Roman na recept

 


Gde su odgovori na sva pitanja?


Nijedan self-help priručnik ne može vam pomoći koliko roman klasične književnosti. Biblioterapija postaje popularnija od benzodiazepina, a umesto leka na recept dobijate roman. Umesto u apoteku, sve više ljudi će odlaziti u knjižare.

Postali smo meta sitnih digitalnih rafala koji nam remete pažnju i postavljaju nove vrednosti. Ne bi trebalo da se čudimo što nam je teško da pročitamo nečiji komentar na Tviteru duži od pet rečenica. S jedne strane smo oduševljeni digitalnim svetom, a s druge, svesni da je to svet u kom pažnja nije na ceni. I dok se Netfliks igra sa našom psihologijom, dok trenira našu nestrpljivost za novom sezonom serije, dok nam Instagram i Tviter „ispaljuju” fotografije i kritike ko zna koga na račun Trampa, razmišljamo o tome kako pobeći od hiper-urbanizma?

Nil Postman je u svom romanu Zabavljamo se do smrti zamišljao blisku budućnost. Već tada, 1985. godine, opomenuo nas je da će nam potreba za zabavom biti važnija od svega ostalog. Politika, religija, obrazovanje – sve će to biti na ekranu, a životi će nam postati estrada. Najmoćniji ljudi na planeti biće zvezde šou biznisa, a svaki kontekst biće skrajnut. Senzacionalistički naslovi upravljaće našim stavovima i opredeljenjima.

Bio je u pravu.

Degradiranje vrednosti počelo je krajem osamdesetih, najpre u SAD. Politika je postala zabava, a zabava se svela na rijaliti program. Napredak tehnologije samo je ubrzavao konfuziju u glavi. Dok nam ekrani gore, nismo ni svesni da se povlačimo u sebe, postajemo anksiozni i depresivni. Pitate se kako da pomognete sebi? Odgovor je jednostavniji nego što možete i da pretpostavite – vratite se romanima klasične književnosti.

Videćete, vaš um žudi za Oliverom Tvistom, Madam Bovari, Velikim očekivanjima, Čehovljevim pričama, Lolitom, Uliksom, Božanstvenom komedijom, Koštanom, Prokletom avlijom, Gorskim vjencom

Kada zaronite u klasičnu književnost, izranjate tako da možete da uzmete još dublji dah. Videćete, tamo se nalaze odgovori na sva vaša pitanja. Probleme ćete vremenom početi da rešavate lakše, lepše ćete razgovarati sa prijateljima, vaš pogled biće širi, razumnije ćete sagledavati prošlost i sadašnjost, i nećete više praviti iste greške u budućnosti.

Klasična književnost će „oduvati” vaše misli. Počećete u sebi da prepoznajete dete čitajući Toma Sojera, a pomoći nekome u kome prepoznajete Raskoljnikova. Biće vam žao što ranije niste stigli da pročitate najlepšu knjigu na svetu o moru Mobi Dik, naći ćete opravdanje za Dorijana Greja koji prodaje dušu za mladolikost.

Povratkom u klasičnu književnost videćete da glavni junak ne mora da bude čovek već, na primer, Bogorodičina crkva u Parizu. Zavolećete antijunaka, siromašnog i neprihvaćenog čoveka, koji u Zapisima iz podzemlja izgleda kao duhovno superioran i inteligentan. Razumećete Margaritu koja je spremna da đavolu proda dušu zbog Majstora, jer se tu radi o odanosti, danas potcenjenoj osobini. Kafka će vas uvući u uznemirujući Proces koji će vam približiti apsurdnu situaciju u kojoj se čovek može naći bez svoje krivice. I u feudalnoj Rusiji Nikolaja Gogolja, u njegovim Mrtvim dušama kralo se iz državne kase, „kupovali” su se mrtvi kako bi se prosperiralo. Zahvaljujući ovom romanu, svet je počeo da prepoznaje razlike koje se i danas potenciraju između Rusije i Ukrajine. S druge strane, čitajući Na putu Džeka Keruaka, vozićete se kroz Ameriku uz džez i upoznajete jedno viđenje siromašne radničke klase i čoveka koji želi da pomogne migrantima, ne danas, već pre više od 60 godina. Dok čitate o borbama Servantesovog Don Kihota, čitate o istrajavanju, dok čitate Jadnike Viktora Igoa upoznajete čoveka koji se bori sa nepravdom, pomaže siromašnima žrtvujući sebe.

Kada kažem klasično, mislim na drugačiji Univerzum od današnjeg. Mislim na nešto što je iskreno i vredno, sačuvano od zaborava, važno i relevantno do te mere da nam pomaže u svakodnevnom životu. Na primer, učenje je nešto sa čim mnogi imaju problem, ali ako pročitate Studije Fransisa Bejkona, razvedriće vam se um usred ispitnog roka jer ćete shvatiti da to što trenutno radite nije teret već zadovoljstvo.

Klasična književnost ima moć koja oblikuje vaš karakter, i ne pretvara vas samo u dobrog čitaoca već u dobrog čoveka. Zato bi trebalo da joj pokažemo zahvalnost. Pomislićete kako je teško pročitati Rat i mir, ali neka vam to bude izazov. Izazovi su dobri.

Otvorite račun u banci gde se ne ulažu novci nego reči. Uradite to i za svoje dete, jer na samo jednoj stranici Toma Sojera naučiće reči poput: zbunjen, razmetljiv, patetičan, spokojan. Ako klasici nadilaze svako vreme, zašto im ne bismo verovali? Šta je to mudrije od romana koji je preživeo sve; od Trojanskog rata do danas? Ko može bolje da nam objasni dileme o moralu, ko bolje zna šta je ljubav, šta znači biti čovek, kako se nositi sa izdajom i razočaranjima? Književnost koja je preživela zub vremena nam pomaže da iskoračimo i bolje razumemo ko smo.

Ne treba zaboraviti ni dela poput Prhujalo sa vihorom Margaret Mičel koje je recimo nedavno proglašeno za rasističko, ili Šekspirovog Mletačkog trgovca koji podstiče mržnju prema Jevrejima. Danas je i Fejgin, lik iz Olivera Tvista, ružan primer stereotipnog predstavljanja Jevreja, a Džejn Ejr Šarlote Bronte pod lupom feminističke revizije jer u isto vreme prikazuje nezavisnost ali i ograničenja prkosne žene u viktorijansko doba.

Upravo su ovo vrednosti klasične književnosti koja nam pomaže da bolje shvatimo istorijske promene i sagledamo civilizacijska dostignuća. Ona ima moć isceljenja i može da nas vrati u duhovnu ravnotežu. Klasična književnost izaziva samorefleksiju, poniranje u sebe, pa će biblioterapija biti popularnija od benzodiazepina. Na recept će se dobijati romani. Zato, umesto u apoteku sve više će se odlaziti u knjižare.

Share