Kako na svet gledaju Milenijalci, a kako Generacija Z? Gde im se mišljenja poklapaju, a gde razilaze? Razlika između naših predstavnica je devet godina, a to koliko se oseća ili ne oseća generacijski jaz, čitajte u skrinšotu sredom!
Inspiracija: nudizam
M: Šta misliš o nudizmu?
Da li je u pitanju egzibicionizam ili prepuštanje?
Z: Rekla bih da je prepuštanje, da je on zapravo
naše prirodno stanje, stanje oslobođenosti i jednostavnosti.
M: Ne bih se mogla više složiti.
Nisam očekivala da će mi poseta nudističkim plažama
i FKK kampovima biti jedno od novih iskustava ovog leta,
ali mi je veoma drago što jeste.
Kada prevladaš usađeni stid i dozvoliš suncu
da obasja svaki delić tvog tela,
osetiš da se vraćaš korenima.
Kao da si povezanija sa prirodom, ali i sa sobom.
Z: Nisam nikada bila, ali bih volela da doživim
i to. Obično ljudi misle da će ih gledali čudno,
ili zagledati, kakav je vajb zapravo?
M: Rekla bih da su čudni pogledi češće
rezervisani za žene koje se sunčaju u toplesu na običnim plažama.
Ovde ih nema, zato što su svi goli ili tek delimično pokriveni,
dok se vraćaju u civilizaciju. Zagledanja, doduše, ima,
i ume da bude neprijatno kada osetiš oči nekog starca na sebi,
ali kad znaš da će to ostati samo na tom pogledu i da ti niko neće prići
kao što bi u klubu, ili dobacivati kao na ulici, nelagoda brzo prođe.
Vajb je prilično opušten i tiho je,
to je moj glavni utisak. Svima je udobna sopstvena
i okolna golotinja. Pravi raj za introverte.
Zašto bi ti želela da imaš to iskustvo?
Z: Malo mi je nezamislivo, zato i mislim da treba
da odem. Prvenstveno zbog osećaja slobode i
rasterećenosti, koja mislim da je prisutna. A i zbog
povratka sebi. Nekako mislim da je
primarno osećanje mir i opuštenost.
M: A zašto je nezamislivo?
Z: Pa nekako si konstantno učen da se pokriješ i
da je nepristojno da drugi vide tvoje golo
telo, barem su to mene učili. Odlaskom
na takva mesta se i toga oslobađaš, zar ne?
M: Baš zato sam se i skinula.
Biti go na otvorenom je mnogo više od
„neće mi se videti razlika od kupaćeg”.
Na ulazu u plaže i kampove stoji oznaka FKK,
skraćenica za nemački termin Frei Körper Kultur,
koji naglašava da je u pitanju životni stil.
Veoma mi je bilo zanimljivo da čitam o blagodetima povratka prirodi
i obavljanju regularnih aktivnosti bez odeće.
Jedina bojazan koja mi je ostala u glavi je higijena,
ali dok preko ležaljke koju koristiš staviš peškir, sve je ok.
Z: Da, apsolutno, razumem da ljudi ni ne misle
da je odlazak na nudističku plažu
uzrokovan jedino idejom
hajde da osunčam celo telo, već je nudizam
na neki način stil života. I to je meni zaista
genijalno, ali se ja ne bih mogla 100% upustiti u to. A ti?
M: Ne znam da li bih mogla ceo odmor da provedem tako,
a kamoli ceo život, ali par dana jesam i bilo je super.
Potpuno zaboraviš da, eto, nemaš odeću.
I mnogo je lakše posle kupanja, kad ne moraš da razmišljaš
šta ti je sa kostimom nakon plivanja i ronjenja,
niti da ga presvlačiš u pokušaju da niko ne vidi ono što je ispod.
Dosta se u poslednje vreme priča o prihvatanju tela takvog kakvo je,
što će možda dovesti do popularizacije ovakvih plaža.
Kapitalističkom društvu
ta popularizacija ne bi odgovarala,
ali ni mnogi pobornici nudizma ne bi bili oduševljeni
ako bi veliki broj posetilaca vršio invaziju na njihov mir.
Obično su za ovu svrhu određene zabačene plaže –
neretko je to stenje sa kojeg nudisti ne mogu jednostavno ući u vodu,
ali ako je kamp u pitanju, odabrane su uvale koje su lepše od otvorenih delova obale.
No, i tamo nekad prođu brodovi sa ogromnim slovima EKSKURZIJA,
što je učinilo da se osetim kao da su obučeni ljudi platili ulaznicu da vide gole.
Nema kaveza kao do pre šezdeset godina u nekim zemljama,
ali je baš bilo POV: ljudski zoo vrt.
Šta ti misliš, kako će gen Z i one koje slede reagovati na nudizam,
ili možda pravilnije, naturalizam?
Z: Mislim da je to prihvatanje sebe u srži nudizma,
to jest naturalizma i da se to uopšte ne dovodi u
pitanje. Nekako mislim da su ljudi mojih godina
vrlo otvoreni za ovakve stvari i da bi vrlo
entuzijastično ušli u to, naravno, ne
svi. Ali, mislim da se ljudi možda pre odlučuju da
na nudističke plaže odlaze na odmoru – ne znam
kakvo je stanje na Adi kod nas.
M: Slažem se, tu stižemo i do druge prepreke – šta ako me neko vidi i prepozna,
šta će misliti? Po tablicama automobila, rekla bih da su dominantni posetioci – stranci.
Z: Razumem ih, ali opet – telo je telo, na toliko
slika i skulptura je prikazana naga figura, nekako
bi trebalo zaista na to da se gleda kao na
najprirodniju stvar.
M: A zar nije Instagram cenzurisao sliku mermerne skulpture,
nage žene, zato što je fotografisan gornji deo tela, grudi?
Z: Ne znam za skulpturu tačno, ali znam da
Instagram cenzuriše samo ženske bradavice,
muške ne.
M: Da, sećam se toga, a podsetila si me i na radio emisiju
čiji smo deo uhvatili po povratku sa mora;
pitali su Hrvate kako bi reagovali da im se partnerka sunča u toplesu.
Jedan je rekao da je to ok sve dok su njih dvoje sami na plaži,
a drugi je prokomentarisao nešto poput:
„dokle da se muškarci pitaju šta misle ako žena otkrije svoje telo, njeno je,
neka radi kako joj je udobno”.
Ipak, deluje mi da smo daleko od normalizacije naturalizma.
Pišu: Miljana Vidosavljević i Anita S. Dakić
