Billo jednom jedno siroče, jer siroče nema ko da zaštiti, te se s njim može činiti po volji. Maćeha i njene tri ćerke su je muštrale jer je morala da bude poslušan rob da bi je smatrali moralnom, da prožvljava muku da bi joj se oprostila sreća koja predstavlja bezobrazluk jer polusvet glorifikuje samo nesrećne. Bila je lepa, jer je svrha žene da bude ukras. Hranila je miševe i ostale štetočine jer je morala da bude fina sa slabima i prljavima ne zato što je to moralno, nego zato što nema prava da bude loša jer je tako problematična i teška za rukovanje i da joj se sve dobro sastoji u tome da ne čini zlo, da zapravo nema ni jednu jedinu realno pozitivnu odliku zbog koje bi makar nalikovala na ljudsko biće. Jedino o čemu ona zapravo razmišlja jesu velika fensi zabava i “princ”. Dobra vila, koje može da joj da sve na svetu i van njega, kao najveću vrednost daje joj lepu haljinu, prevoz na bal koji slovi za najveći i najotmeniji ikada jer je lepa haljina jedino što njoj nedostaje za prvi korak ka potpunoj sreći. Na balu princ bira devojku za brak tako što se sve dovode do njega i on ih odmerava kao paradajz na pijaci dok se one klanjaju pune nada verujući da će ih on odabrati jer se podrazumeva da one njega svakako hoće i niko ne postavlja pitanja njihovog odabira, jer se podrazumeva da te žena hoće ako si bogat, lep i moćan, a i ona je samo žena, ko da ona ima karakter da bi imala stav. Princ ima sve, fali mu samo žena i pošao je da je nabavi.

Naravno, ljubav nije samostalni entitet koji se razlikuje od zaljubljenosti i traži čitavo biće, to je bljesak koji se javi kad vidiš najlepšu i najbezličniju (čitaj: najskromniju) i jedini logičan nastavak je brak, jer taman posla da se i ljubav i seks ne institucionalizuju. O seksu naravno, nema pomena, jer je o vrhunskom psihofizičkom zadovoljstvu blam govoriti deci, mnogo je moralnije demonizovati ljudsku bliskost i degenerisati ličnost i sposobnost interakcije sa ljudima na svim nivoima. Dok trči kući, jer je njena sreća koju je ona sama neposobna da stvori te data od stane drugog od strane tog  drugog i ograničena, na šta ona u euforiji ne obraća pažnju jer taman posla da je savršena žena racionalna, stabilna i odgovorna, ona gubi cipelu, jer je kao i svaka savršena žena nespretna i nesposobna (čitaj: treba joj zaštita muškarca). On je traži tako što sve žene metrički procenjuje kao komad mesa u radnji na osnovu isljkučivo vizuelnih i formatizovanih kriterijuma pri čemu se žena zdušno ubedjuje da je ona sama kalup po kome se procenjuje savršenstvo te sad mora da da sve od sebe da ispuni te kriterijume. Maćeha i njene kćeri je zatvaraju da ona ne bi dobila priliku za tu neslućenu sreću da bude merena kao na stočnoj vagi jer se podrazumeva da jedino biološka porodica ima vrednost i da je sve ostalo čisto zlo. Međutim, njeni prijatelji glodari i štetočine, jer kako najbolje iskazati ljudskost osim glorifikacijom medioketizma podvačeći to pod maskom neformalizma i forsiranju pravih vrednosti kada nam to odgovara,a koji tendenciozno i superiorno preziremo kad god nam ne odgovara, pomažu joj tako što ukradu ključ i jer cilj opravdava sredstvo, naravno. Ona se udaje i presrećna je jer ona mora da čeka muškarca da bi imala pravo da živi, a taj muškarac se oslovljava isključivo kao lepi princ, odnosno, bogat, moćan i estetski većini prihvatljiv. Poruka priče: budi bezličan, beskarakterni mediokritet sa licem koje odgovara estetski formatizovanim kriterijumima, dozvoli da te ponize u ključnom trenutku i imaćeš lepog muža sa puuno para i moći jer si nesposobna da sama sebi organizuješ život.

Da, i obavezno čitaj Pepeljugu ćerkama da bi se naučile pravim vrednostima, inače će postati splavaruše, sponzoruše, glupe, ograničene, nesposobne. Pepeljuga nije bila dovoljno često na programu i evo, pogledaj koliko sponzoruša, straaašno.

Mada je neobično da napamet znam film iako godinama nisam odgledala. Čudno.