Skrinšot: Danas 21, sutra 30

Kako na svet gledaju Milenijalci, a kako Generacija Z? Gde im se mišljenja poklapaju, a gde razilaze? Razlika između naših predstavnica je devet godina, a to koliko se oseća ili ne oseća generacijski jaz, čitajte u skrinšotu sredom!

Z: Srećan rođendan M! Kakav je osećaj imati punih 30?

M: Hvala! 🙂

Ne mogu reći da se nešto magično promenilo
u odnosu na dane kada sam imala 29, ali
definitivno vidim razliku u odnosu na prethodne
godine. I rođendane! Osim što se, naravno,
menjalo društvo, i koncepti proslava su bili drugačiji.
Jedina konstanta poslednjih godina je pisanje pisma sebi
iz budućnosti, sa napomenom da treba pročitati 10 godina kasnije.

Prvo sam napisala kada sam punila 21 i jedva čekam
da otvorim kovertu u kojoj je za godinu dana!

Z: Meni su uvek koncepti tvojih rođendana magični –
kao što sam ti rekla, radujem se da vidim šta ćemo kul raditi.
A da ne pričam o personalizovanim pićima –
cvetovi su mi se slagali uz haljinu, a i uz tematiku autfita.

Da li je ova godina za tebe neki novi početak
ili prosto prerastanje nekih stvari iz prošlosti?

M: Oba; rekla bih da je rođendan lepa prilika da se
podvuče crta i vidi dokle se stiglo na putu, ali i
šta želimo od budućnosti. Danas sam baš videla
neku majicu na kojoj je pisalo „prestani da varaš
budućnost sa prošlošću, gotovo je”.

Koliko god da je komična,
dopala mi se jer ima smisla – od preteranog
razmišljanja o nekim ranijim događajima, gubimo
priliku da uživamo u budućim. I, još gore – sadašnjim.

Drago mi je što ti se baš taj deo dopao – bilo
je zabavno i inspirativno dodavati začine
u čaše sa džinom i penušavom bazom.

Kada sam bila mlađa, zamišljala sam proslavu ovog
rođendana na brodu i kako sve zvanice nose belo,
ali mi je super što smo ga ipak proveli u mojoj
čarobnoj bazi, gde ste malo mogli da iskusite kako
je biti ja, kroz slikanje, pisanje i gatanje.
Koji ti se od tih momenata najviše dopao?

Z: Mislim da ljudi od straha šta dolazi počinju da naginju ka tom budućem
kako bi što brže saznali šta ih čeka, umesto da uživaju tu gde su.

I ja sa 21 uhvatim sebe da razmišljam –
uh pa 25 će uskoro, a posle toga i 30.

Meni je slikanje bilo preslatko,
pogotovo to uživljavanje da slika bude trag svih nas.
Ali popij me na ulazu, najbolji detalj večeri, a bilo ih je zaista dosta!

Sam dress code mi je možda omiljen –
uspela si da me dovedeš u situaciju da razmišljam i
presvlačim se pola dana kako bih odgovorila na temu!

M: Moguće – volim onu rečenicu da je sve ili
strah, ili ljubav. Iz jedne od te dve emocije
kreću sve ostale reakcije. Mnogo je lakše da
inicijator bude strah. Prirodnije nam je.
Ali, kada nismo ugroženi, možemo da postupamo
iz ljubavi. Razlika je ogromna.

Osmišljavanje teme i dress coda mi je omiljen deo
planiranja zabave! Nikad ne znam, doduše, kako
će gosti zadatak doživeti, ali je moja ideja
uvek: izvlačenje možda potisnutih delova
ličnosti na videlo i skretanje
pažnje sa svakodnevice.

Kako ti misliš da će ti život izgledati
kada budeš napunila 30?

Z: Mislim da je vrlo zabavno smišljati i posle pustiti
da te ljudi iznenade time kako odgovore na temu.

Uh, razmišljam dosta o tome i razmišljala sam – menjalo se to kroz godine.
Ono što mi je sada nekako idealno je život u nekoj zemlji na moru,
da se ostvarim kao preduzetnica,
koja ima vremena za umetnost i da do 30. naučim da sve na sebi i u sebi prigrlim i zaista volim,
mislim da to nekako ide sa godinama i konstantnim radom na sebi.

Koliko je tvoj život danas
slika onoga što si želela pre manje od decenije, ako se sećaš?

M: Zvuči kao da težiš opuštenom i kreativnom
stilu života, u kojem sve zavisi od tebe same.

I, slažem se – najveća razlika koju vidim između
sebe sada i sebe u tvojim godinama je količina
samopouzdanja, koja dolazi baš iz tog prihvatanja i voljenja sebe.

Uh, 21. rođendan slavila sam u Studenjaku i nisam
mnogo razmišljala o dalekoj budućnosti: tako je
kad si u hipi studentskoj komuni. No, generalno
su mi očekivanja bila da do izlaska iz dvadesetih
godina postanem odrasla osoba, po standardima
kojima su nas kljukali: karijerno ostvarena žena
koja je zasnovala porodicu i postiže sve.

Na neki način, i imam te suštinske elemente,
posao u korporaciji i divnog partnera,
ali forma nije baš ispraćena.

No, uprkos idealizaciji kapitalističkog načina života,
davno sam imala neku viziju sebe koja se budi
posle devet, pije kafu i u muškoj košulji prilazi
slici na štafelaju sa četkicom u ruci. Zabavno je što,
do skoro, nisam slikala, ali sam, eto, imala osećaj
da hoću. A moj život je postao hibrid onoga što sam
osećala i onoga što mi je nametnuto – dnevni posao
i kreativnost van radnog vremena, veza i vreme koje
provodim sama.

Z: Opušteno, kreativno i ispunjeno, rekla bih.

Društveno nametnuti standardi jesu nešto o šta se ponekad sapletem,
no uvek se vratim na to da svako kreira svoj život i da baš zato treba to i raditi –
kreirati i ne brinuti o tome jesmo li ispunili sve što neke i nečije norme kažu da treba.

I za kraj – koji su to planovi u narednih 365 dana do sledećeg rođendana?

M: Prvo odmor u Istri – baza će biti moj najdraži
Rovinj, ali ćemo svratiti i do najlepše zemlje sveta,
kad je već tako blizu – valja vežbati malo italijanski.

Po povratku me čeka novo radno mesto i uhodavanje,
a onda lagano – naredna putovanja sa dečkom,
posvećivanje rukopisu i sklapanje zbirke pesama,
razvijanje astro i tarot biznisa… Ideja mi ne manjka,
a uz dobru organizaciju, sve je moguće.