Svima nam je dobro poznata poruka Jane Oršolić Samo nežno prema sebi i upravo ta rečenica je u mojoj glavi urodila plodom te sam počela da sebe nagrađujem lepim rečima čak i onda kada napravim toliko sitan korak, da kada bi se pomak izmerio, možda ne bi ni bio vidljiv.

Često sam svoje vrline pakovala u kese iz kojih sam izvlačila vazduh, i tako uvakuumirane, ređala bih ih u ormar osobina. Haljinu vrlina nosila bih jednom godišnje, koliko i šljokičastu namenjenu dočeku Nove godine. Uvek sam se plašila kako izgledam u toj haljini vrlina, da li sam u njoj prekrila svoje mane, a istovremeno, da li možda u njoj izgledam previše napadno, kao da želim da ceo svet gleda, da privučem svačiju pažnju. Ne znam da li je strašnije to što sam lepotu haljine skrivala ili to što sam se u njoj osećala loše. Međutim, vremenom sam shvatila da ja tu haljinu baš volim, i ne znam kakav je vaš odnos sa odećom, ali ja kada se u neki komad zaljubim, nosila bih ga stalno!

Odlučila sam da haljinu vrlina nosim ponosno, da uzvikujem – ovo sam ja!

Spoznaja je bila prvi korak, sledeći zadatak je bio da promenim razmišljanje o sebi, odnosno da se ne stidim svega lepog što o sebi mislim. Otpočelo je u promilima, ali je taj osećaj nežnosti prema sebi samoj postao modus operandi. Svaki sam svoj korak počela da nagrađujem lepim rečima, gestovima. Tretiram sebe kao zaljubljenog partnera, obasipam se komplimentima.

Možda moje reči zvuče jako narcistički, ali zapravo je samo jedan zdrav odnos prema sebi, osobi uz koju ću zauvek ostati. To je luksuz spoznaje koji treba sebi da dozvolimo, da uvidimo koliko značimo, prvenstveno sebi, pa onda drugima. Obasipajte se poklonima onda  kada napredujete, pročitali ste knjigu, kupite još jednu, izašli ste na ispit, položili ili ne, častite sebe krofnom. Nagradite svoju hrabrost i svoje pomake, bili oni mikro ili mega. Vodite luksuzan život spoznaje i promene.