastanak ovih fotografija i on je zapravo vremensko-svetlosni. Pravim fotografije kada Marko zaspi popodne i kada mi svetlosni uslovi to dozvole jer je difuzno prirodno sunčevo svetlo ono što pruža nežnost i istinski sneni karakter Markovih avantura i te blage senke. Naravno, uvek sam vrlo oprezna da ga ne probudim, njegovi snovi su mi dragoceni.
VERUJEM DA JE ONO ŠTO ĆE SIGURNO INTERESOVATI SVE RODITELJE, KAKO IMAŠ TOLIKO ENERGIJE, POZNATO JE DA MALE BEBE SPAVAJU ISPREKIDANO PA RODITELJI ČESTO GRABE SVAKI MOMENAT NE BI LI I ONI MALO DREMNULI?
Moji dani sa Markom su toliko sadržajni, puni radosti, zbivanja, novina i veselja da se uopšte ne setim da razmišljam o umoru. On mi daje snagu, volju, a ako mi ponestane energije pozajmi mi malo svoje! Šalu na stranu, istina je i da je Marko velika spavalica pa imam dovoljno vremena da odmaram pored njega.
ČEMU TE JE MARKO NAUČIO?
Dok ja Marka mazim, čuvam i učim on meni otkriva tajne života. Otkrio mi je zašto je život predivan. Imam više snage, volje i hrabrosti. Podsetio me je na davno zaboravljenu veštinu koja se zove zaista živeti u sadašnjosti.
DA LI MARKO DANAS KADA JE VEĆ MALO STARIJI, VIŠE SARAĐUJE ILI JE JOŠ TEŽE SPROVESTI SVE ZAMISLI U DELO?
Njegova saradnja je pasivna, Markova protagonistička uloga podrazumeva da zaspi i nešto lepo sniva. U poslednje vreme, kako raste njegov istraživački duh, sve se više trudi da te popodnevne dremke izbaci sa dnevnog reda jer mu zapravo oduzimaju dragoceno vreme od ispitivanja raznoraznih čuda koje ovaj svet nudi. U tom smislu mi je sada teže da ostvarim sve zamisli koje imam, a imam ih mnogo. Kada je bio sasvim malen dešavalo se da spava i po četiri puta tokom dana. Sada se to svelo na maksimum jedan odmor dnevno.
KAKAV JE MARKO DEČAK, DA LI MU POKAZUJEŠ FOTOGRAFIJE NA KOJIMA SU ZABELEŽENE NJEGOVE SNENE AVANTURE I KAKO NA NJIH REAGUJE?
Marko za par dana puni 18 meseci i već je velika beba koja polako sastavlja složenije reči. Jako je mio, razigran, veseo, pun energije i izrazito zabavan, stalno nas zasmejava. Iz prikrajka mu se svaki dan zahvalim što je moje dete. Sreća, ljubav i ispunjenost koju mi je on uneo u život neopisivi su. Neumoran je i uživa u istraživanju sveta oko sebe, svako novo otkriće donese neizmerno zadovoljstvo i ogroman osmeh na njegovo lice i iz tog razloga, kada dođe vreme za odmor, Marko čvrsto i mirno spava te mi dozvoljava da napravim ove scenografije koje fotografišem. Uživam i upijam svaki dragoceni trenutak sa njim, proteklih 17 meseci bili su najlepši period u mom životu. Znam da je predivno vreme tek ispred nas i neopisivo mu se radujem! Pokazujem mu fotografije, ali on je još uvek mali da bi mu one držale pažnju. Za sada samo ume da prstićem pokaže bebu na slici i onda brže-bolje ponosno krene da mi demonstrira kako je naučio da ugasi taj monitor.
PLANIRAŠ LI DA GA VIŠE UKLJUČIŠ U ČITAV PROCES KAKO BUDE BIVAO STARIJI, MOŽDA DA NASTAVITE SA AVANTURAMA NA JAVI KOJE ĆEŠ TI BELEŽITI?
Nadam se, volela bih da ovoj seriji dodam još fotografija, ali kako stvari stoje mislim da će polako njegove avanture iz sveta snova prelaziti u javu. Naravno, sve će to moj objektiv zabeležiti! Beskrajno se radujem tom vremenu koje dolazi i Markovom aktivnom učestvovanju u zabavnom procesu stvaranja naših fotografija.
IMAŠ LI NEKI SAVET KOJI BI VOLELA DA JE TEBI DAT KADA SI POSTALA MAMA?
Zapravo ima ih više! Volela bih da su mi rekli da mi 4 eksterne memorije neće biti dovoljne za tu količinu fotografija koju ću napraviti za godinu dana! Šalu na stranu, volela bih da mi je neko rekao da će sva ta briga iz neizvesnosti i pitanja kako ću se snaći nestati u prvom trenutku susreta sa bebom. Da ću intuitivno znati. Volela bih da su mi rekli da će se sve što moje dete oseća transkribovati na mene kao pod lupom uvećano. Njegovo odlično će mi biti najveće uzbuđenje, osećanje prijatnosti kod Marka će mi biti više od najlepšeg zadovoljstva, a loša osećanja ili tuga će mi predstavljati najtežu srcobolju. Ono što niko sigurno nije mogao da mi objasni i da je pokušao jeste ta bezuslovna ljubav koja će se roditi sa njim.
