Decembar je odličan mesec za retrospektivu godine, a i aktuelnih nekoliko nedelja u nazad. Iako smatram da je svaki dan pravo vreme za retrospektivu svakog momenta našeg života, hajde da se ovaj put fokusiramo na decembar kao odgovarajući vremenski okvir.
Ovaj završni mesec bih povezala sa doslednošću u svakom smislu i u svakom deliću stvarnosti određene individue. Decembar koji povezuje doslednost na prelazu iz stare u novu godinu, dok se hrabrost nalazi na neočekivanim mestima (Tolkin) – a ja bih dodala i u neočekivanim momentima.
Doslednost je istrajnost, predstavlja sličan način ponašanja u većem broju relativno sličnih situacija, ali i započinjanje neke radnje od koje nećete odustati dok je ne sprovedete do kraja, odnosno do željenog cilja. Neko bi ovu karakteristiku ličnosti povezali sa tvrdoglavošću, upornošću, možda i sa ambicijom, ako je cilj povezan sa poslom, ali uvek sa nekom sposobnošću ličnosti da odreaguje na neku spoljašnju draž koja nas kotrlja negde/nekome/nečemu.
Ukoliko ličnost ne poseduje tu sposobnost „manipulisanja” sopstvenim unutrašnjim stimulansima za, kako sam gore navela, kotrljanje, da li sa tom osobom nešto nije u redu? Znači li to automatski da ta osoba nikad neće stići do nekog cilja i da ne može da smisli neko svoje autentično pomoćno oruđe? Da li to znači da je decembar za nju/njega samo jedan april ili oktobar – samo jedan običan papir koji će strgati sa zidnog kalendara?
Kad god sam ispraćala staru i čekala novu godinu, nisam uz sebe imala to do listu za narednu godinu, ali sam redovno razmišljala o nekim stvarima koje ne bih volela da vidim u novoj godini, a možda sam dovoljno jaka da istrajem u tome. Uglavnom to bude nakon čitanja neke knjige.
Ipak: još uvek nisam ostavila cigare, iako sam više desetina puta bila sigurna da je to to, još nisam prestala da se svađam sa mamom kad nam se razilaze mišljenja, bez obzira na to koja je u pravu, a nisam uspela ni da se jednom makar ne javim na telefon bivšem mužu kada zove zbog našeg deteta – čisto da pokažem da nisam stalno dostupna, iako zaista i nisam, i da i ja mogu da iskuliram zelenu slušalicu – bar ponekad.
Osobe koje su manje dosledne, a koje u svom okruženju sigurno imate, poštujete, potapšite po ramenu, pomozite ako vidite da je potrebno i razgovarajte sa njima, ne sumnjajte u njihov uspeh. Setite se koliko je u poslednje vreme sve povezano sa tim opasnim unutrašnjim problemima koje zovemo depresijom, a takve ljude smatramo izuzetno otužnim. Njih otužnim, osobe sa nedostatkom istrajnosti – labilnim, a one bez to do liste nekreativnim.
Naša generacija nema Veliki rat, niti Veliku depresiju. Naš rat je spiritualni. Naša depresija je naš život. Čak Palahniuk
Dodaću, a doslednost svakodnevni zadatak za vežbanje.
