Kako na svet gledaju Milenijalci, a kako Generacija Z? Gde im se mišljenja poklapaju, a gde razilaze? Razlika između naših predstavnica je devet godina, a to koliko se oseća ili ne oseća generacijski jaz, čitajte u skrinšotu sredom!
Inspiracija: 20. internacionalni karneval u Pančevu
Z: Jesi uspela da se vratiš u ovu našu realnost,
iz dinamične karnevalske?
M: Veoma teško. 🙂 Potpuno obuzima taj ritam. Baš sam se u jednom trenutku trgla i setila
da je šarenilo oko mene iluzija i da, nažalost, posle ovog vikenda prestaje – do naredne godine.
Kako je parada izgledala iza ograde?
Z: Izgledalo je kao da se učesnici baš zabavljaju. Iznenadilo me je što je bilo
predstavnika čak i sa daleke Kube! Zamisli, sa Kube dođeš do Pančeva
na karneval – zaista je to čast za naš grad. <3
Kako je izgledalo biti desna ruka Italijana?
M: Slažem se. Polako se vraćaju inostrane grupe – prethodne dve
godine ih nije bilo. Italijani, koji su došli iz Venecije, imali su baš zahtevne maske.
Osim što je trebalo organizovati prevoz za njih i kostime i mesto za presvlačenje,
pomagala sam im da se obuku, a onda ih predvodila u povorci, dok su ih ljudi posle svakog koraka
zaustavljali zbog fotografisanja. Moja velika želja je bila da budem volonter baš italijanskoj grupi,
pa je sve napore bilo lakše podneti.
Z: Njihove maske su bile genijalne!
Ljudi su se baš oduševili, a i ja sam komentarisala koliko su
zahtevne za prevoz. Svaka im čast! Kakva je organizacija?
Nama, gledaocima, to izgleda super spolja, ali iznutra?
M: I treba spolja da deluje super. 🙂
Unutra je veoma haotično. Otkad se organizuje u tržnom centru,
lakše je držati grupe na okupu, ali se gubi ona draž kada na ulici naletiš
na grčkog boga ili lisicu. Ovako, kao da su zarobljeni između prodavnica.
Dosta zavisi i od zaduženja. Prethodne dve godine sam, na primer,
pomagala grupama iz Vršca, koje su došle par sati pred paradu.
Italijani su došli dan-dva ranije. No, mislim da su najlepši deo karnevala – ljudi.
Oni koji učestvuju i iz godine u godinu se sreću,
pod drugim maskama, prepoznaju i grle, ali i onima koji
upijaju njihovu sreću i pokušavaju da je zabeleže fotografijama.
Divno je koliko nam grad oživi u junu, zar ne?
Z: Sećam se da su me moji vodili kao klinku
da gledamo povorku, koji je prolazila
kroz centar – to je bilo baš sjajno. Ulice se popodne
zatvore i svi znaju da je karneval! Ali i ovako ima ljudi,
zaista se svake godine iznenadim koliko
Pančevaca bude u gradu za ta dva dana.
Jun je zaista najživlji mesec! Kakav je utisak Italijanima?
Oni već godinama dolaze, zar ne?
M: Tako je, mislim da dolaze od
desetog karnevala – a ovo je bio dvadeseti.
Deo njihove grupe je otišao u Rijeku, na veći karneval, ali su oni
želeli da dođu kod nas. Kažu da je energija u Pančevu (zanimljivo, i u Šapcu)
neshvatljivo prijatna. A, što se tiče lokacije, njima je nebitno što je
promenjena – ljudi koji gledaju paradu su isti.
Z: Uh, pa oni su već deceniju kod nas. Divno!
Baš je lepo čuti takve stvari za naš grad.
Ma naravno, ljudi koji žele da uživaju
u muzici, bojama i tom hajpu karnevala,
doći će u bilo koji deo grada.
M: Da, i ja ih potpuno razumem – u nekim
gradovima se osećamo kao kod kuće, iako nismo tamo rođeni,
ni odrasli. I zaista su prijateljstva između karnevalskih grupa
i volontera veoma posebna; šta bolje spaja ljude, od zabave, putovanja
i dozvoljavanja sebi da budeš ono što jesi, baš zato što te niko neće prepoznati?
Posetilac sam od, čini mi se, petog karnevala, kao srednjoškolka sam
učestvovala i hrabro, po kiši, šetala kao sirena,
a poslednjih par godina i volontiram. U sve tri uloge, magija je ista.
Z: Dosta je i do energije ljudi koji gledaju
taj karneval – osetio se taj hajp, živost i
uzbuđenje da se nešto takvo dešava.
Da ne pričam o žurkama i svirkama po gradu.
Centar je bio preplavljen ljudima, svugde je
bilo muzike, ukrašeni kafići i klubovi –
baš nekako budu hajlajt leta ta dva dana karnevala!
M: Da, povorka je više za decu, a izlasci i koncerti za one starije.
Za svakoga ponešto – možda ga baš zato svi vole.
Baš lepo što ste me ove godine dečko i ti podržali;
iako sam samo nosila broj grupe kojoj sam pomagala,
odgledali ste celu paradu. Kakvi su mu bili utisci,
s obzirom na to da je prvi put na našem karnevalu?
Z: Hmm, mislim da mu je bilo zanimljivo,
bio je iznenađen što su bili tu i ljudi iz Malezije.
Rekla sam mu kako dogodine moramo i njemu
neke šljokice staviti ili nešto nacrtati – da bude
u tom vajbu. Nije baš oduševljen idejom, ali
videćemo za godinu dana!
Pišu: Miljana Vidosavljević i Anita S. Dakić
